Aronija je biljka poreklom iz Severne Amerike. Raste u obliku grma od 1-6m koje se formira u manje drvo rezidbom. Veoma je dekorativna, naročito kada u julu procvetaju beli cvetovi pa se gaji i kao ukras u vrtu. U severnoj Americi su Indijaniici njen plod sušili i koristili ga zimi za izradu pogače sa mlevenim plodom aronije, a jeli su je i u sirovom stanju, jer njeni plodovi dugo ostaju na drvetu i ne kvare se. Koristili su je kao lek kod želudačnih i crevnih tegoba a leti su od listova i kore pripremali čaj koje im je služilo kao sredstvo za zaustavljanje krvarenja iz rana. Posle nuklearne katastrofe u Černobilu, aronija je korišćena za ublažavanje tegoba ozračenim osobama, tako se nastanila u rusiji zbog čega je neki nazivaju i sibirska borovnica.
Veoma je otporna na mraz, može podneti temperaturu i do -50C a takodje je otporna na sušu, bolesti i zagadjenja. Upotrebljava se plod aronije, to su sitne bobice tamno ljubičaste boje koje rastu u grozdovima. Najzastupljenije su tri vrste aronije – Crvenoplodna, crnoplodna i ljubičastoplodna.
Za crvenoplodnu se smatra da je hibrid nastao od crnoplodne i crvenoplodne.
Bilo crnoplodna, crveno plodna ili ljubičastoplodna, aronije je biljka sa više od 300 biološki aktivnih supstanci. Koristi se za čišćenje krvi, poboljšava cirkulaciju, snižava krvni pritisak i holesterol, smiruje upale, ublažava glavobolju i migrenu, zaustavlja proliv,sprečava razvoj virusnih infekcija. Veoma je dobra za prečišćavanje žuči i jetre. Aronija reguliše pravilan rad pankreasa pa može regulisati nivo šećera u krvi.
Takodje je odlična kod regulisanje rada štitne žlezde. Svež plod je pun antioksidanata. ORAC predstavlja jedinicu mere antioksidanata. Istraživanja radjena u Americi dosla su do rezultata da u 100g ploda aronije ima 16000 ORAC jedinica, normalnoj osobi za zaštitu organizma od slobodnih radikala na dnevnom nivou je 3000 do 5000 ORAC-a, zahvaljujući tome, Aronija ne samo što sprečava nastanak malignih oboljenja nego i pomaže u lečenju istih. Konzumiranjem aronije smanjuje se smrtnost usled srčanih oboljenja, tumora i drugih degerativnih boilesti. Sprečava nastanak bora, štiti od UV zračenja.
U svom sastavu ima: jabučnu kiselinu, pektine, vitamina A, C, B1, B2, E, PP, glikozid cianid, kvercitin, magnezijum, gvoždje,cink, selen…
Plod se uglavnom ne jede svež, jer je veoma gorkog i oporog ukusa već se od njih prave vina, džem, čaj, sirup, likeri a dosta se upotrebljava kao sušeni plod…
Recept za liker od aronije:
Za pripremu ovog neobigčnog pića potrebno je 1 kg. Aronije, 1 kg. šećera, 2 l rakije slabije jačine,staklena tegla.
Areoniju lepo oprati i osušiti, u čistu teglu stavljati red aronije pa red šećera, na kraju sipati preko 2l rakije.
Teglu zatvoriti i staviti na suncu gde treba da stoji šest nedelja, jednom nedeljno teglu mrdati kako bi se sastojci što bolje pomešali. Nakon šest nedelja, procediti kroz gazu i sipati u flaše sa dobrim zatvaračima. Ovako priplemljeni liker je slatkog ukusa ali sli zadržava karakteristiku sakupljanja usta prilikom konzumiranja, što mu daje jedinstvenost. U slučaju da je liker prejak, možete naliti destilovane vode kako bi razblažili jačinu.
Liker se može pripremiti dodavanjem sastojaka koji će uticati na promenu ukusa likera ali ne i na promenu kvaliteta, to su 1 limun, 4 vanilin šećera, dva štapića cimeta, 20 celih karanfilića, komad djumbira.
Limun iseći na kolutove, djumbir takodje. Proces je isti kao i kod spravljenja običnog likera s tim što se redja red aronije, red limuna, red djumbira, nekoliko karanfilića pa red šećera pomešanog sa vanilinim šećerom i na na kraju se zaliva rakijom.
Liker se može piti svakodnevno, pored toga što je ukusan, pomoći će kod malokrvnosti, poboljšanju cirkulacije i zaštitiće vas od raznih virusa i infekcija naročito u zimskom periodu.
