Vi se nalazite ovde: Početna » Lekovite biljke » Sadnja i uzgoj smilja

Sadnja i uzgoj smilja

Smilje (lat. Helichrysum italicum) je višegodišnja biljka koja pripada porodici glavočika (Asteraceae) i koja raste na osunčanim kamenitim predelima i padinama, kao i u pukotinama stena i u predelima oko mora. Smilje je prepoznatljivo po zlatno-žutim cvetovima i po prijatnom mirisu, a sam latinski naziv Helichrysum potiče od grčkih reči helios (sunce) i chrysos (zlato). Smilje uspeva u oblastima mediteranske klime, najviše u krševitim predelima sredozemnih zemalja.

Ova biljka se dosta koristi u medicinske svrhe jer može da pomogne u prevenciji i lečenju raznih zdravstvenih tegoba. Smilje pomaže u lečenju astme i bronhitisa, psoijaze, opekotina i proširenih vena, a osim toga ima i diuretičko i antiupalno dejstvo. Zahvaljujući svom lekovitom sadržaju, smilje postaje sve traženije na tržištu, a uzgajivači postaju sve više zainteresovani za uzgoj ove biljke. Uzgoj smilja je dosta isplativ proizvođačima, ulaganja su mala, a ne zahteva ni neke posebne uslove i tehnologiju.

U nastavku teksta možete saznati nešto više o sadnji i uzgoju smilja, pa možete sami odlučiti da li i vi želite da budete jedan od uzgajivača ove lekovite biljke.

Sadnja i uzgoj smilja

Sadnja

Smilje je najbolje saditi u avgustu, u hladnim lejama, na dubini od oko 30 cm, a ako se sadi u proleće onda se nakon zime vrši površinska obrada zemljišta. Sadnja smilja se uglavnom obavlja ručno, kada su u pitanju manje površine, ali morate voditi računa da ravnomerno rasporedite seme. Otprilike je potrebno da na 1 metar kvadratni stavite 0,3-0,5 g semena smilja.

Takođe, potrebno je da se leje zaštite od jakog sunca i od isušivanja, pa u tu svrhu možete koristiti trsku ili slamu. Ukoliko budete redovno zalivali sadnice, seme će da nikne već nakon 10 ili 15 dana. Kada nikne seme, uklonite zaštitu, redovno plevite i obezbedite što više svetlosti vašim biljkama.

Uzgoj

Uzgoj smilja zahteva minimalne uslove i zato se mnogi uzgajivači opredeljuju baš za gajenje ove kulture. Osnovna nega smilja se svodi na okopavanje i prihranjivanje zemljišta, a moraju se obezbediti i neki osnovni agroekološki i drugi uslovi.

Temperatura. Smilje najbolje uspeva na toplim i osunčanim položajima, u predelima suve i tople klime. Ako nema dovoljno toplote i svetlosti, kvalitet smilja će biti loš, a prinosi mali. Ipak, smilje može dobro da podnese i niske temperature, ali i sušu.

Zemljište. Najbolje je birati zemljište koje je lako propustljivo i koje je nakon gajenja određene kulture očišćeno od korova. Takođe, smilje dobro uspeva i na dubokom i plodnom zemljištu koje je bogato karbonatima. Zemljište bi trebalo da sadrži dovoljnu količinu kalcijuma, a treba izbegavati teška i previše vlažna zemljišta. Uvek birajte neko krševito tlo za sadnju smilja, jer to je njegovo prirodno okruženje. Pogrešno je da sadite smilje na zemljištu gde je uspevalo voće i povrće. Pošto je u pitanju višegodišnja biljka, ukoliko su uslovi adekvatni, smilje može da živi 5-8 godina, a može da dostigne visinu od oko 60 cm.

Obrada tla i đubrenje. Ako je površina gde se sadi smilje prekrivena višegodišnjim korovima, potrebno ju je više puta oprašiti u toku leta. Krajem leta zemljište se ore na dubini od 30 cm, a zatim slede tanjiranje i đubrenje zemljišta. Osnovno đubrenje se obavlja zajedno sa oranjem. Pošto je u pitanju višegodišnja biljka, đubrenje mora biti redovno. Potrebno je dodavati NPK đubrivo, ali pre toga moraju se obaviti hemijske analize zemljišta, da bi se utvrdilo koja količina đubriva će biti potrebna. U zavisnosti od toga koliko je zemljište plodno, potrebno je dodavati 200-400 kg mineralnog đubriva NPK po hektaru, a u toku narednih godina je dovoljno dodavati oko 200 kg ovog đubriva po hektaru. Korov se uništava ručno, a prihrana tla se obavlja jednom u toku vegetacije, najčešće u aprilu, pre početka cvetanja. Prihranjivanje zemljišta omogućava da se mlade biljke brže razvijaju. Ukoliko se smilje uzgaja u komercijalne svrhe, onda ne bi trebalo koristiti nikakva hemijska sredstva protiv štetočina, već samo prirodna sredstva kao što je recimo kopriva. U toku prve godine nakon sadnje smilje treba zaštititi od korova, jer su mlade biljke još uvek osetljive i sporo se razvijaju.

Zalivanje. U toku prve godine nakon sadnje potrebno je redovno zalivati smilje sve dok ne pusti korenje, a kasnije je dovoljno zalivati ga povremeno, jer smilje je otporno na sušu i prilagođeno je visokim temperaturama.

Cvetanje. Iz drvenastog rizoma smilja svake godine se razvijaju stabljike sa cvetovima, koji se kasnije suše. Cvetovi se razvijaju od juna do septembra, a na površini od jednog hektara dobije se od 3500 do 4000 kg sušenih cvetova, odnosno od 7000 do 8000 kg svežih cvetova. Ti cvetovi posle oplodnje postaju zreli i iz cvetne lože se prosipa seme. Ono je izduženo, sitno, crne ili mrke boje.

Presađivanje. Presađivanje se obavlja u rano proleće ili u jesen, na stalno mesto gde rastojanje između redova treba da bude 50-70 cm, a razmak između biljaka u jednom redu treba da bude 30-40 cm. Nakon prve kosidbe je obavezno navodnjavanje.

Berba. Kada cvetovi postanu intenzivno žute boje, onda se vrši berba, odnosno prvo se seku delovi koji se nalaze iznad prvih listova, a onda se nose u sušare gde se suše na temperaturi 40-45 stepeni. Procesom destilacije u roku od 24h nakon berbe dobija se ulje od smilja, koje je izuzetno lekovito i skupo. Od 450-1000 kg smilja je potrebno da bi se procesom destilacije dobilo oko 1 litar ulja. Ulje od smilja je jedan od osnovnih sastojaka u mnogim kremama za negu kože jer podstiče sintezu kolagena, pa postoje brojne kreme na bazi smilja koje podmlađuju kožu i uklanjaju bore i ožiljke. Ulje od smilja ima jako antiseptičko, antibakterijsko i antigljivično dejstvo i njegova popularnost kako u kozmetičkoj, tako i u farmaceutskoj industriji, sve više raste. Osim toga, smilje može da se koristi za pravljenje preparata koji služe za zaštitu drugih biljnih vrsta. Za eteričnim uljem od smilja postoji velika potražnja a cena je visoka, tako da su uzgajivači sve više zainteresovani za gajenje ove aromatične biljke. Smilje može da se gaji i kao ukrasna biljka, a možete je posaditi u saksiju ili u žardinjeru. Prijatna aroma smilja i jarko žuta boja uneće u vaš dom osećaj Mediterana i miris leta.

Sponzorisano:

Loading...