Vi se nalazite ovde: Početna » Uzgajanje » Sadnja, uzgoj i sorte oraha

Sadnja, uzgoj i sorte oraha

Visina prinosa oraha zavisi od više činilaca, među kojima su od posebne važnosti vreme cvetanja i oplodnje. Orah cveta od početka treće dekade aprila do kraja prve dekade maja. Cvetanje oraha zavisi od više faktora, kao što su sorta oraha, nadmorska visina i temperaturni uslovi krajem zime, početkom proleća i u vremenu koje prethodi cvetanju. Oprašivanje oraha odvija se isključivo vetrom. Budući da su rese specijalne građe, vetar ih lako pokreće i iz njih istresa polen koji vetar lako nosi. Plodovi oraha obično sazrevaju tokom septembra, mada postoje pojedine sorte koje sazrevaju nešto ranije (krajem avgusta) ili kasnije (početkom oktobra). Ovo zavisi od biološke osobenosti sorte.

Starost stabala oraha koja mogu da rađaju nije precizno određena. Postoje slučajevi u kojima stabla stara preko 300 godina normalno rađaju.

Sadnja, uzgoj i sorte oraha

Orah koji se razmnožava iz semena obično počinje da rađa posle osme ili dvanaeste godine, mada ponekad čak mogu početi da rađaju u petoj godini. Okalemljeni orah počinje da daje plodove mnogo ranije, u drugoj ili trećoj godini. Prinos oraha kreće se između 40-50 i 60-70 kg po stablu, odnosno 4 000-7 000 kg po hektaru.

Što se tiče klimatskih uslova, orah nije preterano zahtevan. Najbolje rađa na toplijim vinogradarskim rejonima. Kritična temperatura za orah kreće se od 29 do 30 stepeni. S obzirom na to da kasni prolećni mrazevi oštećuju mladare, rese i plodnike oraha, sorte oraha koje cvetaju i listaju kasnije manje su podložne ovim oštećenjima. Orah će najbolje uspeti na svetlim i osunčanim mestima. Bez problema se može gajiti i u sušnim rejonima, budući da orah ne zahteva puno vode da bi uspeo.

Mada orah nije zahtevan po pitanju zemljišta, ipak bolje rađa na dubokom rastresitom zemljištu. Može opstati i na peskovitim i kamenitim zemljištima ako su dovoljno duboka i propustljiva. Pre sadnje oraha, potrebno je izvršiti pripremu zemljišta, koja se sastoji iz čišćenja terena, đubrenja zemljišta i na kraju rigolovanja i kopanja jama. Orah zahteva dosta fosfora i kalijuma, jer mu ova dva sastojka pomažu da razvije veću otpornost prema mrazu. Ako se vrši rigolovanje cele površine zemljišta, potrebno je prvo po jednom hektaru prosuti 1 000 do 1 800 kg kompleksnog PK đubriva, čiji je odnos 0:15:30, kako bi zemljište bilo plodnije.Nakon đubrenja, vrši se rigolovanje zemljišta na 50-70 cm, u zavisnosti od njegove dubine i rastresitosti. Teža, zbijenija i plića zemljišta je potrebno dublje rigolovati, dok se rastresitija i dublja zemljišta rigoluju pliće. Ukoliko se orah sadi izolovano, a ne u grupama, umesto rigolovanja vrši se kopanje jama. Jama mora biti dovoljno duboka da prekrije koren sadnice (oko 50 cm ili više, ukoliko je to potrebno). Treba dodati i 1 kg kompleksnog NPK đubriva u odnosu 0:15:30, zatim ovo đubrivo treba pomešati sa zemljom, pa tek onda pristupiti sadnji oraha.

Sadnja oraha se može obavljati u jesen ili u rano proleće. Ako se orah sadi u jesen, oko svake sadnice treba napraviti humku (nagrnuti sadnicu zemljom kako ne bi izmrzla). Sadnice koje su dobijene iz semena treba saditi na 10 x 8 m (123 sadnica po hektaru), dok sadnice proizvedene kalemljenjem treba saditi na 9 x 7 metara (158 sadnica po hektaru). Pre nego što se pristupi sadnji, potrebno je orezati žile, pri čemu treba voditi računa da se što više žila sačuva. Nakon orezivanja žila, ceo korenov sistem treba potopiti u kašastu smesu od ilovače, goveđe balege i vode, kako bi se sadnice što pre primile.

