Vi se nalazite ovde: Početna » Blog » Alergija na sunce – simptomi, iskustva i lečenje

Alergija na sunce – simptomi, iskustva i lečenje

Alergije na sunce ili fotodermatoze u današnje vreme su sve učestalije, a prema procenama oko 20 odsto ukupne svetske populacije suočava se sa ovim problemom dok se u oko 50 odsto slučajeva alergijska reakcija na sunce prenosi genetskim nasleđem. Takođe, alergije na sunce su mnogo češće kod žena i osoba koje imaju svetliji ten.

Postoji nekoliko vrsta alergija na sunce a njihovi najčešći simtpomi su crvenilo i svrab kože, gruba koža, pojava opekotina, plihova i ekcema. Fotodermatoze predstavljaju odgovor imunog sistema čoveka   tačnije autoimmune reakcije na dejstvo sunčeve svetlosti i UV zraka. Nakon izloženosti suncu ćelije kože menjaju svoju proteinsku strukturu pa ih ćelije imunog sistema prepoznaju kao antigene usled čega dolazi do alergijske reakcije.

Alergijske reakcije kod većine ljudi počinju da se javljaju već  u rano proleće kada su sunčevi zraci intezivniji, a koža više otkrivena i izložena njima. Kod ljudi sa osteljivijom kože fotodermatoze mogu se javiti u toku zime. Zbog toga oni koji su alergični treba da što više da pokrivaju kožu pogotovu njene osetljive delove. Fotodermatoze se uglavnom javljaju nakon nekoliko minuta ili sati izloženosti kože suncu (rane alergijske reakcije), a pojedine se javljaju nakon 2,3 ili više dana (usporene fotodermatoze).

Alergija na sunce – simptomi, iskustva i lečenje

Sunčevo zračenje obuhvata sunčevu svetlost koja je vidljiva golim okom kao i infracrvene zrake i UV zrake. Postoje UV-A i UV-B zraci. UV-B zraci dopiru samo da površine kože i mogu da izazovu opekotine. Za razliku od njih UV-A zraci prodiru u dublje slojeve stvarajući pri tom slobodne radikale koji izazivaju oštećenja i genetske promene na koži zbog čega njen imuni sistem slabi pa kao posledica nastaju alergijske reakcije. Koža ima svoj odbrambeni sistem koji dovodi u ravnotežu slobodne radikale i ne dozvoljava im da oštećuju druge molekule. Antioksidansi su ti koji sprečavaju pogubno dejstvo slobodnih radikala. Međutim, kada su sunčevi zraci prejaki a imuni sistem slab nastaje alergijska reakcija.

Glavna podela alergijskih rekacija na sunce pored već pomenutih ranih i usporenih je podela na primarne (idiopatske) i sekundarne. U primarne spadaju: polimorfna svetlosna erupcija, aktinični prurigo, hydroa vacciniforme, solarna urtikarija i hronični aktinični dermatitis koji pogađa najčešće starije osobe.

Polimorfna svetlosna erupcija uglavnom se javlja kod kod mladih žena dok je kod muškaraca prisutna mnogo ređe. Simptomi kao što su svrab i crvenilo kože, osip i otok kao kod ujeda insekata javljaju se nekoliko sati nakon izloženosti kože sunčevim zracima i to u predelu pregiba ruku u nogu, zatim na spoljašnjoj strani ruku kao i na donjem delu vrata. Simptomi su najintezivniji tokom proleća i početka leta, a  uglavnom se povlače posle nekoliko dana ako koža nije često i dugo pod dejstvom sunčevih zraka.

Aktinični prurigo je posle polimorfne svetlosne erupcije je najučestalija alergija na sunce koja se javlja kod male dece. Simptomi su pojava čvorova i oderotina  na celokupnoj površini kože bez obzira da li su njeni delovi bili izloženi suncu ili ne. Ovi simptomi su uvek propraćeni vrlo intezivnim svrabom i sporo se povlače pa je terapija lekovima neophodna.

Solarna urtikarija ili koprivnjača je alergijska reakcija čiji simptomi nastupaju svega nekoliko minuta nakon izloženosti kože sunčevim zracima. Mnogi je mešaju sa opekotinama, jer se javljaju crvenilo i svrab, a vrlo često i plihovi. Simptomi se povlače u roku od jednog dana ukoliko se alergična osoba ne izlaže previše suncu. U slučajevima kada se solarna urtikarija javlja učestalo sa jako izraženim simptomima preporučuje se upotreba antihistaminika koje doktor prepisuje nakon pregleda.

