Vi se nalazite ovde: Početna » Uzgajanje » Sadnja i uzgoj šampinjona

Sadnja i uzgoj šampinjona

Sve pečurke u prirodi rastu na onom mestu gde njihovo seme padne na zemljište, koje sadrži sve neophodne hranljive materije. Pečurke su bogat izvor vitamina, minerala, proteina i ostalih hranljivih sastojaka. One mogu biti i domaća kultura, a u ovom tekstu ćete saznati nešto više o načinu sadnje i o uzgoju šampinjona. Takođe, daćemo vam i neke praktične savete kako sami da posadite i uzgajate ovu vrstu pečuraka i kako da ostvarite što veće prinose.

Uzgoj šampinjona ne zahteva neka velika ulaganja i ne predstavlja komplikovanu proceduru. Šampinjoni mogu da se uzgajaju u garaži, podrumu ili u nekoj drugoj zatvorenoj prostoriji. Kada se šampinjoni uzgajaju u zatvorenom prostoru, uglavnom daju veoma dobre prinose. Da bismo dobili što više šampinjona po jednom kvadratnom metru, potrebno je obezbediti sve odgovarajuće uslove za njihov uzgoj.

Sadnja i uzgoj šampinjona

Šta je bitno da znate i obezbedite za uzgoj šampinjona?

Prostorija. Pre svega, potrebno je obezbediti prostoriju u kojoj će se uzgajati šampinjoni, u kojoj je potrebno regulisati temperaturu i obezbediti sve ostale uslove za uzgoj. U toj prostoriji će se obavljati svi procesi osim kompostiranja.

Sanduci. Potrebno je da se obezbede sanduci u kojima će biti kompost, gumena creva, vile, prskalice, prašilica, kao i pribor za branje u koji spadaju zaštitna sredstva, ambalaže, seme, stepenice koje će pomoći u branju iz gornjih sanduka itd. Najpre je potrebno odrediti koliko sanduka može da stane u datu prostoriju u kojoj će se šampinjoni uzgajati. U novije vreme se osim u sanducima, proizvodnja šampinjona vrši i u PVC vrećama.

Kompost. Kompost, iz kojeg će se kasnije razviti šampinjoni možete kupiti, a možete ga i sami napraviti. Pošto nije u pitanju običan baštenski kompost, najbolja opcija je možda da ga kupite od proverenog proizvođača. Međutim, ako se ipak odlučite za to da sami napravite kompost, pokazaćemo vam kako to da uradite. Osnovu komposta za šampinjone čini stajsko đubre, po mogućstvu konjsko. Ukoliko nemate konjsko đubre, možete koristiti neku drugu vrstu stajskog đubreta u kombinaciji sa pšeničnom slamom. Tom đubretu potrebno je dodati i određene dodatke, kao što su mokraćevina ili urea, sadne klice, gips i voda. Potrebno je dodati 3-5 kg uree na svaku tonu đubreta, a umesto nje može se dodavati i amonijum-sulfat. Što se sadnih klica tiče, one se proizvode u pivarama, a potrebno je staviti 125 kg sadnih klica na svaku tonu đubreta. Na tonu đubreta dodaje se i po 25 kg gipsa. Osim ovih dodataka, često se koristi i dodatak protiv insekata, takozvani basudin. Ovaj dodatak se upotrebljava pri dovozu đubreta, pri slaganju niskih i visokih gomila ili pri prevrtanju gomile. Pre nego što počnete da mešate đubre i ostale dodatke, kako biste napravili kompost, potrebno je dobro preračunati koliko je đubreta potrebno.

Betonska ploča. Kompost se iz đubreta i ostalih dodataka priprema na betonskoj ploči i ta priprema obično traje 18 dana. Kada se đubre doveze i izmeri na vagi, potrebno je da se istrese na betonsku ploču, da se zalije vodom i da se zapraši dodatkom protiv insekata. Zatim, posle nekoliko dana iz đubreta se slaže niska i mala gomila koju morate redovno zalivati i ugaziti. Posle još nekoliko dana slaže se i visoka gomila koju je potrebno nekoliko puta prevrtati. Važno je znati i to da se dan kada se slaže visoka gomila označava sa nulom, dok su dani pre slaganja visoke gomile označeni sa minus. Nakon slaganja visoke gomile, svaki dan je označen rednim brojem (1. dan, 5. dan itd.)

Temperatura i osvetljenje. Što se tiče regulisanja temperature, kao izvor toplote se koriste kotao na plin ili sunčeva energija. Temperatura se u ovoj prostoriji meri alkoholnim termometrima, dok je za osvetljenje neophodna električna struja.

Ventilacija. Potrebno je da prostorija u kojoj se uzgajaju šampinjoni na svakoj strani ima po jedna vrata i po četiri otvora za zračenje. Potrebno je da se obezbedi jedan ventilator na sredini prostorije, odnosno između sanduka, kao i plastično crevo duž prostorije koje služi za dovod svežeg vazduha. Treba da postoji još jedan ventilator koji će izvlačiti smrdljivi vazduh iz prostorije za vreme pasterizacije.

Uništavanje štetnih klica. Kako bi se uništile sve štetne klice u sanducima, potrebno je zagrevati kompost koji se nalazi u sanducima. Prvo se napunjeni sanduci stave na kolica i dovoze u prostoriju, a zatim počinje proces pasterizacije. Postavljaju se alkoholni termometri, a temperatura u prostoriji mora biti 60 stepeni i tako se mora držati oko 12h. Nakon toga je potrebno smanjiti temperaturu u prostoriji na 45 stepeni i tako držati još 24h. Povremeno se dovodi svež vazduh i uključuje ventilator, a pasterizacija je pri kraju onda kada nema više neprijatnog mirisa amonijaka.

Sejanje. Nakon pasterizacije, potrebno je kompost ohladiti na 25 stepeni, a zatim izmešati seme sa kompostom.

Pokrivanje. Preko površine komposta stavlja se pokrivač debljine oko 3 cm, koji se sastoji od treseta i tucanika ili lapora, tako da bude 70% treseta, a 30% tucanika. Takođe, pH vrednost zemljišta mora biti neutralna. Pokrivač mora biti uvek vlažan, ali ta voda ne sme da prodre niže jer će uništiti kompost.

Sponzorisano:

Loading...