Vi se nalazite ovde: Početna » Uzgajanje » Sadnja, uzgoj i sorte malina

Sadnja, uzgoj i sorte malina

Malina (lat. Rubus ideaus L.) je zeljasta biljka koja pripada porodici ruža, isto kao i kupina. U pitanju je dvogodišnja biljka sa višegodišnjim žbunom. Latinski naziv ideaus vodi poreklo od grčkog mita, po kojem je malina spasila život bogu Zevsu. Naime, Zevs se sakrio iza grma maline da ga otac ne bi pronašao i ubio. Malina se još u srednjem veku koristila u medicinske svrhe i bila je privilegija bogatih ljudi. Međutim, od 18. veka se širi uzgoj malina, pa je ova voćka postala dostupna svima. U Americi su je Indijanci koristili i mnogo pre nego što su Evropljani došli, a Rimljani su zaslužni za to što se danas malina uzgaja širom Evrope.

Srbija je jedan od vodećih proizvođača i izvoznika malina u svetu. Zahvaljujući svom sprecifičnom ukusu, boji i tvrdoći, naše maline su više puta bile nagrađivane u svetu. Na našim prostorima se uglavnom uzgajaju maline koje pripadaju vrsti North American Willamette. Malina može da rodi samo jednom ili više puta u toku godine, a živi u proseku od 8 do 14 godina, mada nekada može živeti i do 20 godina. Nešto više o sadnji malina, njihovom uzgoju i sortama možete pročitati u nastavku teksta.

Sadnja, uzgoj i sorte malina

Sadnja malina

Ono što je od ključnog značaja kod sadnje malina jeste da pre svega obezbedite sadnice koje su dobrog kvaliteta. Pri kupovini sadnog materijala morate biti sigurni da nije zaražen, pa zato uvek izbegavajte sadnice koje su proizvedene u poljskim uslovima. Najbolje je da koristite sadnice koje su dobijene iz kulture tkiva, iako su one skuplje od ostalih manje kvalitetnih sadnica. Godinu dana pre sadnje treba odrediti i razmak između sadnica i između redova, što zavisi od naslona koji će se postaviti, kao i od mehanizacije. Smatra se da je bolje da bude veći broj redova, odnosno da razmak između redova bude manji, jer na taj način se sprečavaju razna oboljenja.

Malina zahteva dosta vlage i svetlosti. Malinu je najbolje zasaditi na nadmorskoj visini od 400 do 800 metara. U severnim krajevima malinu treba zasaditi na južnim položajima gde ima dosta sunca, dok se maline u južnim krajevima sade na severnim položajima. Smatra se da malina najbolje prinose daje kada je potpuno izložena suncu i kada ima dovoljnu količinu vlage. Takođe, malina mora biti zaštićena od vetra i od mraza, a ne prijaju joj ni nagle klimatske promene. Ukoliko je malina izložena jakom vetru njeni izdanci se mogu izlomiti i isušiti. Zato je najbolje koristiti vetrobrane, koji se postavljaju paralelno sa zasadom. Ipak, blagi povetarac može pozitivno uticati na zasade maline jer može sprečiti pojavu raznih gljivičnih oboljenja. Kada se zemljište priprema za sadnju, najvažnije je prvo očistiti ga od korova i kamenja, izravnati ga i preorati mesec dana pre sadnje. Preporučuje se i upotreba stajskih i mineralnih gnojiva.

Za sadnju se koriste sadnice srednje debljine koje imaju razvijen koren. Dubina sadnje treba da bude 3 cm veća nego u matičnjaku, a nakon sadnje sadnice se skraćuju na svega 3-4 pupoljka. Takođe, obavezno je da se postavi potpora po kojoj će mlada biljka moće da se penje. Maline se sade u vidu kvadrata, pravougaonika, žive ograde ili traka. Sadnja u vidu traka pruža najveće prinose, dok je sadnja u sistemu žive ograde možda najpogodnija zbog kvaliteta ploda i utrošene radne snage. Sadnja se obavlja od oktobra do aprila, ali ipak je najbolje saditi maline u jesen jer to omogućava bolji prinos u narednoj godini. Međutim, crne i purpurne maline treba saditi u proleće.

