Mušmula je voće o čijim se lekovitim svojstvima, hranljivosti i blagodetima za zdravlje danas retko govori. Ovo drevno mistično voće, za koje su dobro znali keltski druidi i stari Rimljani, bilo je veoma popularno među antičkim narodima kao hrana i kao odličan narodni lek. Prema starim keltskim verovanjima, mušmula ima i magijske moći i koristila se u ritualima proricanja budućnosti.
Jestivi plod ove divlje kruškice je riznica korisnih materija, te joj svakako treba ponovo pridati zasluženu pažnju.
Čarobno voće
Mušmula, Mespilus germanica, opisana je od strane grčkog botaničara Teofratusa pre više od dva milenijuma. To je biljka koja po svojim botaničkim karakteristikama može da se svrsta negde između kruške i gloga. Uprkos njenom nazivu, mušmula potiče iz jugozapadnih delova Azije i iz krajeva jugoistočne Evrope. Uzgaja se već tri milejnjuma u oblasti oko Kaspijskog jezera, na području severnog Irana. Na zapad Evrope se raširila u toku prvog milenijuma pre nove ere. U Grčku je dospela oko 700. godine pre Hrista, a u Rim oko 200., odakle su je rimske legije raširile dalje po evropskom kontinentu, sadeći je u svojim vojnim logorima. Jako se dobro primila na teritoriji Italije i Grčke.
Mušmula je bila plemenita biljka keltskih druida, koji se u je u svojim mističnim obredima koristili za proricanje, posebno kada je bilo reči o odlasku u bitku. Oni bi otvarali plod mušmule i na osnovu broja koštica određivali ishod neizvesnog događaja. Neparan broj koštica je označavao pozitivan ishod, a paran je značio da bi plan trebalo odložiti za neko povoljnije vreme. Mušmula je u keltskoj astrologiji i jedan od znakova koji nam mogu pripasti po datumu rođenja.
Sastav i lekovita svojstva
Mušmule su bogate vitaminima B grupe, kao i vitaminima C i A. Takođe sadrže značajne količine korisnih esencijalnih minerala, pre svega kalijuma, kalcijuma, magnezijuma i gvožđa. Od ostalih važnih materija sadrži pektin, dosta proteina, tanina i prirodnih organskih kiselina. Ne sadrži mnogo ugljenih hidrata.
Zbog svog sastava je izuzetno lekovito voće. Za njena svojstva se znalo još u antičko doba, pa su je stari Rimljani upotrebljavali kao lek za smirivanje želudačnih tegoba. Druidi su znali i za njeno svojstvo stezanja i zaustavljanja krvarenja, te je odavno poznata kao preparat protiv obilnih menstruacija. Danas su nam poznate i mnoge druge korisne strane ovog voća, mada je ono nepravedno zapostavljeno u našoj ishrani.
Krvna slika – Mušmule su korisne za krvnu sliku. One pomažu u snižavanju nivoa holesterola u krvi, pre svega zahvaljujući pektinu. Snižavanju nivoa holesterola doprinosi i njen učinak na hidrataciju organizma, zahvaljujući kojoj se otrovi i štetne materije lakše i brže izbacuju iz tela.
Zdrava probava – Za njeno laksativno dejstvo se znalo još u drevno doba. Ona smanjuje nadutost, ublažava želudačne smetnje i tegobe vezane za creva i prirodni je diuretik.
Detoksikacija organizma – Mušmule su odlične za čišćenje organizma. Posebno se preporučuju osobama koje imaju problema sa jetrom i bubrezima i veoma pozitivno deluju na zdravlje ovih organa. Pošto pospešuje hidrataciju tela, mušmula pomaže da se otrovi iz organizma lakše izbace putem urina. U isto vreme to takođe povoljno deluje i na regulaciju nivoa lošeg holesterola.
Zaustavlja krvarenje – Za ovo svojstvo su znali i stari keltski druidi. Mušmule su odlične za rešavanje problema sa preobilnim menstruacijama. Takođe pomažu i kod krvarenja desni, a za to stanje se preporučuje ispiranje usne duplje čajem od mušmula.
Impotencija – Smatra se da je mušmula dobar prirodni preparat za muškarce i njihovo reproduktivno zdravlje. Takođe se preporučuje konzumacija čaja.
