Vi se nalazite ovde: Početna » Uzgajanje » Sadnja, uzgoj i sorte borovnice

Sadnja, uzgoj i sorte borovnice

Borovnica (Vaccinium myrtillus) je bobičasto voće koje pripada porodici vresovki. Borovnica je poznata i pod nazivima kupinjača, crna jagoda ili črnica. Raste u vidu listopadnog grma i svrstava se u divlje voće. Borovnica najbolje uspeva na kiselom i umereno vlažnom zemljištu, uglavnom u bukovim, borovim i smrekinim šumama. Cvetovi borovnice su ružičaste ili bele boje, a listovi su dugi i šiljati. Plodovi borovnice su tamnoplave boje i veoma su ukusni. Od davnina se ovo voće koristi kako u ishrani, tako i u medicinske svrhe, zahvaljujući brojnim lekovitim svojstvima. Borovnica je bogat izvor vitamina i ostalih hranljivih materija, a može se konzumirati kao sveže voće ili u vidu soka, sirupa, kompota ili džemova.

Osim što se koristi u prehrambenoj industriji, borovnica se sve više uzgaja i u kućnim vrtovima kao dekorativna biljka. Žbun borovnice naročito lepo izgleda u jesen, jer njegovo lišće tada dobija narandžastu i crvenu boju, a zdravi plodovi još više dolaze do izražaja. Borovnice kod uzgajivača izazivaju veliko interesovanje, jer mogu dati velike prinose, a ne zahtevaju velike troškove održavanja.

U nastavku možete saznati nešto više o sadnji borovnica, o uslovima koji su potrebni za njen uzgoj, kao i sortama koje su najpopularnije u svetu ali i kod nas.

Sadnja, uzgoj i sorte borovnice

Sadnja borovnice

Borovnice je najbolje saditi u oktobru ili novembru. Najpre izaberite sadni materijal koji je dobrog kvaliteta, odnosno koji ima dobro razvijen koren i koji nije zaražen štetočinama. Uvek birajte pouzdani rasadnik iz kog ćete uzeti sadnice, a preporučuje se da birate sadnice koje su dobijene iz kulture tkiva jer se za njih zna da imaju ispravan zdravstveni status. Kada birate sorte koje ćete saditi, morate obratiti pažnju na kvalitet plodova, vreme berbe, prinos, kao i na otpornost na bolesti.

Borovnice mogu uspevati u različitim klimatskim uslovima, u zavisnosti od toga o kojoj sorti borovnica je reč. Ipak, borovnice generalno najbolje uspevaju na područjima sa umerenom klimom i na srednjim i većim nadmorskim visinama. Sadnice je najbolje postaviti na zemljišta sa blagim nagibom i sa dobrom ventilacijom. Na velikim nadmorskim visinama sadnja se vrši u smeru sever-jug, kako bi se sadnicama obezbedila dovoljna količina svetlosti. Međutim, na malim nadmorskim visinama, odnosno u predelima koji su topliji i dobro osvetljeni, sadnja se vrši u smeru istok-zapad, kako ne bi došlo do prekomernog zagrevanja i sušenja zemljišta. Međutim, treba imati na umu da visoke temperature mogu biti veoma štetne za sadnice. One mogu isušiti koren, ali i umanjiti kvalitet ploda. Pre sadnje, zemljište se mora obraditi do oko 20 cm dubine. Ako je vlažnost zemljišta velika, treba podići humke od 15 do 30 cm visine i 120 cm širine. U zemljište treba dodati đubrivo koje ne sadrži kalcijum i kreč. Borovnice treba posaditi na kiselom zemljištu, sa pH faktorom od 4 do 5,2.

Pre sadnje je potrebno sa korena ukloniti suvišnu zemlju i ostaviti da se koren natopi u vodi nekoliko sati. Borovnica se uglavnom sadi u vidu žbuna ili u vidu žive ograde. Još neki korisni saveti kada je u pitanju sadnja borovnica su ti da borovnicu nikada ne treba saditi uz zid ili zidnu ogradu, jer kiše će se sa zida slivati u zemljište, pa borovnica može propasti u slučaju velike vlage. Zatim, najbolje je zasaditi više sorti borovnice u jednom nasadu, radi boljeg prinosa. Možete u svakom redu zasaditi različitu sortu borovnice. Ono što je takođe od velike važnosti jeste da iz okoline od oko 200 m oko nasada sa borovnicom uklonite sve ostale divlje vrste koje su slične borovnici, jer one mogu biti izvor štetočina, virusa i gljivica.

