Malina polana je još jedna od sorti takozvanih dvorodnih malina koje u poslednje vreme zaokupljuju interesovanje uzgajivača ove vrste voća. Ova sorta je stvorena u Poljskoj, a njen tvorac je doktor Jan Danek, jedan od najpoznatijih oplemenjivača današnjice. Danek je kreator i takođe veoma popularne sorte polka, koja je veoma zastupljana u zemlji porekla, a sve više i u našim krajevima.
Zastupljenost sorte polana je pedeset odsto u odnosu na ostale sorte malina. Ona predstavlja ponavljajuću sortu, koja daje prinos u toku više meseci godišnje. Prilično je otporna na mrazeve i daje veoma bogate i redovne prinose, zbog čega se uzgajivači rado odlučuju za njen nasad. Prema vremenu zrenja pripada ranim sortama.
Malina polana počinje da zri polovinom jula, a može da se bere sve do prvih jesenskih mrazeva u novembru. Polana formira veliki broj rodnih grančica po svakom izdanku, a daje krupne, intenzivno crvene i čvrste plodove. Njeni plodovi imaju nešto niži sadržaj rastvorljive suve materije i šećera i prijatnog su slatkastog ukusa. Malina polka je najbolja za stonu potrošnju. Može da se upotrebljava i kao sirovina za preradu, mada njeni plodovi tamne prilikom procesa zamrzaanja.
Sadnja maline polana
Malina polana je, kao i druge dvorodne sorte koje se gaje u našim krajevima, takođe nešto otpornija na štetočine, oboljenja i vremenske uslove. Prednost svih dvorodnih sorti leži u tome što se prilikom kosidbe uklanja izvor moguće zaraze za narednu rodnu godinu, a izostavljeni su i neki tretmani na kraju i na početku vegetacije, koji su inače obavezni kod standardnih sorti.
Sortu polana je najpreporučljivije saditi na jesen ili na proleće. U našem području se najčešće praktikuje jesenja sadnja, pošto je prema iskustvima uzgajivača, jesenji prinos polane gotovo stoprocentan, tako da je izuzetno isplativ.
Lokacija – Kao i druge sorte malina, i polana voli osunčana, topla područja, bez vetra i sa dobrim protokom vazduha. Potrebno je da tlo bude što ravnije i čistije. Pogodni predusevi za sadnju ove sorte su kukuruz, žita i mahunarke, a ne pogoduju joj paradajz, krompir, paprika ni jagode, pošto mogu biti prenosioci gljivičnih oboljenja.
Priprema zemljišta – Malinama sorte polana odgovara plodno, bogato i rastrestito zemljište, sa visokom propustljivošću. Samo zemljište treba da bude blago kiselo, a prema iskustvima uspešnih uzgajivača, treba da sadrži tri odsto humusa, 4 mg fosfora, 4 mg magnezijum, te 12 do 18 mg kalijuma, sve to na 100 gr suve zemljišne materije. Kiselost treba da varira u vrednosti od 5.5 do 6.5 jedinica. Savetuje se da se samo zemljište pripremi bar nekoliko meseci pre početka sadnje, pri čemu se najpre analizira njegov sastav i dodaju se samo elementi koji su u deficitu.
Korov – Kada se skine predusev za sadnju, zemljište se obavezno čisti od korova, upotrebom totalnih herbicida. Zatim se okopava na 70 do 90 cm dubine i dodatno se ishranjuje. Stajsko đubrivo je obavezno za sadnju maline ove vrste. Primenjuje se i ako ima dovoljne količine humusa. Đubrenje se obavlja tako što se po jednom hektaru rastvori oko pedeset tona i potom se duboko zaore. Zemljište se pre sadnje dobro usitnjava i poravnava, kako bi samo postavljanje sadnica bilo lako.
Postavljanje sadnica – Malina sorte polana se sadi sa razmacima od 2 do 3 metra između redova, a između samih sadnica u redu je potrebno ostaviti oko 25 do 30 cm, kako bi mogle neometano da se održavaju.
Uzgoj maline polana
Što se tiče održavanja nasada ove sorte, postupci nisu preterano zahtevni, ali je potrebno obezbediti nasadu optimalne uslove. Uz pravilnu negu i održavanje, polana daje bogat prinos i dug period branja.
Polana rađa u prvoj godini od sadnje, bez obzira da li je sađena na jesen ili na proleće. Sam prinos pokriva troškove sadnica i radne snage, prema rečima uzgajivača. Najveću rodnost polana dostiže u drugoj godini od sadnje.
Održavanje zemljišta – Održavanje zemljišta oko nasada polane je zapravo jedini posao koji je potrebno obavljati tokom uzgoja ove sorte. Bitno je da se redovi okopavaju kada god se pojavi trava, dok se herbicidi preporučuju tek u drugoj ili trećoj godini od sadnje. Zemljište se obavezno analizira nakon perioda berbe i dodaju mu se hranljive materije koje mu nedostaju.
Berba – Plodovi polane sazrevaju krajem meseca jula ili na početku avgusta. Berba se obavlja svakog drugog do trećeg dana, kao i u slučaju sorte polka. Plodovi se odmah klasifikuju i ređaju u kutije, gde zadržavaju svežinu, boju, miris i ukus oko nekoliko dana. Zato su najpogodnije za stonu upotrebu.
Orezivanje – Izdanci se suše posle pojave prvih mrazeva, odnosno nakon završenog perioda berbe. Nakon toga se kose do zemlje, a zemljište se analizira i obogaćuje.
Navodnjavanje – Kao i u slučaju sorte polka, polana takođe zahteva optimalnu količinu vode, bez koje ne može da da potpuni prinos. Proizvodanja sorte polana je nezamisliva bez navodnjavanja, koje je obavezno i neophodno ukoliko nema dovoljno padavina, posebno u najtoplijim letnjim mesecima. Uzgajivači preporučuju sistem kap po kap, kao najoptimalniji proces navodnjavanja za ovu sortu.
Prednosti maline polana
Malina sorte polana je pre svega čest izbor uzgajivača zahvaljujući svojoj bogatoj rodnoj sposobnosti. Ukoliko se sadi na pogodnom tlu i održava na pravi način, može da da stoprocentni prinos. Po jednom hektaru proesčno daje oko 12 tona ploda. Sami plodovi polane su tamnocrveni, čvrsti i ukusni. Najbolji su za stonu upotrebu, sveži, mada mogu da se koriste i u proizvodnji.
Njene prednosti za proizvođače su iste kao i u slučaju polke. Ova sorta pripada dvorodnim vrstama i zbog svog dužeg perioda rađanja i kvalitetnog prinosa je sve omiljenija i među našim uzgajivačima. Pošto daje i kasniji plod, na tržištu se može naći i kada drugih sorti nema, te omogućuje bolju cenu maline i veću zaradu.
