Vi se nalazite ovde: Početna » Recepti » Plavi patlidžan – lekovitost i recepti

Plavi patlidžan – lekovitost i recepti

Ovo neobično i veoma hranljivo tamno plavo ili ljubičasto povrće sa azijskog kontinenta, na prostorime Evrope je počeo da se uzgaja u kasnom srednjem veku. Na naš kontinet, tačnije u Španiju, doneli su ga arapski trgovci.

Plavi patlidžan je mnogo više od interesantne i ukusne povrtarske biljke, već se odlikuje i brojnim lekovitim svojstvima.

Put patlidžana

Plavi patlidžan, na latinskom Solanum Melongena, je jednogodišnja povrtarska tropska vrsta, poreklom iz Indije. Sa indijskog kontinenta se proširila prvo na istok, ka Kini i japanu, a kasnije je došla na zapad. U Indiji je predstavljao kultivisanu vrstu još pre tri milenijuma, dok se u Kini i Japanu uzgaja od oko 500. godine pre nove ere.

Plavi patlidžan - lekovitost i recepti

loading...

Patlidžan su na evropski kontinent doneli arapski trgovci, u 13. veku. Stigao je prvo u južnu Evropu, na špansko poluostrvo, a odatle se proširio u Grčku i Italiju. Kasnije je počeo da se gaji i u drugim priobalnim mediteranskom zemljama. Patlidžan se nije odmah koristio kao povrtarska biljka za jelo. U Italiji je upotrebljavan kao ukrasna bljka, zato što se verovalo da izaziva epileptične napade i groznicu i to sve do 16. veka. Italijani su ga nazivali melanzana, odnosno “nezdrava jabuka”, od latinskog Melum Insanum. Početkom istog veka, profesor medicine Leonard Fuks je zabeležio svoje mišljenje o tome da je patlidžan beskoristan i nezdrav i da ga jedu samo oni koji ne vode računa o svom zdravlju.

Sa procvatom renesanse je odbačeno i mišljenje da je patlidžan nezdrav i počeo se naveliko pripremati u kulinarskim specijalitetima južne Italije i Sicilije. Mnoga jela sa ovih područja i danas su nam poznata po bogatom i raskošnom ukusu plavog patlidžana, spremljenog na razne načine. Od sredine 16. veka, patlidžan je uveliko bio korišćen i u srednjoj Evropi i na našim područjima, gde je donešen iz mediteranskih krajeva. Naziv koji mi koristimo za ovu biljku potiče od turske reči patlican.

Patlidžan se danas najviše uzgaja u mediteranskim krajevima, kao i u drugim područjima Evrope u kojima ima dovoljno toplote i vlage za njegov opstanak. Nama najpoznatiji je upravo plavi patlidžan, a postoje i druge sorte ovog povrća. Njegova boja varira od zelene, žute i narandžaste, pa sve do belo ljubičaste ili beo zelene, mramoraste boje. Patlidžani dolaze i u raznim oblicima, od jajastog i okruglog do čunjastog i kruškastog.

Lekovita svojstva plavog patlidžana

Plavi patlidžan je korisna povrtarska biljka, koja, uprkos ne tako bogatom biohemijskom sastavu, ima veoma blagotvorne efekte na naš organizam i rado se preporučuje u ishrani. On ne obiluje belančevinama, masitima i ugljenim hidratima i najveći njegov procenat čini voda. Takođe nema ni značajan udeo vitamina i minerala, no to ne umanjuje njegovu korist za naše zdravlje. Šta sadrži plavi patlidžan?

U plodu ove biljke nalazi se neznatna količina provitamina A i vitamina C, kao i svih vitamina B kompleksa. Takođe sadrži dosta kalijuma, antocijanida, flavonida, karotenoida i gorkih materija. Bogat je vlaknima i nema visok udeo masti.

Uprkos malom udelu vitamina i minerala, on sadrži sve one vitamine i minerale koji su od najveće važnosti za našu ishranu. Vitamin A je koristaza vid, kosu, kožu i nokte, dok su svi vitamini B grupe izuzetno značajni za metabolizam i proces razmene materija u organizmu. Vitamin C je poznat kao najvitalniji vitamin za naš imuni sistem.

