Heljda, ili kako se latinski naziva “fagopyrum sagittaium”, poznata je još i pod nazivom ajdina ili crno žito. Ova biljka, poreklom je iz Centralne Azije i spada u rod zeljastih biljaka.
Ipak, zbog svojih osobina, koje se pre svega odnose na sastav ove biljke, heljda se najčešće spominje kao jedna od vrsta žitarica.
Njena sličnost žitaricama, toliko je velika, da se heljda čak i koristi u ishrani kao što se koriste biljke iz roda žitarica. Tu činjenicu, potvrdjuje i podatak da se u ishrani pored heljdinih zrna, najčešće koristi heljdino brašno.
Heljdino brašno:
Heljdino brašno, ima znatno tamniju boju u odnosu na druge vrste brašna i više izgleda crno nego belo. Ovo brašno, izuzetno je hranljivo i bogato ugljenim hidratima, lako je svarljivo i ne ometa probavnu funkciju. Koristi se kako za pripremu slanih, tako i za pripremu slatkih testa.
Hleb od heljde, peciva od heljde, palačinke, palenta ili pita od heljde, samo su neke od namirnica koje se mogu napraviti od heljdinog brašna. U toku pripreme pomenutih ili brojnih drugih proizvoda od heljdinog brašna, heljdino brašno se može koristiti samo, ali se takođe može i kombinovati sa drugim vrstama brašna.
Namirnice koje se pripremaju od heljdinog brašna, imaju znatno prijatniji ukus u poređenju sa namirnicama koje se pripremaju od drugih vrsta brašna.
Sastav heljdinog brašna:
U sto grama heljdinog brašna, sadržano je:
– 2,5 grama masti,
– 11,7 grama proteina,
– 70,7 grama ugljenih hidrata,
– 351 kalorija.
Pored toga, heljdino brašno sadrži i značajne količine različitih minerala i vitamina, među kojima je važno pomenuti: fosfor, magnezijum, kalijum, selen, gvožđe, natrijum, kalcijum, cink, jod i fluor, vitamin E i gotovo svi vitamini iz B grupe vitamina. Heljdino brašno sadrži i rutin, koji je komponenta vitamina P, kao i lizin, esencijalnu aminokiselinu koja ima veliku ulogu u procesu razvoja kostiju.
Ono što je posebno važno naglasiti kada je reč o sastavu heljdinog brašna, jeste da ono ne sadrži gluten, pa je zbog toga posebno korisno u ishrani osoba koje su netolerantne na gluten.
Zašto je dobro jesti namirnice od heljdinog brašna?
Proizvode od heljdinog brašna, dobro je jesti iz sledećih razloga:
– Zbog obnavljanja funkcije srca,
– Zbog jačanja i obnavljanja krvnih sudova,
– Zbog jačanja koncentracije i psihičkih sposobnosti,
– Zbog uspostavljanja brže cirkulacije,
– Zbog pomoći pri regulisanju povišenog krvnog pritiska,
– Zbog pospešivanja lučenja urina,
– Zbog očuvanja i pospešivanja funkcije bubrega,
– Zbog očuvanja normalne probavne funkcije i sprečavanja nastanka opstipacije,
– Zbog jačanja otpornosti organizma,
– Zbog otklanjanja simptoma umora i iscrpljenosti organizma.
Kako se pravi hleb od heljdinog brašna?
Za pripremu hleba od heljdinog brašna, potrebno vam je:
– Pola kilograma heljdinog brašna,
– Još oko pedeset grama heljdinog brašna,
– 350 do 400 mililitara vode,
– Jedna ipo ravna kafena kašičica soli,
– Oko 20 grama suvog kvasca,
– Malo ulja.
Način pripreme:
Najpre dobro promešajte navedenu količinu heljdinog brašna sa jednom ipo ravnom kafenom kašičicom soli. Zatim, oko 20 grama suvog kvasca rastvorite u 350 do 400 mililitara vode. Sipajte razmućeni kvasac u mešavinu heljdinog brašna i soli i dobro zamesite testo, tako da bude kompaktno. Ostavite testo da na sobnoj temperaturi odstoji nekoliko sati.
Nakon nekoliko sati, testo pospite sa još malo heljdinog brašna i oblikujte ga u oblik vekne ili drugi željenu oblik.
Podmažite pleh sa malo ulja i preko ulja pospite malo heljdinog brašna.
Ubacite hleb u pleh i pecite ga u unapred zagrejanoj rerni oko pola sata.
Nakon pola sata, hleb izvadite iz rerne, poprskajte ga sa malo hladne vode i umotajte ga u čistu kuhinjsku krpu. Ostavite ga da odstoji oko deset do petnaest minuta, a zatim ga isecite i poslužite uz obrok.
Ukoliko želite, u toku pripreme hleba od heljdinog brašna, u njegov sastav možete ubaciti i lanene semenke, suncokretove semenke ili neke od proizvoda od žitarica, kao što su ovsene pahuljice i slično.
