Histeroskopija i sve što treba znati o njoj
Histeroskopija predstavlja jednu od najstarijih endoskopskih praksi u istoriji genekologije, a datira još iz vremena drevnih vavilonskih lekara. Ipak, iako njeni počeci sežu još u antičko doba, ova metoda se u ginekološkoj praksi, kakvu danas poznajemo, redovno izvodi tek u poslednjih petnaestak godina, do čega je doveo značajan tehnološki napredak u razvoju instrumenata za ginekološke procedure.
Šta je histeroskopija?
Histeroskopija, uteroskopija ili metroskopija je metoda kojom se ispituju unutrašnjost cervikalnog kanala i unutrašnjosti materice. Ona osigurava lekaru odličan pregled i pristup materici, kao i izvođenje operativnih zahvata na minimalno invazivan način. Ovaj postupak je od velikog značaja u ispitivanju neplodnosti, slučajeva ponovljenih pobačaja i netipičnih krvarenja iz materice. To je metoda kojom se otkrivaju moguće anomalije koje remete normalan menstrualni ciklus i utiču na sposobnost reprodukcije. Histeroskopija osim toga služi i kako bi se ovi problemi blagovremeno i na adekvatan način tretirali i rešili.
Tipovi histeroskopije
Histeroskopija se izvodi u dva različita oblika. Može biti dijagnostička i terapijska, a ova dva tipa najčešće slede jedan za drugim. Njihov glavni cilj je utvrđivanje i tretiranje određenih tegoba vezanih za fizionomiju materice i patološke izmene u njenom tkivu.
Dijagnostička histeroskopija – Dijagnostička histeroskopija je postupak koji se najčešće sprovodi kako bi se ispitivala neplodnost, zatim ponovljeni spontani pobačaji, nepravilna menstrualna krvarenja u toku menopauze, te zbog kontrole same sluznice materice kod žena koje moraju da uzimaju određene medikamente usled karcinoma dojke. Ovaj postupak se koristi kako bi se ispitala unutrašnjost materice, odnosno materična šupljina i sluzokoža i otkrile eventualne abnormalnosti, poput postojanja septuma, odnosno pregrada, priraslina, polipa i mioma i drugih neželjenih pojava.
Dijagnostička histeroskopija se izvodi u ambulantnim uslovima i traje samo nekoliko minuta, pri čemu se koristi kratkotrajna anestezija. Ponekad je potrebno na kraju postupka uzeti uzorak tkiva materice, da bi se detaljnije analizirao histopatološki u laboratoriji.
Terapeutska histerskopija – Terapeutska ili operativna histeroskopija je intervencija koja se sprovodi da bi se tretirao određeni poremećaj ili oboljenje unutar materične šupljine. Ona je najčešće logičan nastavak dijagnostičke histeroskopije, ukoliko je pokazala da postoje razlozi za intervenciju. Prilikom ovog postupka se operativno uklanjaju dostupne promene unutar same materice, kao što su izrasline, polipi, miomi i razni tipovi nejasnih promena koje se mogu naći u materičnoj šupljini. Terapeutskim histeroskopskim zahvatom se takođe mogu ukloniti i tkivne pregrade unutar materice, koje remete njen normalan oblik i tako sprečavaju da dođe do začeća, remete normalan tok trudnoće, uzrokuju nepravilnosti i druge tegobe u menstrualnom ciklusu. Ova intervencija koriguje izgled materične šupljine i njen oblik.
Terapeutska histeroskopija takođe omogućuje i uzimanje dubokih uzoraka sluzokože materice, do kojih se ne može doći uzimanjem brisa ili dijagnostičkom histeroskopijom. To je zapravo duboka biopsija endometrijuma, koja uključuje histopatološku analizu, i kojom dobijamo važne informacije o građi materine sluzokože i hormonskim uticajima na nju. Takva mikrobiološka analiza uzoraka omogućava da se otkriju takozvane neme infekcije, odnosno infekcije koje su prisutne u samom tkivu, ali nema indikatora koji nam na njih upućuju, te se ne mogu otkriti na drugi način. Takve infekcije ne izazivaju nikakvu vidljivu tegobu, ali mogu biti veoma opasan uzročnik neplosnosti.
Histeroskopski se može izvesti i zahvat koji se naziva ablacija endometrijuma, a sprovodi se kod žena koje imaju izrazito obilna menstrualna krvarenja, najčešće u kasnijem reproduktivnom dobu i kod kojih na smanjenje ne deluje nijedne hormonska terapija. Ovo je zahvat koji ženu pošteđava velike operacije, poput uklanjanja materica i jajnika i smanjuje rizik od brojnih komplikacija koje takav zahvat može da izazove. Ablacija endometrijuma se izvodi tako što se uz pomoć histeroskopa izvede električna ablacija, odnosno uklanjanje dela sluzokože, čime se sprečeva ponovno obilno menstrualno krvarenje ili krvarenje između ciklusa.
