Vi se nalazite ovde: Početna » Uzgajanje » Orezivanje i prskanje voća

Orezivanje i prskanje voća

Orezivanje i prskanje voća 5.00/5 (100.00%) 1 vote

Ukoliko volite posao voćarstva, uživate da svakodnevno pružate adekvatnu negu i ljubav svojim stablima, onda zasigurno znate da to nije ni malo lagan posao i koliko truda, rada i slobodnog vremena zahteva.

Svaka voćka, jednogodišnja ili dvogodišnja, zeljasta ili drvenasta, zahteva redovne procedure održavanja i nege. Bilo da gajite jabuku, krušku, šljivu, višnju, dunju ili pak trešnju, svaka od ovih biljaka će zahtevati kvalitetan tretman. To podrazumeva pre svega obezbeđene dobre uslove za njihov rast i razvoj, a to su tlo, voda, vlaga, sunce, toplota. Zatim, svaka biljka zahteva zaštitu od nepovoljnih klimatskih faktora, od štetočina, korova, pa se stoga moraju sprovoditi svakakvi vidovi zaštite, radi dobijanja što većeg i kvalitetnijeg roda.

Tokom cele godine za ljubitelje ima posla među stabljikama i granjem. Uklanjanje trave, okopavanje, đubrenje, ali i prskanje i orezivanje o kojima danas govorimo, samo su neke od metoda za bolji prinos tokom godine.

Orezivanje i prskanje voća

loading...

Orezivanje voća

Orezivanje je veoma bitna metoda u uzgoju biljaka i stoga se mora redovno primenjivati, kako u svrhe smanjenja bujnosti, povećanja roda, oblikovanja tako i u svrhe obnavljanja zapuštenih stabala. Za orezivanje koristi se kvalitetan alat, kakve makaze ili testera koja mora biti veoma oštra.

Orezivanje se koristi kako bismo dobili kvalitetne, lepe, negovane i uredne voćnjake, ali i kako bi nam oni bolje rodili. Smatra se da bi sadnice već druge godine od sadnje trebalo početi orezivati jer se one tako oblikuju i formiraju, a i uklanja se svaki izdanak koji predstavlja pretnju glavnom izdanku po pitanju „krađe“ hranljivih materija i vode. Orezivanje se najčešće vrši zimi. Sve grane koje su dosta zbijene i nalaze se na velikoj blizini, trebalo bi odstraniti. Na taj način proređujemo krošnju. Isto tako, sve mlade izdanke koje rastu ka gore trebalo bi odstraniti.

Kada i kako orezivati voće?

Dakle, najbolje je da se u prvoj godini odstrane izumrle i obolele grane, ako ih ima, a druge godine se uklanjaju izdanci koji rastu na gore. Oni izdanci koji su predugački, a daju plodove, samo se krate. Slabi, mladi tanki izdanci se obično mnogo orežu, dok se debeli orezuju malo. Stare grane, koje su se povile, a koje su dale mnogo roda, orezuju se do mladog horizontalnog izdanka.

Način i vreme orezivanja zavisi naravno od brojnih faktora, a pre svega od vrste voća. Uglavnom se prva orezivanja biljke rade u svrhu dobijanja kvalitetnog oblika, koji se lepo ravija i prima sve potrebne uslove za to (pre svega sunčevu svetlost). Narednih godina orezivanje se vrši u cilju odstranjivanja starih, nekvalitetnih grana, ili onih koje nepravilno rastu, a sve u cilju dobijanja boljeg i kvalitetnijeg prinosa.

Dakle, najbitnije kod orezivanja jeste znati da se na taj način uklanjaju stare, obolele, neadekvatne grane, tj izdanci, kako mladicama i onim delovima biljke koje planiraju da daju dosta roda ne bi crpele hranu, vodu i dolazak zraka sunca.

Vreme i mesto orezivanja

Vreme orezivanja svakako u mnogome zavisi od vrste biljke. Tako na primer, zimi je najbolje orezivati jabuku, krušku, dunju, vinovu lozu, borovnicu, dok se na proleće orezuju mlada stabla koštunjavog voća kakvo je šljiva, trešnja, marelica, nektarina i drugo. Kod starijih stabala koštunjavog voća orezivanje se vrši leti.