Hydroa vacciniforme se kao i aktinični prurigo javlja kod male dece, a simptomi su vrlo slični kao kod pojave boginja. Na koži se stvaraju mehurići i crvenilo praćeni svrabom koji takođe mogu da prouzrokuju nastanak ožiljaka kao i boginje.

Sekundarne alergijske reakcije na sunce ne nastaju samo usled preosetljivosti kože na sunce već i zbog upotrebe raznih preparata za sunčanje i lekova koji kožu čine manje otpornom na dejstvo sunčevih zraka zbog čega dolazi do fotodermatoze. Najzastupljenija reakcija ove vrste je fotoalergijska erupcija.

Fotoalergijska reakcija nastaje upotrebom preparata za sunčanje kao i raznih drugih kozmetičkih proizvoda (krema, parfema, pudera itd.). Ovi preparati sadrže određene hemijske supstance koje u  dodiru sa sunčevim zracima izazivaju nastanak fotoalergijske reakcije. Takođe, razni lekovi mogu biti uzrok pojave ove alergije, a to su antibiotici (npr. dovicin), fenotiazini i antibebi pilule. Simptomi fotoalergijske reakcije su pojava tzv. milija. Milije nastaju usled začepljenja znojnih žlezda, a po izgledu su slične malim čvrstim bubuljicama oko kojih se nalazi crvenilo i ne svrbe kao druge vrste osipa. Kod ove alergije primenjuje se terapija lekovima.

Kako se zaštiti od alegija na sunce?

Najbolji način zaštite je izbegavanje izlaganja kože na jakom suncu kao i njeno pokrivanje i zaštita. Osobe sa svetlijim tenom treba postepeno da se izlažu suncu. Takođe, leti treba nositi laganu odeću svetlijih boja izrađenu od prirodnih materijala (pamuk, lan) u kojima se manje znoji i koji manje iritiraju kožu.

Svi koji imaju alergiju ne bi trebalo da se sunčaju u periodu između 11 i 17 časova. Treba koristiti sredstva za sunčanje koji sadrže i UV-A i UV-B zaštitne faktore kao i blokatore koji onemogućavaju prodiranje sunčevih zraka u kožu (oznaka SB na preparatima).Za malu decu treba koristiti isključivo preparate namenjene deci jer je njihov hemijski sastav drugačiji nego kod proizvoda za odrasle.

Preparate za sunčanje treba nanositi pola sata pre sunčanja i mazati ih na svaka dva sata. Takođe, osetljive i najčešće otkrivene delove kože uvek treba zaštiti sredstvom za sunčanje jer UV-A zraci prodiru i kroz staklo do kože. Neophodno je koristiti barem SPF 20 zaštitni faktor. Ne valja koristiti mnogo masne kreme za sunčanje jer dolazi do zapušavanja pora. Najbolje je upotrebljavati hidratantna sredstva u vidu spreja ili losiona koja pored zaštitnih faktora sadrže i sastojke koji neutrališu alergijske reakcije: betakaroten, vitamin A, B i E, kalcijum i cink. Betakarotena ima dosta u šargarepi pa je dobro jesti svežu šargarepu ili pit sok od nje, ali treba voditi računa o unosu jer u većim količinama betakaroten može biti otrovan.

Oni koji imaju jače alergijske reakcije treba oko dve nedelje pre izlaganja suncu svaki dan da uzimaju betakaroten i antihistaminike koji im je doktor prepisao.  Kod osoba sa izrazito jakim alergijama na sunce nekada se koža pre izlaganja suncu zrači UV lampama jer se na taj način povećava njena otpornost.

Ukoliko je već došlo do alergijske reakcije najbolje rešenje je stavljanje hladnih obloga koji će da umire iziritiranu kožu kao i hidratantnih i umirujujćih losiona i krema (proizvodi sa aloja verom su vrlo efikasni). Ukoliko se alergija ne povuče treba otići na pregled kako bi doktor prepisao odgovarajuće antihistaminike i kreme sa kortikosteroidima.

Alergija ne sunce može se dijagnostikovati testovima koji podrazumevaju izlaganje kože UV zracima različitih talasnih dužina. Ukoliko se sumnja na fotoalergijsksu erupciju primenjuje se foto- pač test kako bi se utvrdilo koje hemijske supstance izazivaju alergiju.

Sponzorisano:

Loading...