Blitva je danas veoma popularno povrće bez koga se u nekim krajevima, kakva je na primer Dalmacija, ne može zamisliti barem jedan obrok na dan. „Domaća“ blitva koju uzgajamo kao pitomu vodi poreklo od svoje divlje sorte koja raste kao samonikla duž jadranske obale.
Lako se uzgaja čak i u planinskim krajevima, a listovi se mogu ubirati tokom čitave godine i obezbeđivati nam kvalitetne, hranljive i lekovite obroke.
Uzgoj blitve
Blitva jeste dvogodišnja biljka koja u svojoj drugoj godini može razviti razgranatu cvetnu stabljiku koja ide u visinu i preko jednog metra.
Radi se o biljci koja dobro podnosi velike varijacije u temperaturama. Idealne temperature za njen uzgoj su oko 15-20 ˚C, s tim što je opšte poznato da ona može podneti i blage mrazeve kao i temperature oko 30 ˚C.
Kada je u pitanju zemljište, kao što smo veći pomenuli, ova biljka je prilagodljiva i prema svom tlu. Voli blago slana zemljišta, PH vrednosti od 6-8. Poželjno je da je zemljište rastresito i dobro propusno za vodu, tj da dobro drenira. Uspeva u uslovima mediteranske klime, na priobalju, ali i u planinskim predelima.
Iako blitva spada u biljke koje mogu podneti sušu, ipak, za svoj kvalitetan rast, razvoj i prinos ona zahteva jako velike količine vode. Jedna je od retkih biljaka koje mogu podneti i navodnjavanje slanom vodom. Radi boljeg prinosa potrebno je i do 6 navodnjavanja tokom uzgoja, dok je za vreme suša (iako su uglavnom otporne na njih), potrebno i do 13 l vode obezbediti za svaku nedelju.
Blitva se obično seje na dubini od 2-3 cm (zbog dubine do koje koren doseže tlo se obrađuje i do 40 cm u dubinu), sa razmacima među biljkama od 20-30 cm, dok su razmaci između redova i do 50 cm. Blitva se takođe može saditi i iz rasada, tj mogu se koristiti rasadi koji su prethodno uzgajani u kakvim kontejnerima.
Radi se o biljci koja ne podnosi monokulturu, te se kao takva sadi obično uz kupusnjače, grašak, začinsko bilje, crveni luk ili kakvu salatu.
Za branje blitva je spremna oko 2 meseca nakon setve, tj oko mesec dana nakon presađivanja. Nakon toga se priprema, tj pere i pakuje, jer mora u što kraćem roku stići do tržišta, zbog toga što veoma brzo gubi svoju vlagu i svež izgled.
Lekovitost blitve i njen značaj za zdravlje
Blitva jeste veoma korisna namirnica u ishrani ljudi, pre svega jer obiluje biljnim vlaknima, a sadrži jako nizak procenat masti kao i veoma mali broj kalorija, te je kao takva idealna za čišćenje organizma od masti tj od lošeg holesterola, kao i za održavanje optimalne telesne težine, tj za držanje kakve dijete kao što je npr vma bolnička dijeta.
Ovo je jedna od biljaka za koju se smatra da je najbogatija u vitaminu K koji igra veoma važnu ulogu u održavanju zdravlja kostiju i mozga. U samo 100 grama blitve nalazi se i do 7 puta veća količina vitamina K od preporučenog dnevnog unosa.
Pored vitamina K u blitvi su zastupljeni i drugi vitaminski kompleksi kakvi su vitamini B grupe – B6, tiamin, nijacin, pantotenska kiselina, folati, zatim glavni antioksidant među vitaminima, vitamin C, kao i prekursori vitamina A, sam vitamin A, beta karoten, lutein i drugi.
Od minerala naravno najzastupljeniji su bakar, kalijum, kalcijum, natrijum, gvožđe, mangan, koji imaju veoma važnu ulogu u brojnim procesima stvaranja energije u ćeliji a samim tim i u adekvatnom funkcionisanju tkiva, organa i organskih sistema pa i naravno organizma uopšte, kao i ulogu u održavanju kvaliteta krvi, krvnih ćelija i krvne slike i krvnog pritiska.
Izuzetan je izvor i omega masnih kiselina i povrće koje štiti naš organizam od brojnih bolesti kakve su osteoporoza, anemija, kardiovaskularne bolesti, bolesti probavnog sistema (tumor debelog creva na primer).
Blitva se kao izuzetan prirodni antibiotik može koristiti i kao obloga i melem, zahvaljujući svojim listovima, dok osobe koje imaju probleme sa urinarnim traktom mogu konzumirati čorbu od blitve. Kako sadrži prekursore vitamina A, kao i sam ovaj vitamin, dobra je i za vid, kao i šargarepa, i za preveniranje kakvih drugih bolesti oka.
Ono što je takođe opšte poznato jeste da je ova biljka idealna i za regulaciju nivoa šećera u krvi, te se tako domaćicama, a naročito osobama obolelim od dijabetesa, savetuje da makar jednom u nedelji pripreme čuveni ukusni recept od blitve sa krompirom.
Recept – Blitva sa krompirom
Kada pripremate blitvu, veoma je važno da znate, kao što smo već i pomenuli, da ona ne može ostati dugo u svom svežem stanju. Stoga je najbolje da je upotrebite maksimalno 3 dana nakon kupovine, a do tada je držite u svom frižideru, naravno ukoliko je ne spremate odmah.
Blitva se priprema tako što se najpre opere a zatim se odvoji njena stabljika od lista. Zapravo, stabljika blitve je nešto čvršće strukture, pa se zbog toga ona mora staviti nekoliko minuta pre lista da bi se takođe dobro skuvala, tj dinstala.
- 1 kg blitve
- 4 krompira
- 4 čena belog luka
- 250 ml maslinovog ulja i
- Malo soli
Za pocetak iseckajte sitno 4-5 čena belog luka i prelijte maslinovim uljem. Ostavite to da odstoji sa strane, dok vi skuvate krompir koji ste prethodno oprali, oljuštili i isekli na kocke. Kada se krompir skuvao, izvadite ga, i u istu vodu stavite blitvu koju ste prethodno iseckali takođe na parčiće od oko 2 cm. Kuvajte je 7 minuta a potom izvadite.
Sada u tiganju propržite beli luk na maslinovom ulju, dodajte krompir i blitvu i pržite uz mešanje oko 2 minuta. I vaš ručak ili prilog je gotov. Prijatno.