Mršavljenje – Pošto sadrži veoma malo kalorija, a ima lekovita svojstva i nizak nivo ugljenih hidrata, mušmula je idealna dijetalna hrana. Odliičan je izbor hrane i za osobe koje pate od dijabetesa.
Uzgoj mušmule
Stablo mušmule je rasprostranjeno i u našim krajevima i gaji se kao ukrasno drvo slično šipku. Najbolje uspeva na zemljištu koje se redovno đubri i navodnjava, a pogoduju joj toplota i umerena izloženost sunčevim zracima.
- Mušmula se sadi na toplim i delimično osunčanim mestima. Osetljiva je na vetar zbog nežnog cveća i listova, pa se preporučuje uzgoj na zaklonjenom mestu.
- Sadnja mušmula se obavlja bilo kada od novembra do marta, a za više sadnica je najbolje da budu razdvojene bar pet metara, kako bi razvile krošnje. Stavla rastu oko dva metra u visinu, mada mogu da dostignu i do sedam, ako rastu nekontrolisano. Plodove neobičnog izgleda smeđe boje rađa početkom leta.
- Za uzgoj je važno održavanje nađubrenosti zemljišta, za šta mogu da se koriste i humus ili kompost. Takođe je neophodno redovno navodnjavanje kako bi drvo pravilno i uspešno raslo i davalo dobar prinos. Posebno je važno navodnjavanje tokom sušnh i vrućih letnjih perioda.
- Plodovi mušmule se beru krajem oktobra i početkom novembra, dok se ne pojave prvi mrazevi. Obavlja se u suvom periodu, a plodovi se konzumiraju sveži i prerađeni u različitim receptima.
Recepti sa mušmulama
Mušmula se koristi i kao hrana i kao lekovita namirnica. U različitim receptima za jelo i lečenje se koriste i različiti delovi biljke, a najčešće plod. Sledi nekoliko recepata sa dobrim predlozima kako na najbolji način upotrebiti ovo drevno lekovito voće.
Lekoviti čaj od mušmula – Čaj od mušmula ima mnogo zdravstvenih prednosti. Preporučluje se kao prirodan lek protiv impotencije, kao preparat koji ublažava vrtoglavicu i slabost, a efikasan je i kod infekcija usne duplje i grla ili krvarenja desni. Za pripremu čaja je potrebno:
- Nekoliko svežih mušmula
- 2 dl vode
Recept je jednostavan i delotvoran. Sveže mušmule sitno iseckati i preliti vrućom vodom, poklopiti i ostaviti da stoji oko sat vremena. Posle toga procediti čaj i konzumirati dva do tri puta dnevno, bilo da se koristi kao prirodni lek ili kao prevencija.
Džem od mušmula – Džem od mušmula je još jedan od tradicionalnih džemova starih domaćinskih kuća, iako je danas mnogo manje prisutan i poznat od nekih drugih. Ova zdrava poslastica iz domaće kuhinje je hranljiva i lako se priprema. Potrebno je:
- 1 kg mušmula
- 1 kg meda
- 7 dl vode
Prokuvati vodu i dodati joj med, pa mešati da se lepo otopi i sjedini. Mušmule oprati i očistiti pa ubaciti da se kuvaju oko sat vremena, uz stalno mešanje. Kada se pretvore u džem, dok je još vruć ga presuti u tegle, zatvoriti i odložiti da se hladi, na tamno i hladno mesto. Ovako pripremljen džem je već sutradan spreman za jelo.
Liker od mušmula – Poznato je da su domaći likeri od voća pre svega bili upotrebljivani kao narodni lek, a tek onda kao slatki napici za uživanje. Zbog korisnih sastojaka mušmula i ovaj liker ima svoje prednosti za naše zdravlje. Evo kako se priprema. Potrebno je:
- 250 gr mušmula
- 200 gr meda
- 5 dl vinjaka
- 2 dl vode
Mušmule oprati i očistiti od peteljki pa staviti u teglu. Med ili smeđi šećer, koji se takođe može koristiti, prokuvati u vodi, pa preliti preko mušmula. Sipati vinjak i sve sastojke lepo promešati. Zatvorenu teglu ostaviti da stoji na tooplom mestu dve nedelje uz povremene trešenje. Posle tog vremena ocediti napitak i sipati ga u staklene boce. Čuvati na hladnom i tamnom mestu.
