Keleraba (Brassica oleracea var. gongylodes) je dvogodišnja biljka koja se svrstava u porodicu kupusnjača, iako je samo po listovima slična ostalom lisnatom povrću iz ove porodice. Plod kelerabe je u obliku jabuke iz koje rastu lisnate peteljke, pa ovo povrće u narodu često nazivaju i jabučica.
Keleraba potiče iz oblasti Mediterana, a danas se najviše uzgaja u Italiji i u Nemačkoj. Kod nas se mnogi uzgajivači opredeljuju za gajenje ove kulture, jer ne zahteva neke posebne uslove uzgaja, a pritom je jako ukusna i zdrava. Zahvaljujući svojim lekovitim svojstvima, keleraba može da pomogne u prevenciji i lečenju mnogih zdravstvenih problema.
U nastavku teksta možete saznati nešto više o uzgoju kelerabe i o njenoj lekovitosti. Takođe, predstavićemo vam i neke zanimljive recepte koji vam mogu pomoći da napravite ukusna jela od kelerabe.
Uzgoj
Keleraba se može saditi u jesen ili u proleće, a između setve i rasađivanja potrebno je da prođe oko 5-6 nedelja. Keleraba se sadi u redovima. Zahvaljujući svom zadebljalom korenu, keleraba se može gajiti kako na otvorenom, tako i u zaštićenom prostoru. Ono što je važno je da je za uzgoj kelerabe potrebna umerena vlažnost vazduha i zemljišta, jer prevelika vlažnost može dovesti do pucanja zadebljalog dela stabla.
Isto tako, nije dobro ni da keleraba bude izložena preterano visokim temperaturama i da ne dobija dovoljno vlage. Dakle, za uzgoj kelerabe potrebno je ravnomerno i umereno snabdevanje vodom. Zatim, temperatura zemljišta na kom se keleraba uzgaja bi trebalo da bude veća od 8 stepeni, a temperature preko 20 stepeni su idealne za rast listova na kelerabi. Važno je znati da je keleraba osetljiva na veoma niske temperature. Zemljište na kom se uzgaja keleraba neophodno je redovno snabdevati kalijumom, azotom i fosforom. Za uzgajanje kelerabe je najbolje birati lakša zemljišta, kako bi se brže zagrevala, mada se jesenja proizvodnja može bez problema odvijati i na srednje teškim zemljištima sa pH faktorom od 6 do 7,5. Važno je samo da izbegavate previše kisela zemljišta, jer ona mogu da izazovu razne bolesti.
Takođe, pri uzgoju kelerabe mora se voditi računa o izboru sorte, jer kod ranih sorti vegetacija traje 60-75 dana, dok kasne sorte imaju vegetaciju 90-105 dana. Kada zadebljali deo stabla naraste od 5 do 8 cm, vreme je za berbu. Keleraba se čupa ručno, a koren ispod zadebljalog stabla se odseče, dok je u kasnoj berbi potrebno odsecati i lišće. Što se prinosa tiče, rane sorte daju 10-15 tona po hektaru, dok je prinos kasnih sorti negde od 15 do 30 tona po hektaru.
Lekovitost
Keleraba je bogat izvor ugljenih hidrata, biljnih vlakana, vitamina C i minerala poput gvožđa i kalijuma. Listovi kelerabe bogati su vitaminom A, koji je od izuzetnog značaja za očuvanje ćelija. Osim toga, ovo povrće sadrži i male količine bakra, magnezijuma i fosfora, kao i folnu kiselinu i proteine. Zahvaljujući velikoj količini vlakana, keleraba deluje blagotvorno na crevnu floru i pospešuje probavu. Ukoliko budete uvrstili ovo povrće na svoj jelovnik, više nećete imati problema sa zatvorom i sa lošim varenjem.
Takođe, keleraba čuva zdravlje srca i krvnih sudova i deluje povoljno na ceo kardiovaskularni sistem. Kao i ostali članovi iz porodice kupusa, i keleraba sadrži fitohemikalije koje štite od raka debelog creva i raka prostate. Zahvaljujući svom antioksidantskom dejstvu, keleraba jača naš imuni sistem i čini ga otpornim na viruse i infekcije. Takođe, keleraba čuva zdravlje vezivnih tkiva, desni i zuba. Keleraba ima samo 27 kalorija na 100 g i sadrži velike količine dijetetskih vlakana, pa se preporučuje i osobama koje su na specijalnom režimu ishrane i koje žele da izgube višak kilograma.
Recepti
Kelerabu treba jesti dok je još mlada, jer tada je plod najsočniji i veoma ukusan. Keleraba se može jesti u vidu salate, a može se i kuvati, peći ili pržiti. Od mladih plodova kelerabe se priprema veoma ukusan sok, koji može postati ljut i neprijatnog mirisa ukoliko se ne konzumira duže vreme. Osim samog ploda, u ishrani se dosta koriste i mladi listovi i stabljika kelerabe.
