Alergija na mleko, zapravo nastaje kao posledica netolerancije organizma na mlečne proteine koji su prirodni i samim tim neizostavni sastojci mleka.
Konkretno, smatra se da je kozein jedan od proteina u mleku koji predstavlja najveći i najčešći alergen. Ovaj protein, mleku omogućava sposobnost zgrušavanja, pa je jasno da je on sadržan ne samo u mleku, već i u svim drugim mlečnim proizvodima. Osim kozeina, na pojavu alergijske reakcije na mleko, može delovati čak i surutka, odnosno tečni deo mleka koji se izdvaja nakon procesa zgrušavanja. Kod nekih osoba, izražena je netolerancija samo na jedan od pomenuta dva najčešća alergena u mleku, dok je kod drugih izražena netolerancija i na kozein i na surutku.
Više informacija o alergiji na mleko, moći ćete da pročitate u sadržaju teksta koji je pred vama.
Alergija na mleko kod dece:
Alergija na mleko kod dece, najčešće se javlja u periodu prve dve godine života i to uglavnom kod veoma malih beba u trenutku kada im se prvi put majčino mleko zameni kravljim mlekom. To se dešava jer je prirodni sastav majčinog mleka znatno različit u odnosu na prirodni sastav kravljeg mleka.
Ta različitost, ogleda se pre svega u prisustvu različitih vrsta mlečnih proteina. Mlečni proteini u kravljem mleku su krupniji u odnosu na mlečne proteine u majčinom mleku i kada prvi put dospeju u organizam bebe, bebin organizam ih detektuje kao strana tela i to rezultira stvaranjem antitela i ispoljavanjem alergijske reakcije. Međutim, ono što treba naglasiti kao važnu informaciju, jeste da se alergija na mleko koja se manifestovala u periodu do dve godine života, ne mora zasigurno ponavljati i u starijem uzrastu. Konkretno, imunitet deteta starijeg od dve godine, postaje razvijeniji i spremniji da izgradi toleranciju organizma na mlečne proteine.
Samim tim, u znatno ređem slučaju se alergija na mleko prvi put javlja kod dece starije od dve godine.
Onda kada se alergija javi, u što hitnijem roku iz ishrane bebe, odnosno deteta treba izbaciti mleko i sve mlečne proizvode.
Alergija na mleko kod odraslih:
Bez obzira što je imunološki sistem odrasle osobe nemerljivo jači i razvijeniji od imunološkog sistema deteta, alergija na mleko se ipak može javiti i kod odraslih, pa čak i kod onih koji nikada ranije nisu bili skloni ovoj vrsti alergije.
Kod odraslih, alergija na mleko se najčešće javlja ukoliko je osoba predhodno bila obolela od neke bolesti creva ili ukoliko je imala izraženo prisustvo neke druge vrste alergije na hranu.
Kao i u slučaju manifestovanja ove vrste alergije kod dece i kod odraslih čim se primete prvi simptomi alergije, treba što hitnije iz ishrane izbaciti mleko i mlečne proizvode.
Da li je alergija na mleko nasledna?
Alergija na mleko nije u sto procenata slučajeva nasledna, ali je rizik od njenog pojavljivanja i razvijanja znatno veći kod osoba koje imaju genetsku predispoziciju za to, odnosno kod osoba kod kojih je neko od bliskih predaka bio sklon ovoj alergiji.
Simptomi alergije na mleko:
Simptomi alergije na mleko, mogu se razlikovati u odnosu na to da li se alergija manifestuje neposredno nakon konzumiranja mleka ili mlečnih proizvoda ili se manifestuje nakon nekoliko sati ili čak nakon nekoliko dana.
Takođe, simptomi se mogu razlikovati i u zavisnosti od toga da li se alergija manifestuje kod bebe ili kod starijeg deteta ili kod odrasle osobe.
Simptomi ove alergije kod bebe, u gotovo sto procenata slučajeva se javljaju neposredno nakon konzumiranja mleka i to u vidu pojave osipa na koži, pojave grčeva u stomaku i pojave neprestanog plača. Ukoliko se primeti i otežano disanje (na svu sreću ono se kod beba nešto ređe javlja), treba se što pre obratiti lekaru i objasniti mu uzrok ispoljavanja takvih simptoma.
Kod starije dece i kod odraslih, pored simptoma koji se javljaju i kod beba, može se javiti i povraćanje.
U slučaju da se simptomi alergije manifestuju nekoliko dana nakon uzimanja mleka, može se javiti i dijareja.
Lečenje alergije na mleko:
Alergija na mleko, leči se tako što se iz ishrane apsolutno i što hitnije izbacuju mleko i svi mlečni proizvodi. Samim tim, obustavlja se dodavanje alergena u organizam i alergijska reakcija se postepeno sama od sebe smiruje sve dok potpuno ne prestane.
Napomena:
Ono što je takođe važno naglasiti, jeste da se kod osoba kod kojih se javlja alergija na kravlje mleko, javlja alergija i na kozje ili ovčje mleko.
Ipak, postoje vrste mleka koje su biljnog porekla i koje ne izazivaju alergiju, a koje se mogu koristiti kao zamena za kravlje, kozje ili ovčje mleko. To su: sojino mleko, mleko od heljde, mleko od badema, mleko od prosa ili mleko od pirinča.