Kada birate parcelu na kojoj ćete zasaditi maline važno je da u krugu od 200 m oko zasada eliminišete divlje maline ili kupine, ukoliko postoje u blizini, jer one su izvor štetočina, virusa i gljivica.

Uzgoj malina

Kada se maline posade potrebno je redovno održavati zemljište, odnosno navodnjavati ga, dodavati gnojivo i uništavati korov. Malina najbolje uspeva na zemljištima koja su dosta propustljiva, kao što su peskovita ili muljevita ilovača. Takođe, potrebno je da zemljište sadrži dosta organskih materija i da bude umerene kiselosti, odnosno pH faktor može varirati od 5,5 do 6,5. Važno je znati da sami možete uticati na kiselost zemljišta. Naime, kiselost zemljišta možete smanjiti unosom sumpora, a povećati ga unosom kreča. To je najbolje uraditi godinu dana pre početka sadnje.

Ono što je od ključnog značaja za pravilan uzgoj malina jeste to da se moraju redovno zalivati , naročito u toplim letnjim danima, da ne bi došlo do sušenja biljaka. Ne treba uopšte počinjati uzgoj malina ukoliko se na vreme ne obezbede dovoljne količine vode koje će biti potrebne naročito u avgustu i u septembru.

Sorte malina

Prema ciklusu plodonošenja biljaka, postoje dve sorte malina, a to su letnje ili jednorodne i jesenje ili dvorodne. Po prirodi malina je dvogodišnja biljka koja ima višegodišnji grm. U prvoj vegetaciji se razvijaju jednogodišnji izdanci i oni onda miruju tokom jeseni i zime, pa daju prinos tek sledeće godine. Jednogodišnji izdanci se u drugoj vegetaciji nazivaju dvogodišnji izdanci. Oni posle donošenja ploda umiru i uklanjaju se na proleće, a umesto njih novi jednogodišnji izdanci se pretvaraju u dvogodišnje. Posle berbe dvogodišnji izdanci se orezuju i na taj način se uklanjaju ili spaljuju suvi jednogodišnji izdanci i malina se štiti od raznih oboljenja i štetočina. U jednorodne sorte malina spadaju Prelud, Kenbi (Canby), Glen Empl (Glen Ample), Glen Moj (Glen Moy), Leo, Tulamin, Oktavija (Octavia) itd. Dvorodne sorte daju prinos u prvoj godini, odnosno rađaju tokom dve godine. U dvorodne sorte spadaju Autumn bliss, Autumn Britten, Polka, Heritage, Himbo-top, Karolina (Carolina) itd. Među dvorodnim sortama ističe se i poljska sorta Polana, čiji su plodovi krupni i prijatnog ukusa. Na tržištu se stalno pojavljuju nove sorte malina. Na našim prostorima se najviše uzgajaju Polka i Heritidž (Heritage), a Polka se smatra najpogodnijom sortom za uzgoj jer počinje da sazreva već u drugoj dekadi jula, za razliku od sorte Heritidž, gde se sa berbom počinje dvadesetak dana kasnije. Koliki će prinos biti zavisi prvenstveno od sorte koja se gaji. Najveći prinos imaju sorte koje ranije počinju sa berbom jer one će imati veći broj berbi.

Osim plodonošenja, postoje i drugi kriterijumi po kojima se mogu grupisati sorte malina. Gledano po boji, maline se dele na crne, crvene, žute ili purpurne. Žute maline su varijanta crvenih malina i imaju sve iste osobine kao i crvene maline, dok su purpurne maline hibridna vrsta. Sorte koje spadaju u letnji tip malina imaju uglavnom crvene plodove svetlijih nijansi.

Kao što je već rečeno, maline se uzgajaju širom Srbije, čak na preko 16 000 hektara zemlje. Osim sorte Vilamet (Willamette), koja je najzastupljenija u našoj zemlji, na prostorima Srbije gaje se i sorte Miker (Meeker), Tulamin (Tulameen), Polka, kao i mnoge druge.

Sponzorisano:

Loading...