Recept 1
Sastojci:
3 veze mlade kelerabe
1 glavica crnog luka
1 kašika brašna
1 kašika masti
List peršuna
So
Način pripreme:
Najpre kelerabu oljuštite i isecite je na rezance. Zatim, operite listove kelerabe, pa i njih isecite na rezance. Zagrejte mast u šerpi, pa dodajte sitno iseckani crni luk, kelerabu i njene listove i propržite sve sastojke. Dodajte jednu kašiku brašna i promešajte, a onda nalijte supu ili vrelu vodu, pa posolite sve po ukusu. Kada keleraba bude gotova, dodajte malo lišća peršuna koje ste prethodno iseckali. Keleraba treba da bude sočna, ali ne previše čorbasta, a najbolje je da se služi uz pečenje ili uz faširane šnicle.
Recept 2 (Krem čorba od kelerabe i šargarepe)
Sastojci:
1 veza kelerabe
3-4 šargarepe
2 srednja krompira
1 glavica crnog luka
1 veza peršuna
1 čaša kisele pavlake
Malo brašna
Malo ulja
So, biber, vegeta
Način pripreme:
Očistite i operite kelerabu i stavite je da se kuva u slanoj vodi, a onda dodajte šargarepu koju ste isekli na krupnije delove. Kada šargarepa bude do pola kuvana, dodajte krompir i kuvajte još neko vreme. Kada povrće bude kuvano ubacite ga u blender ili ga izgnječite. U posebnoj posudi propržite na ulju sitno iseckani crni luk, pa dodajte malo brašna i jednu šolju vode. U to naspite povrće koje ste izmiksali i nalijte vodu, pa ostavite da sve vri oko 10 minuta. Na kraju, u čorbu dodajte začine i pospite sitno iseckani peršun. Preporuka je da ovu čorbu služite uz kiselu pavlaku.
Recept 3 (Pire od kelerabe)
Sastojci:
1 kg krompira
2 veze kelerabe
200 ml mleka
Malo ulja ili putera
So, vegeta
Način pripreme:
Najpre obarite krompir, kao kada spremate pire, a u drugoj šerpi kuvajte kelerabu. Preporučuje se da kuvate i listove i stabljiku kelerabe. Sledeći korak je da kuvanu kelerabu izmiksate u blenderu. Pomešajte u šerpi kelerabu i krompir, dodajte ulje ili puter i začine po ukusu. Kuvajte nekoliko minuta na tihoj vatri pa po potrebi dodajte mleko, sve dok ne dobijete željenu gustinu pirea.
Recept 4 (Musaka od kelerabe)
Sastojci:
1 kg kelerabe
½ kg mešanog mlevenog mesa
1 čaša kisele pavlake
1 glavica crnog luka
2 jajeta
Malo mleka
Malo ulja
List peršuna
So, biber, vegeta
Način pripreme:
Za pripremu musake koristite celu kelerabu. Najpre koren kelerabe isecite na kolutiće, a stabljiku i listove iseckajte na sitne delove, pa sve zajedno kuvajte u slanoj ključaloj vodi. Zatim, propržite na ulju crni luk, pa dodajte mleveno meso i pržite sve još malo. Zatim, dodajte list peršuna i začine po ukusu. Pleh za pečenje podmažite sa malo ulja, pa poređajte u pleh polovinu od ukupne količine kelerabe. Preko toga stavite fil od mlevenog mesa, a preko poređajte ostatak kelerabe. U posebnoj posudi umutite jaja i pavlaku, pa razredite sa malo mleka. Dobijenom smesom prelijte musaku i pecite je u rerni koju ste prethodno zagrejali.
Recept 5 (Punjena keleraba-korabica)
Sastojci:
6 keleraba
½ kg šampinjona
50 g šunke
1 glavica crvenog luka
1 veza svežeg lista peršuna
1 kugla mocarele
Malo putera
Malo maslinovog ulja
Način pripreme:
Najpre očistite kelerabe i prokuvajte ih u slanoj vodi oko pola sata, a zatim ih prohladite i izdubite ih. Na malo maslinovog ulja dinstajte crveni luk, pa dodajte šampinjone koje ste isekli na kockice. Dinstajte sve dok ne ispari tečnost, pa onda dodajte i šunku iseckanu na kockice. Stavite kelerabe u vatrostalnu posudu i u svaku od keleraba stavite po jednu kockicu putera, pa držite u rerni oko 15 minuta, na temperaturi od 200 stepeni. Zatim, izvadite kelerabe i punite ih filom koji ste napravili od luka, šampinjona i šunke. Preko fila stavite nekoliko kockica mocarele, a onda opet fil. Pecite punjene kelerabe oko pola sata, a 5 minuta pre nego što završite pečenje stavite po list mocarele na svaku kelerabu. Kada budete servirali ovo jelo, najbolje je da na tanjir prvo stavite malo fila, a na njega punjenu kelerabu koju možete ukrasiti listom peršuna.
