Vi se nalazite ovde: Početna » Zdravlje » Napad panike – uzroci, simptomi i lečenje

Napad panike – uzroci, simptomi i lečenje

Napad panike je iznenadni osećaj straha,  nelagodnosti, uplašenosti i prati ga niz drugih simptoma. Javlja se bez povoda. Osoba koja doživljava napad panike misli da joj se nešto strašno događa, uverena je da umire, da je fizički ugrožena, da joj preti opasnost od ludila i gubljenja kontrole nad sobom. Osoba misli da ne ume da se izbori sa problemom i to je još dublje gura u paniku. Napad traje najmanje 5 minuta, najduže pola sata, u izuzetnim slučajevima i duže. Strah koji se pritom doživljava je nerealan, ali je doživljen realno. Napad panike se dešava naglo, prilično se jako i emocionalno doživi.

Napadi panike iscrpljuju organizam, osoba koja je doživela napad se oseća iznureno, umorno, malaksalo. Oko 5% ljudi doživi napad panike. Prvi napadi panike se najčešće javljaju između 15. i 25. godine života, a žene ga doživljavaju 2 puta češće od muškaraca. Napad panike može doći potpuno iznenada, a može biti isprovociran stresnim situacijama koje uključuju nove životne situacije (zaposlenje, preseljenje, trudnoća), ali i neke druge situacije (alergijske reakcije, saobraćajne nesreće, smrti bliskih osoba, genetika, menstruacija, javni nastup, klimaks). Od paničnih napada oboljevaju i oni koji su pod hroničnim stresom na poslu ili kod kuće, narcisoidni koji nesvesno privlače pažnju, emocionalno preosetljivi i oni koji su nezadovoljni sobom. Da li će se napad ponoviti zavisi od mnogih faktora, ali osećaj da se napad može dogoditi može trajati do nekoliko godina. Potrebno je lečiti ga, a izlečiv je u 90% slučajeva. Napad panike, nažalost, može biti udružen sa drugim anksioznim poremećajima i depresijom.

Napad panike - uzroci, simptomi i lečenje

Takođe, ukoliko osoba ne leči panično iskustvo, ili ga leči pogrešno (idući od lekara do lekara specijaliste, kako bi se pronašao organski uzrok za neki od simptoma) kvalitet života joj može znatno opasti. Osobe smanjuju socijalni život, ne kreću se mnogo, ne izlaze iz kuće, povlače se u sebe, dobijaju različite fobične poremećaje (klaustrofobiju, agorafobiju, strah od lekara…)

Napomena: panični napadi nisu u vezi sa drogama, lekovima, poremećajima funkcije i rada štitne žlezde, socijalnom fobijom i opsesivno-kompulsivnim poremećajima.

Simptomi napada panike

Simptomi paničnog napada su raznoliki, ne javljaju se svi odjednom, ali nije ih teško prepoznati. Osnovni simptomi su: lupanje srpca, pojačan puls, preznojavanje, drhtavica, malaksalost, osećaj gušenja, osećaj kratkog daha, osećanje davljenja, mučnina, vrtoglavica, mućenje u glavi, nesvestica, neprijatnost u abdomenu, mučnina, bol u grudima, derealizacija, depersonalizacija, jeza, vrućina, osećaj utrnulosti, strah od ludila, strah od gubitka kontrole, strah od smrti. Osoba koja doživljava napad panike je nemirna, nervozna i razdražljiva. Osobi se u mislima motaju razne situacije – da će umreti, da će poludeti, a neće moći sebi da pomogne; da će pasti; da će početi da vrišti; da će se pomokriti; da će mlatiti rukama i nogama; da će pričati nepovezano. Postoje i jači simptomi, kada osoba ima utisak da se razdvaja od sopstvenog identiteta, da postaje druga ličnost, izbezumljena je zbog toga što joj se događa, pa viče naglas, ne bi li čula sopstveni glas (depersonalizacija) ili kada osoba misli da se svet oko nje skroz izmenio (deralizacija). Simptomi su praćeni prisilnim mislima. Kada prođe sam napad, mesecima ostaju posledice u vidu stalnog straha od sledećeg napada.