Orah je voćka sa svega stotinak sorti. Sorte oraha se dele u dve velike grupe: 1) sorte za vinogradarsku zonu i 2) sorte za nevinogradarsku kontinentalnu zonu. U nastavku teksta ćemo imati prilike da pročitamo koje su najbolje sorte oraha za vinogradarsku, a koje za nevinogradarsku zonu.

Sorte za vinogradarsku zonu:

Šejn. Bugarska sorta čija je glavna odlika prilično kratka vegetacija. Plod je srednje krupan, oko 11 g, ovalnog je oblika, tanke ljuske, a jezgra su puna i kvalitetna. Drvo je srednje bujno i veoma je otporno na zimske temperature i biljne bolesti. Rađa obilnije ako se obezbede oprašivači.

Šampion. Srpska sorta, koja je selekcionisana od strane Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Kao i prethodna sorta, odlikuje se kratkom vegetacijom. Plod je srednje krupan do krupan i ima prosečnu težinu od 13 g. Stablo je srednje bujno i veoma rodno. Ova sorta takođe zahteva obezbeđivanje oprašivača.

Rasna. Ova srpska sorta oraha je takođe selekcionisana od strane Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Ima kratku vegetaciju i srednje krupan do krupan plod, čija je prosečna težina 12-13 g i bujno i veoma rodno stablo.

Tisa. Srpska sorta selekcionisana od strane Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.Ova sorta je okruglog oblika, odlikuje se krupnim plodom, prosečne težine od 15 g i bujnim i veoma rodnim stablom.

Sorte za nevinogradarsku-kontinentalnu zonu:

Gazenhajmski 139. Nemačka sorta oraha relativno kratke vegetacije. Ima krupan plod prosečne težine od 14 g. Oblik je izduženo-ovalni, a ljuska je glatlka i tanka i svetle je boje. Vegetacija je kasnija.

Gazenhajmski 251. Nemačka sorta kasnije vegetacije. Cveta kasnije i izbegava prolećne mrazeve. Ima krupan plod, čija je prosečna težina 15 g.

Nega oraha podrazumeva orezivanje i negu krune, zatim održavanje zemljišta, gajenje potkultura, đubrenje zemljišta i zaštitu od bolesti i štetočina.

Sa orezivanjem se kreće u proleće, prve godine nakon zasađivanja. Orezivanje se vrši tako što se sadnica skrati na željenu visinu, pri čemu ispod preseka treba ostaviti 4-5 dobro razvijenih pupoljaka. Tokom proleća i leta iz ovih pupoljaka se razvijaju mladari. Narednih godina formiranje krune podrazumeva skraćivanje jače razvijenih ramenih grana kako bi se ubrzao rast voditeljice.

Budući da je održavanje zemljišta u vidu ledine najnepovoljnije jer trave izvlače dosta vode, pri čemu orah kržlja i sporije raste, najbolje je gajiti potkulture, i to pasulj, bob, tikve, krastavce, bostan, jagode, maline i breskve.

U poređenju sa drugim voćkama, orah znatno manje napadaju bolesti i štetočine. Međutim, kako postoje izvesne bolesti koje mu mogu umanjiti rodnost, potrebno ih je blagovremeno suzbiti zimskim i letnjim prskanjem. Zimsko prskanje izvodi se u martu kreozanom ili rumesanom, u koncentraciji 1-1,5%. Što se tiče letnjeg prskanja, prvo prskanje se izvodi pred sam početak listanja oraha sa 0,6% ortocidom, cinebom ili ditanom, kako bi se sprečila pojava flekavosti ili pegavosti oraha. Drugo prskanje se vrši po završetku cvetanja oraha istim preparatom kao kod prvog prskanja. Treće prskanje se vrši u prvoj dekadi juna sa 0,3% ortocida ili cineba, sa dodatkom 0,1% sistemina ili 0,2% dijazonona. Ovo prskanje je dovoljno da zaštiti orah od najčešćih bolesti i štetočina.

Sponzorisano:

Loading...