Kalijum je treći mineral po zastupljenosti u ljudskom telu i veoma je važan za funkcionisanje nervnog i kardiovaskularnog sistema. Ovaj mineral je rastvorljiv u vodi, a njegov prosečan sadržaj u organizmu je oko 140 g.
Do nedostatka kalijuma, odnosno do hipokalemije, kod zdravih osoba dolazi veoma retko, jer kalijum je dosta zastupljen u hrani i ima visok stepen apsorpcije.
Ipak, nedostatak kalijuma u organizmu može dovesti do brojnih zdravstvenih tegoba.
U nastavku sledi nešto više o simptomima koji ukazuju na nedostatak ovog minerala u organizmu, kao i o adekvatnoj ishrani i lečenju ovog problema.
Simptomi
Neki od glavnih simptoma nedostatka kalijuma u organizmu su konstantan umor, slabost u mišićima i gubitak apetita. Smanjen nivo kalijuma u organizmu često dovodi i do dijareje i povraćanja. Pošto kalijum pomaže u opuštanju krvnih sudova, njegov nedostatak može dovesti do suženja krvnih sudova i povećanja krvnog pritiska. Nedostatak kalijuma u organizmu dovodi i do bolova i grčeva u mišićima, kao i do ubrzanog rada srca.
Mogući simptomi usled nedostatka ovog minerala su i vrtoglavica, zatvor i nadimanje u stomaku i suva koža. S obzirom da kalijum utiče na zdravlje nerava, nedovoljna količina kalijuma može dovesti do nervoze i do utrnulosti i peckanja nogu i ruku. Neki od simptoma nedostatka kalijuma u organizmu su i osećaj žeđi i otežano mokrenje, jer upravo ovaj mineral je odgovoran za kontrolu vode u organizmu.
Ishrana
Za normalno funkcionisanje organizma neophodna je izbalansirana ishrana, koja, između ostalog, sadrži i dovoljne količine kalijuma. Kalijum se nalazi u namirnicama kao što su sušena kajsija, dinja, banana, avokado, paradajz, pasulj, grašak, blitva, brokoli, zeleni luk, cvekla. Takođe, ako imate nedostatak kalijuma u organizmu, konzumirajte sveži sir, ribu, meso, tvrdokuvana jaja i posnu šunku, a za užinu se opredelite za semenke i orašasto voće poput badema, kikirikija, lešnika ili pistaća.
Takođe, kalijum se nalazi i u pilećim prsima, lososu i krompiru, ali i u pšeničnom brašnu i cerealijama (pšenica, lan, ovas). Od voća se preporučuju još i narandža, breskva i grejprfrut, a dobro je da pijete i voćne sokove, jer oko 50% svih minerala u njima čini kalijum.
Lečenje
Do nedostatka kalijuma u organizmu dolazi usled nedovoljnog unosa kalijuma, ali i kao rezultat dugotrajnog povraćanja, bolesti bubrega, zbog upotrebe diuretika, usled alkoholizma ili laksativa. Takođe, jedan od uzroka nedostatka kalijuma su i rigorozne dijete. U slučaju da se nedostatak kalijuma ne nadoknadi, može doći čak i do smrti, usled poremećaja u radu srca ili usled moždanog udara.
Najzdravjiji način da obezbedite organizmu dovoljne količine kalijuma jeste da ga unosite putem hrane, o čemu je već bilo reči. Neke studije su pokazale da kalijum koji se u velikim količinama unosi putem ishrane može da smanji rizik od nastanka moždanog udara. Međutim, ishrana bogata kalijumom nekada nije dovoljna, pa treba koristiti razne suplemente (kalijum acetat, kalijum bikarbonat, kalijum hlorid, kalijum citrat). Ipak, treba imati u vidu da osobe koje pate od grčeva, koje imaju čir ili neku bolest bubrega, ne bi trebalo da uzimaju ove suplemente bez prethodne konsultacije sa lekarom. Kalijum se često nalazi i u komercijalnim multivitaminskim preparatima.
Kalijum je mineral koji se preporučuje za lečenje raznih bolesti. Često se koristi za lečenje visokog krvnog pritiska i raznih srčanih oboljenja, kao i za sprečavanje pojave kamena u bubregu. Delotvoran je u slučaju lečenja alergija, dijareje, glavobolje, zamora, kao i kod čestih promena raspoloženja. Jedna od osnovnih funkcija kalijuma je pravilno funkcionisanje mozga. Takođe, ako svakodnevno unosite dovoljne količine kalijuma, sprečićete u velikoj meri slabljenje kostiju i nastanak osteoporoze. Kalijum reguliše rad creva i srčanog mišića, a pomaže i kod detoksikacije. Preporučena dnevna doza kalijuma za odrasle osobe je oko 2000 mg.