Kada biramo mesto orezivanja, bitno je da se rez, koji mora biti gladak i pod uglom od 45˚, načini tik iznad zdravog pupoljka. Ukoliko biljku skratite između dva pupoljka, ili rez nije gladak, postoji opasnost od zaraze raznim bolestima i odumiranja mladice, jer ona gubi svoju prirodnu otpornost.

Ukoliko je koren biljke razvijeniji, ukoliko je ona dovoljno navodnjavana, ukoliko je kruna biljke prirodnijeg izgleda, svakako da se orezivanje takvih biljaka radi ređe.

Prskanje voća

Prskanje voća jeste takođe veoma bitna metoda u uzgoju biljaka, kako bi se one pre svega zaštitile od brojnih bolesti i štetočina i kako bi dale kvalitetne, ukusne i zdrave plodove.

Prskanje se vrši pre svega na proleće kada počinje bujanje vegetacije, i kada brojni insekti mogu naneti štetu našem zasadu. Pre svega potrebno je prskati starija stabla, koja nakon što ih temeljno prečistimo, kreću na svoje „kupanje“. Potrebno je da mlaz zahvati celu voćku, da bude pod konstantnim pritiskom i najbolje ga je vršiti po „mirnom“ vremenu, dakle da nema vetra, padavina i da je temperatura iznad 5˚С.

Preparati koji se kod nas koriste u te svrhe su Bordovska čorba i Plavi kamen.

Kako se bliži zima, na jesen možemo preventivno premazati stabla krečom, te ih na taj način zaštititi od mraza. To je moguće postići pravljenjem smeše koja se naziva Krečna čorba. Ona se spravlja od 5 kg negašenog kreča, 0,5 kg kuhinjske soli i 0,25 kg sumpora. Kada to sastavimo, gasimo vodom u tolikoj meri da dobijemo konzistenciju mleka. Smesu ostavimo 2 dana da odstoji i nakon toga primenjujemo.

U jesen se takođe, nakon završene berbe plodova, vrši čišćenje i uređivanje voćnjaka, ali i takozvano Plavo prskanje. Tako se suzbijaju brojne bolesti kakve su Monilijaza, zatim Rogač, razne bakterioze, Krastavost, Plamenjača, Pepelnica i druge. Biljka se prska kada sa nje opadne i do 50% – 60% listova, a po lepom vremenu i temperaturi iznad 10˚С. Bitno je sve delove biljke dobro natopiti, jer ukoliko neki deo ostane nepreprskan, tu može doći do razvoja bolesti. Metoda je naziv dobila po preparatima koji na biljkama ostavljaju plavu boju.

U te svrhe se uglavnom koriste preparati na bazi bakra. Takva je naravno čuvena Bordovska čorba, u koncentraciji do 2%, Bakarni oksihlorid, Kupragin, Cuproxat od 0,35%, Blauvit i drugi.

Bordovsku čorbu možete napraviti i sami, ili kupiti gotovu. Za samostalno spravljanje 100 litara 2% rastvora ovog preparata potrebno je 2 kg plavog kamena, 100 litara vode, 0,8 kg negašenog ili 2,4 kg gašenog kreča. Negašeni kreč se gasi sa 3 puta većom količinom vode.

Sada kada smo se upoznali sa nekim osnovama adekvatne nege stabala, možemo odabrati biljku za sebe i uzgajati je u svojoj bašti, vrtu ili voćnjaku. Najbolje je da, ukoliko planirate da se temeljno posvetite uzgoju voća i to pre svega u cilju razvoja sopstvenog privatnog posla, pitate za savet starije od sebe, stare poljoprivrednike, ili pak iskusne poznavaoce nauke koja se bavi uzgojem svake od mnogobrojnih vrsta biljaka.

Sponzorisani tekstovi:

Sponzorisano sa weba:

loading...

Svideo Vam se ovaj tekst?

Popunite formu ispod da bi saznali još korisnih stvari i ostvarili mogućnost velikog popusta na naše proizvode:

Još zanimljivih tekstova: