You are here: Home » Zdravlje » Koprivnjača kod dece i odraslih – uzroci, simptomi i lečenje

Koprivnjača kod dece i odraslih – uzroci, simptomi i lečenje

Koprivnjača ili urtikarija je alergijsko oboljenje na koži i jedno od najčešćih oboljenja u oblasti dermatologije. Ovo oboljenje je praćeno crvenilom, zbog čega koža izgleda kao da je ožarena koprivom, pa odatle i potiče naziv ,,koprivnjača”. Koprivnjača može biti akutna, koja traje do 40 dana, i hronična, ukoliko ima duži rok trajanja i ukoliko se učestalo javlja.

Koprivnjača se može javiti kako kod dece, tako i kod odraslih, a uzroci i simptomi su uglavnom isti. Istraživanja su pokazala da oko 20% dece u pubertetu bar jednom dobije koprivnjaču koja ne traje duže od nedelju dana i koja nema nikakve posledice. Akutna koprivnjača se češće javlja kod dece i kod mladih osoba, a hronična koprivnjača je češća kod odraslih, naročito kod sredovečnih osoba i kod žena. U nastavku možete saznati nešto više o ovom kožnom oboljenju, o njegovim uzrocima, simptomima i načinima lečenja.

Koprivnjača kod dece i odraslih - uzroci, simptomi i lečenje

Uzroci

Uzroci nastanka koprivnjače mogu biti različiti. Uvek je neophodno utvrditi tačan uzrok, da bi se moglo pristupiti adekvatnom lečenju. Kao i kod sličnih oboljenja, i kod koprivnjače u dodiru sa alergenom javlja se alergijska reakcija. Tada dolazi do oslobađanja histamina, jedinjenja koje se nalazi u ćelijama i koje dovodi do proširenja krvnih sudova i do promena na koži. Uzrok nastanka koprivnjače može biti upotreba raznih kozmetičkih preparata ili lekova. Osim toga, ovo kožno oboljenje može biti izazvano dlakama, perjem, prašinom ili polenom, a uzroci mogu biti i virusne, gljivične ili bakterijske infekcije.

Takođe, koprivnjača može biti i posledica prekomernog izlaganja suncu ali i previše niskim temperaturama. Uzrok nastanka ovog oboljenja može biti i kontakt sa nekim životinjama, biljkama ili sa raznim otrovnim hemikalijama. Kao i mnoge druge bolesti, i koprivnjača može biti posledica loše ishrane, a u većini slučajeva izazivaju je jaja, mleko, čokolada, svinjsko meso i mesne prerađevine, riba, školjke, dinje, jagode itd. Kod dece je najčešći uzrok ove bolesti jednolična ishrana, zasnovana na slatkišima, suhomesnatim proizvodima i masnoćama životinjskog porekla. Mogući uzroci su i ubodi insekata ili crevni paraziti. Ono što može dovesti do pogoršanja ovog kožnog oboljenja su velika uzbuđenost, stres, razni lekovi, preterane količine čokolade, kao i izloženost preterano visokim ili niskim temperaturama. Krvni sudovi na koži se tada šire i povećava se potreba za češanjem.

Simptomi

Koprivnjača može zahvatiti samo jedan deo kože, ali nekada se dešava da obuhvati i celu površinu kože, ali to su retki slučajevi. Kod ljudi koji imaju koprivnjaču javlja se crvenilo, mada koža ponekad može biti i beličasta. Crvenkaste pege su malo izdignute i nepravilnog su oblika, pa često podsećaju na užarena mesta od koprive. Nekada crvenilo može biti veoma jako, a česti su i plikovi, koji mogu biti sitni ali i veliki u vidu mehura. Sve ove promene na koži izazivaju veliki svrab, pa su pacijenti primorani da se češu. Tada dolazi do pucanja mehurića i do nastanka raznih infekcija. Svrab može biti toliko jak da izaziva nervozu i onemogućuje spavanje.

Međutim, nekada se može desiti da koprivnjača zahvati i kardiovaskularni, gastrointestinalni i respiratorni trakt. Tada se javljaju simptomi, kao što su bledilo, hladan znoj, usporeni rad srca, nizak krvni pritisak, dijareja itd. Ukoliko se koprivnjača javi na sluzokoži usta, grla ili creva, to može imati fatalne posledice. U tom slučaju može doći do zakrčenja disajnih puteva i do otežanog disanja. Kao što je već rečeno, koprivnjača nekada traje kratko, ali u pitanju može biti i hronična infekcija, koja se često vraća. Koprivnjača se može javiti više puta u toku nekoliko meseci, ali može se javiti i tek nakon nekoliko godina.

Lečenje koprivnjače

Uvek je najbolje sprečiti pojavu bilo kakvog oboljenja, a ključni faktor za to jeste pravilna i zdrava ishrana, odnosno izbegavanje prerađenih namirnica koje su pune veštačkih aditiva. Preporučuje se i smanjenje unosa proteina (jaja, mleko, sirevi, riba) jer su oni u većini slučajeva nosioci alergena. Treba jesti što više kuvanog povrća i pripremati hranu na biljnom ulju. Potrebno je da pijete 6 do 8 čaša vode u toku dana.

Takođe, potrebno je da se redovno bavite nekom fizičkom aktivnošću, ali i da imate dovoljno vremena za odmor i kvalitetan san. Da biste sprečili pojavu koprivnjače, potrebno je i da izbegavate sve ono na šta ste alergični. Međutim, ukoliko se ova alergija ipak javi, postoje razni načini na koje možete ublažiti svrab i ostale tegobe. Pre svega, postoje lekovi koji vam u tome mogu pomoći, a to su antihistaminici. U pitanju su lekovi koji blokiraju preveliko oslobađanje histamina, a osim njih mogu se koristiti i razne kortikosteroidne kreme. Preporučuje se da na obolele delove kože stavljate obloge od aloje vere, ovsenih pahuljica i rastvora sode bikarbone. Možete koristiti i hladne obloge, koje je potrebno stavljati nekoliko puta dnevno i držati ih oko 15 minuta. Hladne obloge se najčešće koriste kod dece koja imaju koprivnjaču. Ove obloge značajno mogu smanjiti potrebu za češanjem, ali uvek koristite pamučnu krpu ili sterilnu gazu, da ne bi došlo do infekcija. Ukoliko se koprivnjača javi kod male dece, preporučuje se da ih kupate u toploj vodi u koju ste prethodno dodali jednu šolju ovsenih mekinja i pola šolje sode bikarbone. Postoje i neki prirodni preparati koji mogu pomoći u lečenju koprivnjače, a koje možete sami napraviti kod kuće.

Čaj od čička i zove. Čaj koji se pravi od korena čička i cveta zove može pomoći u lečenju koprivnjače. Potrebno je samo da pomešate po 50 g cveta zove i korena čička i da to prelijete jednim litrom ključale vode. Kuvajte čaj 4 minuta, a zatim ga poklopite i ostavite da se prohladi. Nakon toga, procedite čaj i natopite u njega pamučnu krpu ili gazu, pa je potom privijte na obolelo mesto na koži. Osim toga, ovaj čaj možete ubaciti u toplu kupku, a možete ga konzumirati u vidu napitka. Pored čaja, kada je prolećna sezona, možete spremiti i sok od zove.

Tinktura od korena čička. Tinktura od korena čička se preporučuje odraslima, u slučaju da je svrab veoma jak. Potrebno je piti ovu tinkturu tri puta u toku dana po deset kapi. Ovu tinkturu možete napraviti veoma lako. Potrebno je samo da u staklenu teglu stavite iseckani koren čička i da ga prelijete domaćom rakijom. Možete koristiti šljivovicu ili komovicu, a ukoliko nemate rakiju, možete uzeti 70-procentni alkohol. Dobro zatvorite teglu i ostavite je na toplom mestu tri nedelje. Nakon tog perioda, procedite smesu i vaša tinktura od korena čička je gotova. Naspite je u staklene flašice i čuvajte na tamnom i hladnom mestu.

Svež peršun. Peršun sadrži svojstva koja sprečavaju lučenje histamina, koji je glavni uzročnik koprivnjače. Zato se preporučuje da u supu ili čorbu ubacite što više listova ili stabljika svežeg peršuna.

Pasta od mišjakinje. Za ublažavanje svraba na koži, naročito kod dece, koristi se pasta od isitnjenih listova mišjakinje. Naime, prah ove biljke je potrebno pomešati sa vodom kako bi se dobila pasta. Pastu nanesite direktno na obolelo mesto i držite sve dok se ne stvrdne i ne počne da otpada, a onda stavite novi sloj paste.

Sunčanje. Iako preterano izlaganje suncu može biti jedan od uzroka koprivnjače, sunčanje može i da pomogne u lečenju ovog oboljenja. Naravno, potrebno je izlagati se samo blagim sunčevim zracima i to najviše pola sata u toku dana.

Homeopatija je još jedan od načina lečenja koprivnjače. Naime, stručnjak će vam prepisati homeopatske lekove, koji mogu biti od velike pomoći. Često se preporučuje da vodite dnevnik i da beležite bilo kakve promene na koži, kako biste mogli koprivnjaču da lečite na adekvatan način.

U većini slučajeva koprivnjača ne predstavlja neku veću opasnost po zdravlje. Međutim, nekada se može desiti da je neophodna hitna intervencija lekara. Ukoliko pacijent gubi svest, potrebno je da mu se odmah da veća količina kafe ili čaja. Nekada se može javiti i otok usana, lica, šaka i stopala i tada je potrebno što pre obratiti se lekaru. U najgorim slučajevima mogu da oteknu i jezik i grlo i da se zakrče disajni putevi. Kod svih težih slučajeva ovog oboljenja neophodno je bolničko lečenje.