Sušenje voća je jedan od najstarijih i najjednostavnijih načina za skladištenje hrane za kasniju upotrebu. Sušeni plodovi su prva poznata čovekova zimnica i bili su zastupljeni još u kamenom dobu.
Istorijski izvori kazuju o tome da su naši preci otkrili čari sušenog voća sakupljanjem plodova koji su popadali na tlo na osunčanom prostoru. Ono nije bilo sočno i sveže, ali je bilo slađe i moglo je mnogo duže da traje. Čini se da su od tada ljudi počeli da pripremaju prve zalihe hrane za zimu. Sakupljali bi plodove i bobice i sušili ih na suncu. Ova tradicija je duga i sa većim ili manjim promenama traje sve do današnjih dana.
Danas se na različite načine suše razne vrste namirnica, a voće je na prvom mestu. Prvo poznato sušeno voće su bile kruške, datulje, trešnje, jabuke i grožđice, a kod nas su posebno zastupljene suve šljive i kajsije. Prednosti sušenog voća u ishrani su mnogobrojne. Ovaj postupak čuva veliki deo hranljivih materija koje su prisutne u svežim namirnicama. Sušeni plodovi sadrže puno vlakana, minerala i vitamina, a koncentracije nekih materija su veće nego u svežem. Posebno su bogati dijetalnim vlaknima i sadrže veću količinu gvožđa. Pošto su termički obrađeni i uklonjena je voda iz njih, bakterije i gjivice ne mogu da se razvijaju. Zato se sušeno voće ne kvari kao sveže i mnogo duže traje.
Priprema voća za sušenje
Da bismo pravilno osušili voće i sačuvali ga za dalju upotrebu ili spremili zmnicu, potrebno je da se držimo nekoliko dobrih smernica. To se odnosi na odabir plodova, tretiranje ploda pred sušenje i određeni postupak za koji se odlučujemo.
- Odabrati sveže i zrele zdrave plodove, koji nisu zeleni i slabog ukusa, niti meki i kašasti prezreli. Dobro ih oprati i očistiti, te odabrati samo one koji nemaju znakove truljenja, nisu nagnječeni ili buđavi, jer mogu da utiču na ostatak plodova.
- Da bi se olakšalo isparavanje vode iz unutrašnjosti plodova, treba omekšati koru. To se radi tako što se voće ubaci u ključalu vodu i ostavi najduže jedan minut, nakon čega se istog trenutka prebacuje u hladnu vodu.
- Preporučuje se tretiranje kiselom otopinom, kako bi se uništile potencijalno štetne bakterije. U tretmanu se koriste askorbinska kiselina u prahu, limunska kiselina ili sok. Odabrani sastojak se meša sa hladnom vodom u određenoj količini. Voće se natapa desetak minuta nakon čega se procedi i osuši. Askorbinska kiselina se dozira u jednoj i po kašici na litar vode, limunska u jednoj kašičici na litar vode, a limunov sok u jednakoj razmeri sa vodom.
Sušare za voće
Sušare za voće su posebni uređaji koji su napravljeni tako da na veštački način izvlače vodu iz plodova. Mogu se nabaviti razni tipovi sušara, a najčešće se koriste komorne ili tunelske sušare. Svaka sušara sadrži osnovne elemente, a to su prostor za smeštanje plodova, toplotni izvor, regulator toplote, ventilatori.
Komorne sušare – Komorne sušare su uređaji sa periodičnim radom i u osnovi imaju komoru sa policama gde se smeštaju plodovi. One se koriste za sušenje manje količine plodova, mobilne su i njima se može precizno regulisati režim sušenja. Proces sušenja je duži i plodovi mogu biti neravnomerno sušeni, zato što je teško obezbediti ravnomernu temperaturu u čitavoj komori.
Tunelske sušare – Tunelske sušare su veći objekti sa neprekidnim radom i koriste se za sušenje veće količine voća. To su automatizovani vagoni sa posebnom tehnologijom sušenja i koriste se za masovniju proizvodnju. One su dobro mehanizovane i najčešće se upotrebljavaju u vidu postrojenja.
Sušenje voća u kućnim uslovima
Voće može da se suši i bez posebnih uređaja, na jednostavan način u domaćim uslovima. Potpuno prirodan način sušenja je sušenje voća na suncu, a u kući se može obrađivati u rerni.
Sušenje voća na suncu – Ovo je najjednostavniji način za sušenje voća. Treba odabrati zdrave i zrele plodove, pažljivo ih oprati i očistiti, a voće se može i blanširati da bi se sprečilo kvarenje. Pripremljeno voće se može nizati na nit ili konopac i tako razapeti na otvorenom prostoru ili na tersi. Takođe se može poslagati na drvenu podlogu, obloženu tkaninom i zaštićenu mrežom od insekata. Smestiti voće na osunčan prostor, a plodove na podlozi nekoliko puta promešati. Idealno vreme za sušenje su tri cela dana na suncu i jedan dan u hladu.
Sušenje voća u rerni – Voće može u manjim količinama uspešno da se priprema za zimnicu i u običnoj rerni. Takođe se odabiraju zreli i zdravi plodovi, pažljivo operu, čiste i tretiraju. Rernu treba zagrejati između 50 i 70 stepeni , a vratanca tokom sušenja ostaviti otvorena, kako bi vlaga mogla da izađe napolje. Vreme sušenja varira od veličine i vrste ploda, kao i od toga da li je plod ceo, sa košticom ili isečen. Preporučuje se proveravanje na svakih pola sata, a znak da je gotovo jeste ako iz njega ne ističe tečnost kada se zaseče.
