Eritrociti ili crvena krvna zrnca su ćelije kojih najviše ima u krvi. To su ćelije bez jezgra i mitohondrija, koje sadrže značajnu količinu enzima. Funkcija eritrocita je da transportuju kiseonik vezan za hemoglobin iz pluća do drugih tkiva i da odstrane ugljen dioksid iz ćelija. U koštanoj srži se normalno stvara oko 900 biliona eritrocita na sat koji zamenjuju isti broj eritrocita koji se za to vreme razgrađuju.
Normalne vrednosti eritrocita kod žena su od 3,86 x 1012/l do 5,08 x 1012/l, a kod muškaraca se normalne vrednosti eritrocita kreću od 4,34 x 1012/l do 5,72 x 1012/l. Međutim, nekada ove vrednosti mogu biti manje ili veće od normalnih. Ako je vrednost eritrocita povišena u pitanju su obično stanja hemokoncentracije organizma ili policitemije, mada i zdravi ljudi nekada mogu imati povišenu vrednost eritrocita (usled života na velikim nadmorskim visinama itd.). Snižene vrednosti eritrocita su u većini slučajeva znak anemije ili gubitka krvi prilikom krvarenja.
Povišeni eritrociti
Povećane vrednosti eritrocita mogu da naruše zdravlje i da izazovu velike zdravstvene komplikacije. Kod osoba koje imaju povećan broj eritrocita rane teško zarastaju, smanjena je otpornost na viruse i bakterije i lako može doći do infekcije. Ovo može biti naročito opasno ako se broj eritrocita poveća za vreme trudnoće.
Povećan broj eritrocita naziva se policitemija (Polycythaaemia rubra vera). Najčešći simptomi ove bolesti su izraženo crvenilo na koži i sluzokoži, uvećana slezina, povećani broj trombocita i povećana koncentracija hemoglobina. Zbog povećanog broja eritrocita dolazi i do povećanja gustine krvi. Simptomi koji se javljaju u okviru ove bolesti su i osećaj slabosti, glavobolja, pojačano znojenje, malaksalost i brzo zamaranje. Dolazi do zujanja u ušima, sluh je oslabljen, a lice malo rumenije nego inače. Često i oči mogu biti crvene i prsti modri. Uzrok ove bolesti nije poznat, mada se smatra da je policitemija izazvana virusom. Mogući uzroci povišenih nivoa eritrocita mogu biti i pušenje, bolesti jetre, srca, pluća ili bubrega, kao i neke vrste tumora. Takođe, povišene eritrocite može uzrokovati i preterano konzumiranje alkohola, izloženost ugljen monoksidu, kao i poremećaj u koštanoj srži. Jedan od mogućih uzroka uvećanog broja crvenih krvnih zrnaca može biti i nedostatak tečnosti u organizmu. Tada dolazi do zapušenja krvnih sudova, glavobolje, malaksalosti, svraba na koži i drugih simptoma. Povišeni eritrociti mogu biti i posledica uzimanja različitih lekova. Smatra se da veći rizik od pojave uvećanog broja eritrocita imaju osobe kod kojih je neko u porodici već bolovao od toga, mada ne postoje precizni dokazi o naslednom karakteru ove bolesti.
Za lečenje ove bolesti uglavnom se prepisuju lekovi koji smanjuju stvaranje ćelija u koštanoj srži i lekovi koji smanjuju zgrušavanje krvi. Važno je unositi dovoljne količine tečnosti i izbegavati pušenje, a preporučuje se i lagana fizička aktivnost koja će poboljšati cirkulaciju.
Smanjeni eritrociti
Smanjeni broj eritrocita dovodi do anemije odnosno malokrvnosti. Ovo oboljenje može da dovede do velikih zdravstvenih tegoba ako se ne leči na vreme. Može doći do srčanih tegoba ali i do slabljenja mentalnih funkcija. Pre nego što se počne sa lečenjem anemije, važno je otkriti njen tačan uzrok. Mogući uzroci anemije su gubitak krvi, oboljenja zglobova i bubrega, nepravilna ishrana, nedostatak vitamina i gvožđa, kao i neželjena dejstva nekih lekova.
Anemija se uglavnom teško otkriva jer simptomi u početku mogu biti veoma blagi. Najčešći simptomi nedostatka crvenih krvnih zrnaca su pospanost i umor, brzo zamaranje i opšta slabost organizma, ubrzani rad srca, bleda kože, kao i bledilo usana, noktiju, dlanova i desni. Dolazi i do osećaja tuge i depresije, slabljenja seksualnih funkcija, smanjenja apetita i poremećaja sna, a ruke i noge su uvek hladne. Ako se anemija ne leči adekvatno, simptomi se mogu pogoršati i trajno narušiti zdravlje.