Cervikalni bris i sve o ovom postupku
Cervikalni bris ne spada u standardne i uobičajene laboratorijske pretrage. Radi se prema potrebi, u slučaju da se sumnja na neku polono prenosivu bolest, kao i u situaciji kada se planira trudnoća. U poslednjem slučaju se preporučuje da se obavi cervikalni bris, kako bi se predupredile moguće komplikacije, ukoliko se pokaže da je test pozitivan na neku infekciju ili oboljenje.
Šta pokazuje cervikalni bris?
Cervikalni bris ima za cilj da otkrije eventualno prisustvo patogenih mikroorganizama u grliću materice, samom cerviksu, odnosno kanalu. Ovom metodom se prikupljaju različiti uzorci, odnosno brisevi, na određene polno prenosive bolesti i njihove izazivače. Postoje četiri osnovna ciljana brisa koji se uzimaju prilikom ovog postupka.
Ciljani nalazi cervikalnog brisa
Test na hlamidiju – Hlamidija je najučestalija polno prenosiva bolest i najčešće nema očigledne simptome, a može biti prilično štetna. Ako se ne tretira na vreme, hlamidija trajno oštećuje polne organe i može pruzrokovati neplodnost kod oba pola. Ona je i uzročnik upale pluća kod novorođenih beba, može izazvati prevremeni porođaj, pa čak i pobačaj. Zbog toga je cervikalni bris nužan, kako bi se bolest, ukoliko postoji, dijagnostifikovala na vreme i uspešno izlečila.
Test na mikoplazmu – Ovo polno prenosivo oboljenje ili urinarna infekcija nastaje zbog prisustva mikroorganizama sa osobinama bakterija, koji se skupljaju u polnim organima ili urinarnom traktu. Testiranje se posebno savetuje kod planiranja trudnoće, jer ovo oboljenje može dovesti do prevremenog porođaja ili drugih komplikacija.
Test na genitalnu ureaplazmu – Prisustvo ovog tipa mikroorganizama iz porodice mikoplazmi izaziva genitalne infekcije i može izazvati sterilitet i kod muškaraca i kod žena. Kao i u prethodnim slučajevima, poželjno je izvođenje testova na ove mikroorganizme u slučaju planiranja trudnoće, jer se mogu preneti na bebu, mogu izazvati spontani pobačaj, prevremeni porođaj, a u najgorem slučaju čak i smrt fetusa. Mikoplazme i ureaplazme se u određenoj količini i prirodno nalaze u organizmu, te se ova vrsta brisa ne radi rutinski. Za trudnoću su, međutim, od vitalnog značaja.
Test na humani papiloma virus – Postoji veliki broj tipova humanog papiloma virusa, a cifra od četrdesetak vrsta se prenosi polnim putem. Ovaj zloućdni virus u svom najrizičnijem obliku može izazvati karcinom vulve, vagine, anusa, penisa i cerviksa, a može dovesti i do promena ćelija na grliću materice. Cervikalni bris je od ključnog značaja u dokazivanju postojanja virusa i njegova genotipizacija, što je posebno važno u proceni stanja kod neurednog Papa testa. U slučaju postojanja infekcije ženama se preporučuje i redovna kontrola Papa testa na svakih pola godine.
Ostali nalazi cervikalnog brisa
Osim ove četiri osnovne vrste nalaza koji se mogu dobiti pomoću cervikalnog brisa, on je od velike važnosti u dijagnostifikovanju gonoreje, bakterijske vaginoze, trihomonijaze, genitalnog herpesa, sifilisa i gljivičnih infekcija.
Gonoreja – Ova bolest može da ošteti kanale materice i izazove neplodnost, te je pravovremeno otkrivanje od ključne važnosti.
Bakterijska vaginoza – Važno ju je identifikovati na vreme, zato što može dovesti do prevermenog porođaja, pobačaja i različitih infekcija u trudnoći.
Trihomnijaza – Ona može da izazove pucanje membrane koja štiti fetus, uzrokuje prevremeni porođaj i povećava rizik od HIV zaraze i kod muškaraca i kod žena. Kod muškaraca dovodi do neplodnosti, upala uretre i prostate.
Genitalni herpes – Može da se dijagnostifikuje običnim pregledom, ali cervikalni bris omogućava da se utvrdi postojanje i bez vidljivih simptoma.
Gljivične infekcije – Ovo je čest problem sa kojima se žene sreću i takođe je bitno izolovati mikroorganizme u slučaju planiranja trudnoće.
Sifilis – Ova bolest može da izazove ozbiljna oštećenja nervnog sistema, srca i mozga i u najgorem slučaju dovesti do smrti, ukoliko se ne leči. Ovu polno prenosivu bolest je zbog toga izuzetno važno otkriti na vreme.
Kako se izvodi cervikalni bris?
Uzimanje cervikalnog brisa je rutinski postupak za ginekologa i ne predstavlja komplikovan postupak u praksi. Postupak je potpuno bezbolan i ne izaziva nikakve komplikacije. Izvodi se tako što, prilikom ginekološkog pregleda, lekar uz spekulum ima neposredan uvid i pristup grliću materice i na osnovu kliničkog nalaza, uzima uzorak cervikalne sluzi sa samog grlića ili iz kanala, koristeći pritom sterilni štapić sa vatom na vrhu.
Važno je da se uzimanje uzorka obavi uz posebnu tehniku, kako ne bi došlo do spoljašnjeg zagađenja uzorka. Uzorak se može dirktno nanositi na predmetno staklo i očitavati pod mikroskopom ili uz specijalno bojenje, sa upotrebom komora. Takođe se može staviti i u sterilnu epruvetu, a onda se analizirati u laboratoriji.
Kada treba raditi cervikalni bris?
Osnovne indikacije za uzimanje cervikalnog brisa i mikrobiološku analizu grlića materice su određeni rutinski pregledi i stanja koja upućuju na prisustvo mikroorganizama. Cervikalni bris se uzima kod neurednog Papa testa i pri bilo kakvoj sumnji na polno prenosive bolesti. Rutinski se izvodi kod trudnica, a pogotovo kod onih mlađih od 25 ili starijih od 35 godina. Uzima se kod trudnica sa anamnestičkim podacima o rizičnim polnim odnosima, sistemskim oboljenjima, alkoholizmu ili zavisnosti od narkotika, kao i kod onih koje su imale pobačaj ili prevremeni porođaj. Praktikuje se u slučajevima lečenja neplodnosti i rutinski, pre izvođenja raznih vrsta ginekoloških intervencija, kao što su operacije, carski rez, stavljanje spirale i drugi postupci.
