Vi se nalazite ovde: Početna » Lekovite biljke » Sadnja i uzgoj lavande

Sadnja i uzgoj lavande

Lavanda (lat. Lavandula sp.) je višegodišnja biljka koja pripada porodici usnatica (Lamiaceae). Najviše se gaji u mediteranskom području, ali dobro uspeva i u predelima sa kontinentalnom klimom, pa tako i kod nas. Lavanda raste u vidu poluloptastog žbuna koji može dostići visinu do jednog metra.

To je ukrasna biljka koju možete gajiti u saksijama, na terasi, na balkonu ili u vrtovima, a sve više se uzgaja i na plantažama. Uzgoj lavande je dosta ekonomičan, jer ne zahteva neke specijalne uslove, a prinosi mogu biti dosta veliki. Lavanda sadrži mnoga lekovita svojstva koja pomažu da se umire nervi, smanje bolovi kod glavobolje i migrene, kao da i da se ublaže grčevi i zacele rane. Lavanda je prepoznatljiva po svom karakterističnom mirisu, pa se eterično ulje lavande koristi za proizvodnju parfema i kolonjske vode.

U nastavku teksta možete saznati nešto više o sadnji i uzgoju lavande i možete se odlučiti da li i vi želite da uzgajate ovu biljku u svom domu ili bašti.

Sadnja i uzgoj lavande

Sadnja lavande

Sađenje lavande sa semenkama može biti jako zamorno i oduzeti puno vremena, pa je zato najbolje kupiti od uzgajivača već zdrave biljke. Kada ih dobijete raširite korene lavande i stavite ih u rupe u zemlji koje ste prethodno iskopali. Lavanda se može saditi u toku cele vegetacione sezone, ali ipak ju je najbolje saditi u proleće, odnosno u toku aprila ili maja i treba voditi računa da zemljište bude dobro propustljivo, ali treba izbegavati previše vlažna područja. Lavanda se sadi u pravcu sever-jug, sa redovima na rastojanju od 100 cm, dok razmak između biljaka treba da bude oko 50 cm. Prema toj računici, za jedan hektar zemlje biće potrebno oko 20 000 biljaka. Ukoliko lavandu želite da uzgajate u saksiji, onda najpre stavite sloj šljunka na dno saksije. Nakon sadnje je potrebno lavandu redovno zalivati, a kasnije ne morate toliko često, jer dobro podnosi sušu.

Uzgoj lavande

Temperatura. Lavanda zahteva visoke temperature i mnogo svetlosti tokom cele vegetacije, pa je uvek treba posaditi na dobro osunčanim položajima. Najbolje je da birate tople terene koji su zaklonjeni od vetra, a smatra se da je za pravilan uzgoj lavande neophodno bar 8 sati sunca u toku dana. Niske temperature i mrazevi mogu naneti veliku štetu usevima. Ukoliko hladno i kišno vreme potraje, može se desiti da se smanji udeo eteričnog ulja u lavandi. Ipak, smatra se da lavanda može da izdrži temperature od čak -20, ukoliko u zemljištu nema vlage, a da neke hibridne vrste mogu podneti i temperature do -30 stepeni. Međutim, ukoliko je zemljište vlažno, u tom slučaju može doći do smrzavanja korena. Pošto ima odlično razvijen korenov sistem, lavanda dobro podnosi sušu i velike vrućine.

Zemljište. Lavanda ne zahteva neke posebne uslove kada je u pitanju zemljište. Međutim, ukoliko je u pitanju hibridna lavanda, onda je potrebno da zemljište bude dosta duboko i plodno. Pri sadnji lavande treba izbegavati previše vlažna, ali i previše peskovita i suva zemljišta, bilo da je u pitanju prava ili hibridna lavanda. Najbolje je da zemljište bude dobro obrađeno, delimično isušeno i meko, tako da možete rukama lako zakopavati koren biljke. Zemljište ne bi trebalo ni da je previše bogato hranljivim materijama. Ukoliko je reč o glinovitom zemljištu, preporučuje se da se u njega dodaje pesak ili šljunak, kako bi se sprečilo zadržavanje vlage. Pesak i šljunak će regulisati temperaturu tla, a smatra se da se na taj način sprečavaju i razna gljivična oboljenja biljke. Što se tiče kiselosti zemljišta, pH vrednost bi trebalo da bude između 6,5 i 7,5, a previše kisela zemljišta treba izbegavati.

Zalivanje. Iako je otporna na sušu, u prvoj godini je ipak potrebno redovno zalivati lavandu, naročito u toku vrelih letnjih meseci. Takođe, zalivajte lavandu i u proleće i u jesen, ukoliko su temperature i tada visoke.

Orezivanje. Glavno orezivaje lavande se vrši u kasno proleće. Naime, kada izbiju mladice lavande, biljka treba da se skrati za jednu trećinu. Kod klasične lavande secite stare cvasti odmah posle cvetanja, a kod lavande koja je u vidu grma redovno uklanjajte precvetale delove. Na taj način ćete sprečiti razne bolesti koje mogu zahvatiti biljku, a i sačuvaćete je od štetočina.

Dodatna nega. Dodatna nega podrazumeva to da treba tokom prolećnih meseci dodavati malo komposta. Preporučuje se da u toku zime lavandu u saksiji stavite u podrum ili na neko drugo zaštićeno mesto i da je povremeno zalivate. Ako su jaki mrazevi lavandu koja je u bašti treba prekriti granama četinara. Velika prednost je to što nikakva hemijska zaštita nije potrebna pri uzgoju lavande, jer zahvaljujući svom dobro razvijenom korenovom sistemu, ova biljka dobro uspeva i bez ikakvih mineralnih đubriva.

Prinos. U prvoj godini prinos lavande je minimalan. U drugoj godini lavanda dostiže prinos od oko 50%, a tek u trećoj godini daje puni prinos. U prvim godinama nakon sadnje lavande, potrebno je najviše nege, koja se zasniva pre svega na oblikovanju grma i na uklanjanju korova. Kada lavanda procveta, cvetovi mogu imati različitu primenu.

Zbog svog lepog izgleda i prijatnog mirisa lavanda je jedna od najčešćih biljaka za ukrašavanje vrtova, a zbog svojih lekovitih svojstava ima široku primenu kako u farmaceutskoj, tako i u kozmetičkoj industriji. Uzgajivačima lavande se uglavnom ovaj uzgoj dosta isplati, a cena jednog litra ulja lavande košta oko 100 evra. Imajući u vidu ovu isplativost, kao i to da nisu potrebni nikakvi specijalni uslovi za uzgoj ove biljke, možda ćete se i vi opredeliti da je uzgajate u svom domu ili u bašti.

Sponzorisano:

Loading...