Vi se nalazite ovde: Početna » Lekovite biljke » Bunika biljka – sve što trebate znati

Bunika biljka – sve što trebate znati

Bunika (lat. Hyoscyamus niger) je otrovna lekovita zeljasta biljka koje spada u porodicu pomoćnica (lat. Solanaceae). U ovoj porodici nalaze se i mnoge druge otrovne biljke koje sadrže takozvane alkaloide tropanske strukture. Buniku u narodu nazivaju još i balan, balam, bunica, crna bunika, zubna trava, trava od zuba, svirnjak, svilajac itd.

U nastavku možete saznati nešto više o ovoj biljci i o njenom dejstvu na ljudski organizam.

Bunika biljka – sve što trebate znati

Izgled i uzgoj bunike

Ova biljka raste u vidu korova na neobrađenim poljima, uz ograde i puteve i na mestima koja su napuštena. Bunika može da dostigne visinu od jednog metra i ima duboko nazubljene listove. Površina same biljke je malo lepljiva, vunasta i prekrivena dlačicama, a cvetovi su žućkasti sa ljubičastim žilicama. Plod bunike je u vidu izdužene čaure koja je puna semena. Plodovi su crni, sočni i veoma otrovni. Samo nekoliko plodova bunike je dovoljno da dovede do smrtnog ishoda. Bunika ima pomalo neprijatan miris i gorak ukus i veoma je otrovna, pa izbegavajte ovu biljku u širokom luku.

Ukoliko se ipak odlučite da ovu biljku koristite ili čak sami uzgajate, znajte da lišće bunike treba sušiti odvojeno od ostalih biljaka i da je buniku bolje gajiti na zapuštenim mestima, nego na njivi. Bunika se seje u martu ili u junu, a najbolje je praviti razmak oko pola metra između biljaka.

Lekovita svojstva bunike

Još u dalekoj prošlosti bunika je bila poznata kao otrovna biljka. Ona sadrži hiosciamine, skopolamine i druge alkaloide koji su otrovni. Osim toga, u bunici se nalaze i eterična i masna ulja. Bunika se još u starom veku koristila za uspavljivanje i umirenje nerava, a koristila se i kao sastojak za pravljenje ,,magičnih” ljubavnih napitaka.

Međutim, danas se bunika koristi kao farmaceutsko sredstvo za lečenje mnogih bolesti. Kao što je slučaj i sa svim ostalim otrovnim biljkama, i buniku treba koristiti samo uz konsultaciju sa lekarom i uz stalni lekarski nadzor. U narodnoj medicini se bunika zbog svog otrovnog dejstva koristi veoma umereno i oprezno, a uglavnom se koriste listovi ili cvetovi ove biljke. Od bunike se prave razni ekstrakti i ulja koji mogu da pomognu kod lečenja nekih zdravstvenih tegoba. Ulje od bunike se često koristi za ublažavanje reumatskih i drugih bolova. Ono se dobije kuvanjem lišća bunike u maslinovom ulju i dosta se koristi u medicinske svrhe. Mada ga lekari više ne preporučuju, čaj od bunike se u nekim krajevima i dalje koristi za umirenje grčeva u crevima, za umirenje nerava i za lečenje staračke treskavice. Čaj od suvih listova bunike je dobar i za ublažavanje tegoba kod trudnica, porodilja i za umirenje reumatskih bolova kod starijih osoba.

Takođe, bunika se koristi i za lečenje disajnih problema, pa je veoma efikasna za umirenje kašlja i u slučaju astme. Lišće bunike je jedan od glavnih sastojaka prilikom proizvodnje cigareta za lečenje astme. Dokazano je i da dim od paljenih semenki bunike može da ublaži zubobolju, dok vruće obloge od listova bunike koji su kuvani u vinu mogu da smanje otoke dojki kod porodilja, bolove u zglobovima, bolna stanja u slučaju gihta ili išijasa. Bilo kakav lek napravljen od bunike u prevelikim količinama može da dovede do vrtoglavice, grčeva i povraćanja, pa čak i do smrti.

Psihoaktivno dejstvo bunike

U retkim slučajevima bunika se koristi i kao droga i svrstava se u takozvane psihoaktivne biljke. Bunika može da dovede do jakog osećaja euforije i lebdenja, do stanja delirijuma, halucinacija i do doživljavanja raznih apstraktnih imaginacija. Tada se obično uzima nekoliko bobica bunike, jer bobice su otrovne i u prevelikim količinama mogu da dovedu do kome i do smrti. Smrtonosna doza za odrasle je 10-15 bobica bunike, dok je za decu smrtonosna doza već 3-4 bobice. Poput droge, i bunika često izaziva psihičku zavisnost.

Takođe, ukoliko se bunika dugoročno koristi čak i u manjim količinama ona može da dovede do konstantnog osećaja straha i paranoje, do stvaranja podvojene ličnosti, do poremećaja u ponašanju, a krajnja posledica je veoma često i smrt.

Trovanje bunikom

Treba znati i da se otrov iz bunike može apsorbovati kroz kožu, a prvi simptom trovanja jeste gubitak pamćenja. Potom dolazi i do ubrzanog pulsa, suvoće usta, žeđi i do dehidratacije celog organizma. Javlja se i crvenilo u licu, problemi sa probavom, nepovezano pričanje, povraćanje i teškoće pri disanju. Često se magli vid, a zenice postaju raširene. Do trovanja ne mora doći samo preko direktnog kontakta sa bunikom, već takođe i jedući puževe ili ptice koje se hrane ovom biljkom. Ukoliko dođe do trovanja, neophodno je što pre otići kod lekara, kako bi se izazvalo povraćanja i isprao želudac. Važno je i da se da odgovarajući protivotrov. Nakon toga, otrovanoj osobi se daje dosta jake crne kafe.

Napomena

Preporučuje se da deca nikako ne dolaze u dodir sa bunikom i da je uvek beru odrasli, a posle branja ruke se moraju dobro oprati uz pomoć sapuna i mlake vode. Kao što je već rečeno, otrov iz bunike se može apsorbovati kroz kožu, pa se zato preporučuje da prilikom branja nosite zaštitne rukavice. Koliko će bunika biti otrovna zavisi od toga na kom staništu raste. Na sreću, bunika nije primamljivog izgleda niti lepog mirisa, pa zato i nemate potrebu da je uberete, tako da nema čestog trovanja ovom biljkom.

Ipak, nekada se može desiti da bunika ima veoma jako isparavanje i da čak i samo udisanje tog mirisa i boravak u blizini bunike može uzrokovati određene simptome, poput omamljenosti ili euforije. Kao što vidite, sa ovom biljkom ne treba eksperimentisati jer posledice mogu biti fatalne.

Sponzorisano:

Loading...