Osobu koja doživljava panični napad možemo prepoznati po čudnom ponašanju – konstantno pije vodu i umiva se (jer misli da će joj to pomoći da je napad prođe), jede nešto slatko, trči gore dole, pokušava negde da legne i slično. Sve to osoba radi kako bi pomogla sebi. Kada napad prođe, ona tome što je činila pridaje ogromnu važnost, objašnjavajući da je sama sebi pomogla i da nije, desilo bi se nešto još gore.

Lečenje

Napadi panike mogu uspešno da se leče i izleče. Čak, lečenje, ukoliko je pravilno, traje relativno kratko, dovoljno je samo nekoliko odlazaka na psihoterapiju. Postoje tehnike kojima osoba može sama pribegnuti, kako bi pomogla sebi i oslobodila se paničnog straha, ali, ukoliko te tehnike ne pomažu, neophodno je obratiti se psihoterapeutu. Postoje i medikamenti kojima se leče panični osećaji, ali njih je najbolje koristiti udruženo sa terapijom. Kod mnogih osoba, samo nekoliko terapija dovodi do potpunog izlečenja, kod nekih su potrebni meseci, no, treba znati da nije u pitanju doživotna bolest, već izlečiva anksiozna kriza.

Tehnike za razrešenje napada panike

S obzirom na to da je dokazano da panici sami doprinosimo, da je izazivamo, umesto da je smirujemo, treba da imamo u vidu da kada dođe do napada treba da ponavljamo izvesne mantre koje  pomažu. Treba sebi ponavljati da je u pitanju bezrazložan strah, da se od toga ne umire i da će strah proći.

Takođe, kada napada nema, osoba treba da se suočava sa strahom, da ide na mesta na kojima doživljava paniku, da ulazi u situacije koje joj izazivaju napade. Naravno, ne treba to činiti preagresivno, već korak po korak, od manje stresne situacije do veće. Ovaj savet se pokazao kao efikasan i njemu pribegavaju i psihoterapeuti, koji neretko idu sa pacijentom na mesto koje može biti okidač za napad. Osobe neretko pribegavaju i ne manjim korisnim savetima poput pokušaja unormalizovanja disanja, jer smireno disanje smiruje psihu; zapljuskivanja hladnom vodom; puštanja muzike i pevanja uz nju, radi skretanja misli; brojanju do 100 i unazad, opet radi skretanja misli; zvanjem telefonom blisku osobu, radi razgovora koji će skrenuti misli i sl.

Napomena: Prilikom napada nemojte da se gledate u ogledalo, nemojte da sednete i nikako nemojte da se smirujete alkoholom ili kafom.

Vežbe opuštanja:

1. Opustite ramena, pa zamislite kako vam se opuštaju mišići ruku i nogu. Opuštene mišiće zatim zategnite, pa ih ponovo opustite. Činite to naizmenično. Sve vreme udišući i izdišući vazduh, polako i ravnomerno.

2. Lezite na pod, stavite knjigu na stomak. Izbacite sav vazduh iz pluća. Izdišite do samog kraja. Polako podignite knjigu i usput polako udišite. Udahnite pet udisaja, pa idzahnite na isti način, spuštajući knjigu, odbrojavajući unazad, od 5 do 0.

Lekovi za stabilizovanje paničnih napada

Postoje medikamenti koji se pripisuju kod teže izlečivih napada panike: selektivni ihibitori (sertralin, fluoksetin, paroksetin, citalopram i escitalopram); beta-blokatori; benzodiazepani (klonazepam i lorazepam); triciklički antidepresivi (imipramin) i neselektivni inhibitori monoaminooksidaze (koji se koriste nešto ređe zbog nuspojava koje izazivaju).

Psihoterapija

Istraživanja pokazuju da je psihoterapija najučinkovitija kod lečenja paničnih napada. Uz pomoć terapije, pacijenti će smanjiti prisilne misli, a samim tim i simptome panike, odnosno napade. Često, kombinacija psihoterapije i lekova daje dobre rezultate. Poboljšanje se primeti za otprilike tri meseca. Uspešnost terapije je visoka.

Napomena

Tekst je samo informativnog karaktera, pre bilo kakvih metoda, obavezno se posavetujte sa svojim doktorom.

Sponzorisano:

Loading...