Kalijum u patlidžanu služi kao prenosnik insulina, što je važan deo procesa regulacije nivoa šećera u krvi. Kalcijum osnažuje kosti, fosfor pomaže izgradnju ćelijskih zidova. Magnezijum je važan za pravilno funkcionisanje nervnog sistema, a cink je važan za deobu ćelija i rast. Mangan, koji se takođe nalazi u plodu patlidžana, učestvuje u stvaranju belančevina i masnih kiselina, a bakar je važan za razmenu belančevina i važan je za prevenciju kardiovaskularnih oboljenja.

Bioflavonidi koji se nalaze u patlidžanu poboljšavaju dejstvo C vitamina i deluju kao snažni antioksidansi. Takođe štite ćelije od oštećenja i mutacija. Antocijan koji se nalazi u kori ovog ploda deluje preventivno na nastanak raka, a nasunin snižava nivo holesterola u krvi. Gorke materije su važne za digestivni sistem, pospešuju varenje i smiruju želudac i tegobe sa crevima.

Lekovita upotreba plavog patlidžana

Najvažnije materije koje sadrži ova povrtarska biljka nalaze se u njegovoj kori i mesu. Upravo ovi delovi biljke se koriste za pripremu lekovitih preparata. Takođe se upotrebljavaju i listovi biljke.

Kora patlidžana – Kora patlidžana se u tradicionalnoj medicini upotrebljava u obliku tinkture ili čaja. Uglavnom se koristi sveža kora, ali nije greška upotrebiti ni osušenu.

Meso patlidžana – Meso patlidžana se uglavnom konzumira kao lekovita namirnica, a sveže se koristi za pripremu obloga. U Nigeriji se uzima kao kontraceptivno sredstvo, a u spoljnoj upotrebi se koristi protiv reume, išijasa, grčeva u mišićima i hemoroida.

Listovi patlidžana – Listovi patlidžana mogu da se koriste kao oblozi koji hlade i ublažavaju upale, a u istočnjačkim kulturama se od sušenih listova priprema čaj. U kineskoj narodnoj medicini osušeni listovi i plodovi su lek protiv bolova, neuralgija, gastritisa, raka želuca, te protiv reume, crvenila i opekotina.

Recepti za pripremu plavog patlidžana

Plavi patlidžan se najčešće upotrebljava kao kulinarska namirnica. Njegovo izuzetno bogato i sočno meso se odlikuje raskošnim ukusom i može da bude osnova raznih specijaliteta. Karakterističan je za mediteransku kuhinju.

Italijanski pečeni patlidžan – U italijanskom gradu Parmi, patlidžan se najčešće priprema pečen. Ovo jelo je bogato začinima, aromatično, zdravo i veoma ukusno. Za pripremu je potrebno:

  • 4 patlidžana srednje veličine
  • 100 gr rendanog parmezana
  • 100 gr putera ili 1 dl ulja
  • 1 kaišičica sušenog bosiljka
  • 1 kašičica sušenog origana
  • So i biber

Patlidžane oprati nekoliko puta, odseći peteljku, oljuštiti i narezati na tanke kolutove. Posoliti i ostaviti da pusti gorčinu, pa oprati i ocediti. Poslagati ih u nauljenu tepsiju, pa posuti začinima. Preko staviti tanke kriške putera i sir. Preko poređati još jedan sloj, na isti način. Peći malo iše od pola sauta u rerni zagrejanoj na 180 stepeni. Služiti kao topli prilog uz meso ili ribu.

Turski baba ganuš – Ovo je specijalitet turske kuhinje, čiji je glavni sastojak upravo plavi patlidžan. Za pripremu je potrebno:

  • 1 srednji plavi patlidžan
  • ¼ šolje limunovog soka
  • ¼ šollje tahinija
  • 2 čena belog luka
  • 2 kašičice soli
  • 1 kašika maslinovog ulja
  • Seckani peršun

Patlidžan ispeći u rerni i zarezati drvenim nožem sa donje strane, te ostaviti da se ocedi gorčina. Očistiti patlidžan od kožice, ispasirati, te dodati pasirani beli luk, tahini, so i limun, mešati drvenom kašikom da se sjedini i po želji dodati začine. Baba ganuš se poslužuje u ovalnim tanjirićima, preliven maslinovim uljem i posut peršunom. Tradicionalno se zahvata komadom hleba ili libanske pite.

Sponzorisano:

loading...

Svideo Vam se ovaj tekst?

Popunite formu ispod da bi saznali još korisnih stvari i ostvarili mogućnost velikog popusta na naše proizvode:

Još zanimljivih tekstova: