Malina polka je, prema rečima mnogih uzgajivača, sorta koja obećava budućnost malinarstva. Karakteriše je veća otpornost, dug i velik prinos. Ova sorta je jedna od najboljih poljskih vrsta, a posebno je odlikuje duži period davanja plodova, te se često naziva i stalnorađajućom malinom. Takođe spada u takozvane dvorodne ili jesenje sorte. Njen autor je jedan od najpoznatijih oplemenjivača uzgojenih biljaka današnjice, doktor Jan Danek. Malina polka je nastala, kako joj i sam naziv kaže, u Poljskoj, predstavljena je 2001. godine, a u zvanične registre upisana 2003. godine.
Malina polka rađa fine, umereno slatke i krupne plodove. Odlikuje se i većom otpornošču na bolesti i vremenske uslove, te nije preterano zahtevna za održavanje. Mnogu uzgajivači hvale ovu vrsti i rado ulažu u njen uzgoj. Ova sorta maline se bere od jula do oktobra, a može da daje plodove i do prvih mrazeva, što je posebno važno ako posmatramo količinu prinosa. Polka je uspela da ostvari ono čemu uzgajivači jednogodišnjih malina teže dugi niz godina u stvaranju novih sorti ovog voća, a to je upravo veliki i istovremeno kvalitetan prinos.
Sadnja maline polka
Preporučuje se da se sadnja ove sorte maline obavlja na jesen, ali nije greška započeti sadnju ni na proleće. Cena sadnica ove sorte je oko 50 do 100 dinara po komadu. U našim krajevima do skoro uopšte nije bio zastupljen uzgoj dvorodnih sorti malina, kakva je i polka, ali se čini da se sve veći broj uzgajivača odlučuje za nju, zahvaljujući brojnim prednostima u pogledu samog uzgoja nasada i ekonomske dobiti.
Lokacija – Kada je reč o izboru mesta za sadnju, malinama pogoduje dobra izloženost sunčevim zracima, kao i dobra ventilacija. Kao i većini drugog gajenog voća ovog tipa, maline treba štititi od vetra i mrazeva. Upravo velike temperaturne razlike koje se javljaju na zimu i u proleće mogu da donesu najviše štete biljci. Prejaki vetrovi takođe mogu da oštete biljku, tako da se savetuje da se obavezno postavljaju propustljivi vetrobrani, ukoliko su područja takva. Loša ventilacija isto tako može da uzrokuje oštećenja cvetova biljke, a pogoduje i razvoju gljivičnih oboljenja i truljenja, pa bi o tome takođe trebalo povesti računa.
Korov i štetne vrste – Zasadu malina ne pogoduje blizina divljih vrsta bobičastog voća, pošto mogu da prenose razne bolesti ili štetočine. Preporučuje se da se ovakve biljke odstrane u krugu od 200 metara od zasada, ukoliko je to moguće.
Tip zemljišta – Što se tiče samog zemljišta, malinama odgovara visoko propustljiv tip zemljišta, kao što su peskovita ili muljevita ilovača, kiselosti u razmeri od 5.5 do 6.5 jedinica. Zemljište treba da bude dosta bogato organskim materijama, jer u suprotnom može doći do oboljevanja korena. Zbog toga se preporučuje da se zemljište za sadnju malina pripremi i do godinu dana pre same sadnje, uključujući i odstranjivanje korova.
Postavljanje sadnica – Preopručeni razmak za postavljanje sadnica je oko 2.4 do 3.3 metra, pošto zahtevaju dovoljno prostora za nesmetano obavljanje svih poslova oko održavanja, košenje, prskanje i berbu.
Uzgoj maline polka
Kada je reč o održavanju nasada malina ove sorte i njegovom uzgoju, važno ih je zaštititi na pravi način. Kao što je pomenuto, savetuje se dobra zaštita od vetra i odabir lokacije koja će imati dovoljno sunčeve svetlosti i dobru ventilaciju.
Orezivanje – Ova sorta malina je generalno otporna i kod nje je smanjena mogučnost pojave ooboljenja i štetočina. Ovo se postiže obaveznom rezidbom biljaka koja se obavlja nakon berbe, pri čemu se uništavaju jednoodišnji izdanci. Dvogodišnji izdanci maline se orezuju na proleće i na taj način se uklanjaju suvi izdanci, što štiti biljku od eventualnih oboljenja i povećava prinos.
Zaštita – Što se tiče bolesti koje mogu da napadnu ovu sortu maline, junska buba, skočibuba i nematoda predstavljaju određeni rizik, te se u svrhe uništavanja ovih štetočina koriste insekticidi.
Obogaćivanje zemljišta – Ukoliko zemljište nije dovoljno ishranjeno, odnosno nema dovoljnu koncentraciju organske materije, taj problem se rešava dodatnim obogaćivanjem stajskim đubrivom u količini od 22 do 44 tone po hektaru. Stajsko i živinsko đubrivo su najčešći izbor.
Navodnjavanje – Posebna pažnja kod uzgoja malina se odnosi na navodnjavanje. Ukoliko se maline ne zalivaju redovno i u optimalnoj potrebnoj količini, posebno u vrelim letnjim periodima u toku godine, biljke se mogu osušti, a rod će biti suv i spaljen. Dobar predlog je da se nasad maline postavi u blizini neke tekuće vode, recimo reke, kako bi zemljište bilo dovoljno važno, a za uzgajivače je naravno neophodno da obezbede dovoljne količine vode za navodnjavanje, posebno tokom avgusta i septembra.
Prednosti maline polka
Malina polka se probila na tržište zahvaljujući svojim praktičnim karakteristikama. Ona se bere na dva do tri dana u sezoni, a period berbe je duži nego kod ostalih sorti. Plodovi su krupni, čvrsti i tamnocrvene boje, a karakteriše ih prijatno sladak ukus. Najveću rodnost ova sorta dostiže već u drugoj godini, sa prinosom koji može iznositi i do 12 tona po hektaru. U idealinim uslovima ova brojka može da iznosi i čak 20 tona po hektaru.
Prednost sorte polka je, prema rečima uzgajivača, takođe i njen prilično lak sistem gajenja. Ono što se obavezno napominje je da je neophodno obezbediti potrebne uslove, pre svega vodu za navodnjavanje. Uzgajivači upozoravaju da bez optimalnog navodnjavanja nema isplativosti od gajenja ove sorte.
Kada su u pitanju sami proizvođači, oni se pri odabiru sorti za uzgajanje rukovode ekonomskim proračunima. Upravo sposobnost sorte polka da daje veće prinose i kvalitetan plod idu u prilog njenom izboru za uzgajanje. Posebnu prednost predstavlja činjenica dužeg i kasnijeg davanja ploda, usled čega je ova sorta maline dostupna na tržištu i onda kada je sezona svih ostalih sorti prošla. Tako se uzgojem maline sorte polka postiže značajno veća cena maline i bolja zarada. Još neke sorte malina mogu da daju ovakav prinos, ali su retke i manje prisutne.