Razlozi za histeroskopiju i da li je raditi
Indikacija za izvođenje histeroskopije je sumnja na bilo koje abnormalno stanje u unutrašnjosti materice, sumnja na određena oboljenja i nepravilnosti ciklusa koje ne reaguju na neki drugi vid terapije. Takođe je od vitalne važnosti u ispitivanju i lečenju steriliteta, kako bi se što preciznije otkrio mogući uzrok, te da bi se moglo pristupiti daljem lečenju.
Najčešći razlozi za histeroskopiju su endometrijalni polipi, cervikalni polipi, miomi, različiti vidovi opstrukcija jajovoda, anomalije materice, te abnormalna krvarenja iz materice. Takođe je od ključnog značaju kod sumnje na maligna oboljenja sluzokože ili grlića materice, Ašermanov sindrom i neplodnost. Izvodi se i radi uklanjanja spirale.
Moguće kontraindikacije kod histeroskopije su zaista malobrojne, a najvažnija je trudnoća. U tom slučaju ne bi trebalo pristupati ovom postupku, kako ne bi došlo do komplikacija vezanih za sam plod ili tok trudnoće. Pored toga, u kontraindikacije spadaju aktivne infekcije genitalnog trakta, kao što su kolpitis, adneksitis i parametritis.
Kako se izvodi postupak histeroskopije?
Postupak histeroskopije se izvodi uz pomoć posebnog instrumenta namenjenog za ti svrhu. To je teleskopski instrument, histeroskop, koji se krpz vaginu i grlić materice uvodi u materičnu šupljinu. Sam instrument je veoma uzan, prečnika od 3 do 9 milimetara, a moderni histeroskopi su izuzetno tanki, tako da prilikom prolaska kroz grlić nema dilatacije, odnosno širenja. Pošto unutrašnjost materice čine dva međusobno priljubljena lista endometrijuma, to jest materične sluzokože, da bi se mogli pažljivo sagledati, neophodno je da budu razdvojeni. To se postiže ubacivanjem tečnosti između dve strane endometrijuma. Sam postupak se obično obavlja nakon menstrualnog krvarenja, jer je u toj fazi materica opuštenija, proširenija i lakše dostupna, pa se samim tim tada može i najlakše pregledati.
Sam postupak histeroskopije je uglavnom bezbolan i najčešće se obavlja pod lokalnom anestezijom, dok opšta anestezija može doći u obzir kod interventne histeroskopije. Uglavnom traje jako kratko, ali vreme zahvata se razlikuje u zavisnosti od cilja i namene, pa može trajati čak do nekoliko sati. Svi dobijeni nalazi i pregledi koji se izvode na ovaj način se snimaju i čuvaju, tako da ih i drugi medicinski stručnjaci mogu kpristiti tokom kasnijih pregleda.
Priprema za histeroskopiju
Kako bi pacijentkinja bila spremna za histeroskopski zahvat potrebno je brijanje genitalne zone i uzdržavanje od jela i pića minimalno pet sati pre intervencije, što je neophodno ukoliko se izvodi interventna histeroskopija u opštoj anesteziji. Najpreporučljivije je da se izvodi prvi dan nakon prestanka menstrualnog krvarenja, a ponekad se javlja potreba za hormonskom pripremom.
Moguće komplikacije
Statistički gledano, rizici histeroskopije su minimalni i statistički se dešavaju izuzetno retko. Može doći do probijanja zida materice, ali budući na izuzetno male dimenzije instrumenta, ove povrede su veoma male i uglavnom spontano zarastaju, bez potrebe za posebnom negom. Ponekad može da dođe do komplikacija vezanih za tečnost koja se koristi za širenje materične duplje. To je odlazak tečnosti u trbušnu duplju ili krvne sudove, što može da uzrokuje probleme sa arterijskim pritiskom i neravnotežu elektrolita.
Tokom samog postupka većina pacijentkinja ne oseća nikakve tegobe, a u najvećem broju slučajeva ni nakon intervencije. Postoje određene neugodnosti koje mogu da se jave nakon postupka, a najčešće je u pitanju bol koji se po jačini može porediti sa menstrualnim bolovima i nije zabrinjavajući. Takođe je moguća pojava laganog krvarenja ili iscedka, koji nisu razlog za brigu. Ozbiljni rizici se izuzetno retko dešavaju, ali ih je svakako neophodno pomenuti. To su obilna krvarenja, infekcije i rizici koje sa sobom nosi anestezija.
Oporavak nakon histeroskopije
Dijagnostička histeroskopija uglavnom ne zahteva poseban tretman, dok nakon interventnog postupka pacijentikinja mora da odleži nekoliko sati ili jedan dan, zavisno od cilja samog zahvata. U slučaju da se jave smetnje i bolovi nakon postupka, mogu se uzeti tablete protiv bolova.
