Bronhoskopija i sve što treba znati o ovom postupku
Bronhoskopija je metoda kojom se precizno dijagnostifikuju problemi disajnih puteva, radi utvrđivanja tačnog oboljenja, a samim tim i adekvatne terapije. Više različitih faktora mogu zahtevati izvođenje ovog postupka, a radi se o dugotrajnim smetanjama u disajnim putevima, koji ne reaguju na do tada primenjenu terapiju, pogoršavaju se ili uporno traju bez izmene.
Šta sve omogućava bronhoskopija?
Bronhoskopija je metoda koja podrazumeva neposredno posmatranje i pregledanje dušnika i bronhija uz pomoć posebnog instrumenta za tu namenu, bronhoskopa. Osim samog posmatranja, bronhoskopija omogućava i direktnu intervenciju u unutrašnjosti traheobronhnog stabla, a takođe omogućava i uzimanje briseva i biopsiju sluznice bronha ili vidljivih patoloških naslaga.
U toku ovog postupka je moguće uraditi i iglenu biopsiju kroz zid traheje ili bronha, okolnih žlezda i plućnog parenhima. Može se takođe uzeti i nekontaminirani sputum iz donjih disajnih puteva, očistiti nagomilani sekret iz bronha i alveola, u svrhu kasnijih bakterioloških i citoloških ispitivanja.
Kako se izvodi postupak bronhoskopije?
Postupak bronhoskopije se izvodi uz pomoć različitih tipova bronhoskopa, rigidnih i savitljivih. Rigidni, odnosno čvrsti bronhoskopi su metalne cevčice širokih lumena, koje imaju odličnu ventilaciju i pogodne su za lakše izvođenje neophodnih intervencija. Pošto su potpuno čvrsti, njihovo postavljanje zahteva opštu anesteziju. Uz pomoć ovih instrumenata se ne može sagledati ceo bronhijalni sistem, već samo lobusne bronhije i otvori nekih delova bronha.
Drugi tip bronhoskopa su takozvani fiberbronhoskopi, koji su fleksibilni i sastavljeni su od opitičkih vlakana. Oni imaju nešto uži kanal od metalnih bronhoskopa, pa je uz pomoć njih teže izvesti složenije intervencije, ali prednjače u drugim osobonama. Zbog izuzetne savitljivosti, fiberbronhoskopi omogućavaju pregled svih segmentnih i subsegmentnih bronha, zatim biopsiju plućnog parenhima, a takođe i biopsiju lezija koje nisu vidljive neposredno kroz bronhoskop i izvode se uz pomoć rendgenoskopije. Osim toga, fiberbronhoskopi se koriste uz lokalnu anesteziju, postupak ne zahteva obavezan odlazak u operacionu salu, sam instrument mnogo lakše i dublje prodire. Zbog navedenih mogućnosti, ovaj tip bronhoskopa se češće i radije koristi.
Razlozi za bronhoskopiju
Bronhoskopija se izvodi u svrhu dijagnostike i terapijski. Najčešći razlog za njeno izvođenje jeste potvrđivanje prisustva i određivanje tipa neoplazmi u respiratornim kanalima i plućnom parenhimu, izolovanje mikroorganizama u situaciji kada su prisutne nejasne i uporne infekcije, biopsija hilusnih žlezda, predoperativna procena stanja i postavljanje dijagnoze intersticijskih oboljenja. Hemoptizija, odnosno iskašljavanje krvi sa neutvrđenim poreklom je strogi indikator za pristupanje postupku bronhoskopije. Rendgenska sumnja na tuberkolozu bez bakteriološke potvrde ili nalaz koji potvrđuje prisustvo bakterije tuberkoloze u sputumu takođe su stanja koja zahtevaju bronhoskopiju. Dug, uporan i neobjašnjiv kašalj i šum u plućima su još neki od razloga za eventualnu bronhoskopsku analizu.
Terapijska bronhoskopija se izvodi u svrhu odstranjivanja sekreta iz bronhija, koji stvara opstrukciju u disajnim putevima. Indikacija za terapijsku bronhoskopiju je i atelektaza izazvana zadržanim sekretom, lavaža respiratornih kanala i alveola, vađenje stranog tela i mehaničko odstranjivanje polipa, adenoma i drugih nepoželjnih endobronhnih tumefakcija. Terapijska bronhoskopija se radi i u svrhu laserske i krioterapije, kao i endolumenskog zračenja.
Da li je bronhoskopija bezbedna?
Postupak bronhoskopije nije bolan, ali može biti neugodan, a tokom izvođenja se prate krvni pritisak i koncentracija kiseonika u krvi pacijenta. Ceo postupak sa uvođenjem u anesteziju traje od pola sata do sat vremena. Bronhoskopija je rutinski postupak za veštog hirurga i danas se često izvodi, a komplikacije su veoma retke. Ipak, postoji mala verovatnoća u razmeri jedan prema hiljadu da dođe do manjih krvarenja na mestu uzimanja tkiva za biopsiju, pada kiseonika u krvi, povraćanja i problema sa disanjem. Izuzetno retko su zabeleženi slučajevi kolapsa pluća i srrčanog udara.
Oporavak nakon bronhoskopije
Pošto je ova intervencija ipak specijalistički hirurški postupak, nakon bronhoskopije pacijent ne bi trebalo da radi ili vozi u naredna 24 sata i poželjno je da na operaciju dođe u pratnji druge osobe. Zbog lekova koji se koriste u toku samog postupka, posle intervencije je moguće pojačano stvaranje pljuvačke, kratkotrajna promena ukusa, promuklost i suvoća grla. Ove nuspojave mogu potrajati u narednih dan ili dva i same se povlače. Hrana i piće su dozvoljeni odmah po prestanku delovalja anestetika, odnosno već za sat ili dva.
Iskustva
Bronhoskopija je jedan od izuzetno važnih pregleda koji omogućuje pravovremeno utvrđivanje različitih tegoba bronhijalnog sistema, kao i ozbiljnih oboljenja, poput karcinoma, ali pacijenti od njega često beže. Većina pacijenata se slaže da je sam postupak prilično neprijatan, ali ne traje predugo i nema većih komplikacija. Pacijenti se slažu da je najvažnije dobro pratiti uputstva lekara u toku postupka, te da i sam proces u najvećoj meri zavisi od lekara koji ga izvodi. Što se tiče izvođenja bronhoskopije kod dece, iskustva su u najvećoj meri pozitivna.
Iskustva lekara sa dugogodišnjom praksom u ovoj metodi potvrđuju da je bronhoskopija savitljivim fiberbronhoskopom izuzetno uspešna u dijagnostici karcinoma bronhija i pluća, te da je bronhoskopska intervencija nezamenljiva metoda u ovom slučaju. Takođe smatraju da je izuzetno pogodna u slučajevima odstranjivanja udahnutog stranog tela kod male dece.
