Vi se nalazite ovde: Početna » Uzgajanje » Zaštita kruške od bolesti

Zaštita kruške od bolesti

Kruška jeste biljka koja vodi poreklo iz zapadne Azije, i za nju se zna 3000 godina unazad. I danas se najveći broj zasada nalazi u Kini, a potom i u Sjedinjenim Američkim Državama i Italiji.

Brojna narodna predanja o ovom izuzetno ukusnom i lekovitom voću, vode nas u davna vremena kada je kruška smatrana „darom bogova“, pa sve do verovanja da je imati drvo ove biljke u dvorištu veoma loše, jer se ono smatra „drvom demona“ i da se vile, veštice i đavoli okupljaju oko njega u toku noći.

Zaštita kruške od bolesti

Uzgoj krušaka

Kruška je drvenasta biljka iz familije Rosaceae. Radi se o listopadnom drvetu koje dostiže visinu i od 10-17m. Ovo je najzastupljenije voće koje se gaji kod nas nakon šljive i jabuke.

Pri odabiru sorte kod gajenja treba biti oprezan tj znati kako pristupiti svakoj od sorti i kakvi su njeni zahtevi pri uzgoju. Pri uzgoju je potrebno imati u vidu da je kruška samobesplodna biljka, te se kod sadnje mora izbegavati homogenost, tj uzoj samo jedne sorte, već se mora pored osnovne dodati i nekoliko drugih sorti koje će imati svojstvo oprašivača. Ipak Vodenjak, Karamanka i Lubeničarka su sorte koje ne zahtevaju oprašivače i plodove uglavnom zametnu bez oplodnje.

Pri sadnji kruške bitno je pre svega obezbediti pogodno vlažno, duboko i rastresito zemljište. Sadi se u jesen, a sadnice se postavljaju na 1m udaljenosti jedna od druge, a razmak između redova ide i do 4m, te se tako na 1ha zemlje zasadi i do 3000 sadnica.

Za njen dobar prinos potrebni su joj topli klimatski uslovi, blage zime, jer je mraz može oštetiti. Stabla se zalivaju i đubre prema potrebi, a posebno je bitno da im se obezbedi adekvatna količina azota.

Bolesti kruške

Bolesti koje napadaju kruške mogu biti bakterijskog, virusnog ili gljivičnog porekla, a najčešće su to: Krastavost kruške, Bakterijska palež kruške, Siva pegavost lista, Kruškin pikac ili Rđa kruške, Kruškina buva i druge.

Krastavost kruške je bolest koju izaziva gljiva Venturia pyrina, a napada listove, cvetove, plodove i mlade izdanke. Izuzetno je opasna jer može dovesti i do 100% gubitka roda. Delovi biljke su izmenjeni maslinastozelenim do crnim pegama, zaostaju u razvoju i deformišu se.

Bakterijska palež kruške je bakterijsko oboljenje koje zahvata list, cvet, grane i stablo. Naziv je dobila jer zaraženi delovi biljke izgledaju kao da su spaljeni vatrom. Zbog toga što se teško iskorenjuje, često su čitavi zasadi spaljivani, uprkos uloženom trudu.

Siva pegavost lista je gljivično oboljenje koje zahvata list. Manifestuje se ranim opadanjem lista, i promenama u vidu sivih pega sa crnim krugom unutar njih, koje postaju sve veće i tamnije i idu do nekroze.

Kruškin pikac ili Rđa kruške je oboljenje koje izaziva gljiva, a koje napada list i koru grana. Listovi nekrotiziraju i opadaju.

Kruškina buva, Cvetojed i Crveni pauk su štetočine koje takođe mogu naneti veliku štetu u zasadu.

Preventiva i terapija bolesti kruške

Krastavost kruške – najbolji rezultati se dobijaju ako se ova bolest prevenira bakarnim fungicidima u rano proleće.

Bakterijska palež kruške – zahteva redovno pregledanje i praćenje zasada. Grane, list i sve druge zaražene delove treba stresti i ukloniti iz zasada a zatim spaliti. Takođe koriste se i bakarni fungicidi.

Siva pegavost lista zahteva hemijsku zaštitu brojnim preparatima, ali i odstranjivanje i spaljivanje zaraženih delova biljke.

Kruškin pikac ili Rđa kruške zahtevaju poseban tretman obrade i bakarne fungicide.

Od preparata koji se koriste ti su Galmin, Harpun, Tonus, Konzul, Sekvenca, a za Buvu, Pauka i Cvetojeda, Insegar, Vertimec i drugi. Ipak za sve bitne i potrebne informacije o vremenu prskanja, bolesti i preparatima, morate se raspitati kod kakvog dobrog poznavaoca i uzgajivača ove biljke.

Kruška – značaj za zdravlje

Ova izuzetno lekovita biljka ima veliku ulogu u našoj ishrani, kako zbog svojih sočnih plodova, tako i zbog drugih delova koji se koriste u terapiji brojnih bolesti. Tako, na primer, list kruške se koristi za izbacivanje peska ili kamenaca iz mokraćnih puteva. Plod sadrži oko 24% vode, vitamine A i C, minerale magnezijum, kalijum i kalcijum. Od ovog ploda prave se brojni kompoti, marmelade, ali i sokovi i rakija. Izuzetna je kao lek u čaju protiv kašlja, upale grla i promuklosti. Mineral bor koji je zastupljen u ovom voću, stimuliše i povećava aktivnost mozga, dok vitamin B deluje kao antistressor. Preventivno delovanje kruška ispoljava i kod anemije, osteoporoze i maligniteta, a zahvaljujući vlaknima, podstiče probavu.

Kako se smatra da ne izazivaju alergije, veoma rano se uvode i u ishranu beba u vidu raznih sokova, kompota i kašica.

Sponzorisano:

Loading...