Vi se nalazite ovde: Početna » Zdravlje » Proliv kod dece – koliko traje i kako lečiti

Proliv kod dece – koliko traje i kako lečiti

Proliv ili dijareja je poremećaj u sistemu za varenje kada se u roku od 24h pojave više od 3 tečne stolice. Kada se dijareja javi kod male dece može dovesti do ozbiljnih komplikacija, pa čak i do smrti. Neka istraživanja su pokazala da od proliva, odnosno usled dehidracije tela i gubitka tečnosti, svake godine u svetu umre više od 3 miliona dece koja su mlađa od 5 godina.

Međutim, treba imati u vidu da česte formirane stolice, kao i retke kašaste stolice, ne predstavljaju uvek proliv. Potrebno je znati prepoznati ovaj poremećaj crevne flore i adekvatno ga lečiti.

U nastavku možete saznati nešto više o uzrocima i simptomima dijareje kod dece, a pokazaćemo vam i kako da pomognete deci da se izleče od dijareje.

Proliv kod dece - koliko traje i kako lečiti

Uzroci dijareje kod dece

Do dijareje dolazi onda kada creva ubrzano rade i kada stolica ubrzano prolazi kod njih, usled čega se smanjuje resorpcija vode u debelom crevu. Na taj način dete gubi vodu i potrebne elektrolite, poput hlora, natrijuma, kalijuma i bikarbonata. Najčešći uzroci dijareje kod dece su virusi, bakterije i protozoe. Ovi virusi i bakterije dospevaju u organizam deteta putem zagađene hrane ili vode, kao i preko zagađenih ruku i predmeta. Velike su šanse da dete dobije dijareju ukoliko se ne rukuje adekvatno priborom kojim se dete hrani ili usled čuvanja hrane na sobnoj temperaturi.

Takođe, mogući uzroci dijareje su i loša higijena deteta i korišćenje zagađene vode za piće. Dete se može otrovati hranom koja je zagađena bakterijskim toksinima, a može se desiti i da organizam deteta ne podnosi određenu vrstu hrane. Tada je najčešće u pitanju netolerancija na laktozu iz mlečnih proizvoda. U tom slučaju, nakon konzumiranja mlečnih proizvoda koji sadrže laktozu, kod dece dolazi do bolova i grčeva u stomaku i do dijareje. Nekada se dešava i da su deca alergična na određenu vrstu hrane i da zato dolazi do proliva. Za razliku od netolerancije na hranu koja zahvata samo crevni sistem, alergija na hranu dovodi i do vidljivih promena na koži i na disajnim organima. Tada se osim proliva javlja i crvenilo na licu i telu, kašalj, curenje iz nosa itd. Smatra se da je najčešća alergija kod dece alergija na proteine iz mleka.

Osim toga, normalna bakterijska flora creva kod dece može biti narušena usled uzimanja određenih antibiotika ili usled prekomernog korišćenja sredstava koja omekšavaju stolicu. Psihički stres takođe može biti jedan od mogućih uzroka dijareje.

Takozvana akutna infektivna dijareja je najčešća kod dece u toku prve dve godine života, odnosno između šestog i jedanaestog meseca. U tom uzrastu dete počinje da konzumira hranu koja nije mlečna, počinje da puzi i da dodiruje predmete oko sebe. Neka istraživanja su pokazala da se dijareja kod dece najčešće javlja u toku leta i tokom rane jeseni.

Simptomi dijareje

Najčešći oblik dijareje kod dece jeste akutna vodenasta dijareja koja uglavnom traje manje od 7 dana, a u nekim slučajevima može potrajati i oko dve nedelje. Tada su dečje stolice učestale, kašaste ili vodene, ali u njima uglavnom nema tragova krvi. Nekada se može desiti da stolica bude zelena i jako sluzava. Pored retke stolice javljaju se i mučnina, povraćanje, povišena telesna temperatura, kao i bolovi u stomaku.

Ukoliko se pored odgovarajuće terapije i lečenja stanje deteta ne poboljša ni posle 24h i ukoliko povraćanje bude učestalo, a vodenasta stolica sve češća, potrebno je što pre odvesti dete kod lekara. Takođe, ukoliko primetite da dete uopšte nema apetit ili da se u stolici pojavila krv, a na koži osip, to su alarmantni znaci koji upućuju da je detetu potrebna hitna lekarska pomoć.

Lečenje dijareje

U većini slučajeva, antibiotici se ne prepisuju deci koja imaju proliv, jer istraživanja su pokazala da antibiotici čak mogu da produže vreme trajanja proliva. Što se lečenja dijareje kod dece tiče, prvo i osnovno pravilo jeste da se spreči razvoj dehidracije, a ukoliko je već došlo do dehidracije, onda nju treba što pre lečiti. Potrebno je i da se dete hrani kako za vreme trajanja, tako i nakon prestanka proliva, da bi se sprečili eventualni nutritivni poremećaji. Postoji takozvana rehidraciona terapija, koja podrazumeva da se u organizam unose tečnost i elektroliti u vidu oralnog dehidracionog rastvora. Uz to je potrebno povećati i unos drugih tečnosti i prilagoditi ishranu bolesnom detetu.

Ukoliko se dete leči u kućnim uslovima, najvažnije je da mu se daje više tečnosti nego što je uobičajeno i da mu se daje dosta kalorične hrane. Osim vode, od tečnosti je najbolje dati detetu sok od jabuka, jogurt, supu, kao i oralni rastvor za rehidraciju, koji smo već spomenuli. Nakon svake retke stolice, detetu je potrebno dati određenu količinu tečnosti. Naime, ako je dete mlađe od dve godine, dovoljno mu je dati od 50 do 100 ml tečnosti, detetu koje ima između dve i deset godina treba davati između 100 i 200 ml tečnosti, dok deci starijoj od 10 godina možete davati količinu tečnosti koju želite. Nemojte zaboraviti da vašem detetu date tečnost nakon svake retke stolice.

Što se ishrane tiče, za odojčad se preporučuje unošenje majčinog mleka. Dakle, nemojte prekidati sa dojenjem, jer dojenje može čak i da ubrza lečenje. Od druge hrane deci treba davati kuvani krompir, pirinač, šargarepu, nemasno meso, bananu, oljuštenu pečenu jabuku, ribu ili kiflu. Važno je da hrana bude dobro skuvana, samlevena i ispasirana, da bi se mogla lakše svariti. Važno je da izbegavate detetu da dajete hranu koja je puna šećera, jer takva hrana će samo još više pogoršati proliv. Naime, šećer izvlači vodu iz zidova creva i još više razređuje stolicu. Zato deci dok imaju proliv ne treba davati slatkiše, hleb i testenine. Najbolje je detetu davati manje količine hrane na svaka 3-4h.

Pored odgovarajuće ishrane i dovoljnog unosa tečnosti, potrebno je i da se detetu daju probiotički preparati koji sadrže korisne crevne bakterije koje će normalizovati rad crevne flore. Naime, probiotici jačaju imuni sistem, razgrađuju toksine i sprečavaju razmnožavanje crevnih bakterija i virusa. Nakon prestanka dijareje treba nastaviti sa pravilnom ishranom i hidratacijom organizma jer na taj način smanjiće se rizik od obolevanja dece i od fatalnih posledica do kojih dijareja može dovesti ako se ne leči na vreme.

Sponzorisano:

Loading...