Kao što je već rečeno, borovnice možete posaditi i u svom vrtu, ali morate obezbediti sve potrebne uslove. Naime, zemljište mora biti kiselo i mora imati dovoljno svetlosti. Takođe, zemljište morate redovno zalivati ili navodnjavati.

Uzgoj borovnice

Nakon sadnje borovnice, potrebno je zasad dobro održavati i pružiti mu adekvatnu negu i zaštitu. Borovnica se može održavati uz pomoć mehanizacije, a može se obrađivati i ručno, pa se tako može prilagoditi uzgajanju na različitim površinama. Pre svega, potrebno je redovno zalivati i navodnjavati sadnice i dodavati đubrivo po potrebi. Đubrivo se dodaje u proleće nakon što se pojave pupoljci, pa u jesen kada se završi berba. U prvoj godini nakon sadnje uklanjaju se pupoljci, a orezivanje se vrši kada biljka dostigne visinu od 1-1,5 m. Prvo se uklanjaju stare i bolesne grane i orezuju se grančice izrasle u prethodne dve godine. Sadnice se moraju čuvati od raznih štetočina, pa je potrebna umerena primena hemijskih sredstava. Zatim, potrebno je redovno da čistite zemljište od korova. Nekada će možda biti potrebno i da koristite zaštitne mreže, kako biste sačuvali borovnice od ptica, koje takođe predstavljaju potencijalnu opasnost.

S obzirom da borovnice ne sazrevaju uvek u isto vreme, borovnica se bere nekoliko puta, uglavnom 3-7 puta u toku jedne nedelje. Trajanje berbe zavisi od sorte borovnice i od klimatskih uslova, ali proces berbe uglavnom traje negde od 6 do 8 nedelja. Za vreme berbe peteljke borovnice se uklanjaju posebnim spravama koji služe za tu namenu ili se skidaju ručno. Najbolje je brati borovnice rano ujutru dok je još hladno, a posebno se mora paziti da ne dođe do oštećenja ploda. Nakon berbe plodovi borovnice se drže u frižideru gde mogu biti oko 3-4 nedelje, a zatim se pakuju u male posude. Plodovi ovog voća su veoma osetljivi i nisu pogodni za transport, pa ih je uvek potrebno što pre zamrznuti i čuvati u hladnim komorama.

Sorte borovnice

Do danas je otkriveno oko 130 vrsta i sorti borovnice. Uglavnom su u pitanju sorte američkog porekla, a u našoj zemlji je najzastupljenija divlja borovnica. Sve sorte borovnice su grupisane u tri velike vrste, a to su niskogrmolika borovnica, visokogrmolika borovnica i zečje oko. Niskogrmolika borovnica (Vaccinium Angustifolium), koja se naziva još i kanadska borovnica, raste u vidu niskih žbunova visine do 45 cm. Ova vrsta se najviše uzgaja u Kanadi i severnim delovima Amerike. Visokogrmolikoj borovnici (Vaccinium Corymbosum) najviše odgovaraju umereni klimatski uslovi, pa se ona dosta sadi i u našim krajevima. Zečje oko (Vaccinium Ashei) je vrsta borovnice koja raste i do 9 m visine.

Sorte borovnica se mogu podeliti i po vremenu sazrevanja, pa tako imamo sorte koje rano sazrevaju, sorte srednje ranog sazrevanja, kao i sorte koje kasnije sazrevaju. Jedna od najpopularnijih sorti borovnica je sorta Duke, koja spada u sorte ranog sazrevanja i koja daje velike prinose. Ona ima uspravan žbun i veoma čvrste bobice koje su pogodne za mehanizovanu berbu. Ova sorta dobro uspeva u krajevima gde su česti prolećni mrazevi. Zatim, Bluetta je sorta koja je manje bujna od ostalih sorti, ali takođe daje velike prinose. Njene bobice su tamnoplave boje, čvrste su i manje veličine. Takođe spada u sorte koje rano sazrevaju, a najviše se koristi za ručnu berbu. Blueray je sorta borovnice koja može da sazreva rano ili srednje rano, a njeni svetloplavi plodovi su čvrsti i krupni. Pogodni su za transport jer nisu skloni pucanju. U sorte borovnica koje srednje rano sazrevaju spadaju još i Bluecrop, Berkeley i Hardy Blue. Od sorti kasnog sazrevanja treba izdvojiti sorte Coville, Herbert i Jersey. Ove sorte uglavnom imaju široko i bujno stablo, a bobice su krupne i veoma aromatične, pa spadaju u takozvano dezertno voće. Najkasnija sorta borovnice je Elliot, čije je vreme berbe veoma dugo.

Sponzorisano:

Loading...