Danas u svetu postoji preko 50 sorti paprike raznih oblika i bolja, veličina i ukusa. Paprika je u Evropu dospela još pre 600 godina, i to u Španiju, a potom se dalje širio njen uzgoj ka Turskoj i Mađarskoj.
Paprika je povrće bez koga se danas ne može zamisliti makar jedan obrok dnevno, bilo da je u sastavu glavnog jela ili daje boju i ukus salati. Izuzetno je lekovita i bogata nutritivnim sastojcima kakvi su vitamini C i A, zatim minerali kalijum, natrijum, kalcijum, magnezijum i gvožđe. Na 100 grama paprike ima 40 kalorija.
Sadnja i uzgoj paprike
Paprika se može gajiti kako na otvorenom, tako i u plastenicima. Jednogodišnja je biljka koja najbolje uspeva na temperaturama iznad 15˚C, a ispod 35˚C (najbolje između 20-25˚C). Zahteva veoma vlažno tlo, tj velike količine vode, što je omogućeno velikim količinama padavina ili navodnjavanjem. Obrada tla počinje u jesen, a zatim se nadalje mora voditi računa o đubrenju, navodnjavanju, pregledanju delova biljke i zaštiti od bolesti.
Najčešće bolesti paprike
Od najpoznatijih bolesti koje mogu zahvatiti papriku, ali i drugo povrće su : Plamenjača paprike, Bela trulež, Pepelnica, Gangrena vrata korena, Krastavost ploda paprike, Siva plesan i druge.
Plamenjača paprike je jedna vrlo opasna bolest koja pored paprike zahvata i druge biljke poput krastavca, paradajza, zatim dinju, tikvu, lubenicu i druge. Infekcija se ispoljava na razne načine u zavisnosti koji je deo biljke zahvaćen. Ukoliko je bolest zahvatila korenov vrat, u dnu stabljike vidi se tamna zona nekroze. Biljke brzo venu i postaju suve. Ukoliko se bolest javi na gornjem delu stabla ona lako zahvata i list, koji postaje izmenjen sa tamnozelenim pegama. Ove pege bivaju sve veće, šire se i list se suši. Ukoliko je bolest zahvatila plod, on postaje tamnozelen, mekan i na njegovoj površini javlja se bela skrama.
Bela trulež je gljivično oboljenje paprike koja uglavnom napada stablo pri dnu tla, te tako delovi biljke iznad zaraženog regiona, a pre svega listovi i plodovi gube čvrstinu i postaju suvi, a preko njih se javlja bela plesan tj micelijum.
Pepelnica – izaziva je gljiva Leveillula taurica. Prepoznaje se po beloj prevlaci na naličju listova, koji vremenom postaju žuti, uvijaju se i venu.
Gangrena korenovog vrata je takođe gljivično oboljenje paprike. Vrat korena postaje taman, truo i nekrotizira, a potom biljke polegnu, uvenu i uginu.
Krastavost ploda paprike – Radi se o bakterijskoj bolesti paprike, koju uzrokuje veliki broj bakterija. U zavisnosti od vrste bakterije mogu se javiti manifestacije u vidu tamnozelenih pega na listu ili plodu, ili pak pukotine na listovima. Napada uglavnom mlade biljke i plodove.
Siva plesan – Veliki je problem kod uzgoja povrća u zatvorenom prostoru, dakle u plastenicima i staklenicima i to naravno ukoliko temperatura i vlažnost vazduha u tom prostoru nisu adekvatno usklađene. Na plodu se javljaju beli prstenovi, ili plodovi mogu opadati i propadati usled širenja vodene nekroze sa stabla i lista.
Prevencija nastanka bolesti paprike i lečenje
Pre svega je neophodno da pri uzgoju paprike prilagodimo sve uslove za njen adekvatan rast i razvoj. To podrazumeva pogodno tlo, adekvatnu vlažnost vazduha i temperaturu u zatvorenim prostorima, kao i dovoljne količine vode. Vrlo je bitno i redovno odstranjivanje korova, okopavanje, plevljenje, đubrenje i prskanje, kao i redovno pregledanje biljke kako bi se na vreme uočile bolesti i promene na pojedinim njenim delovima.
Plamenjača paprike – za prevenciju nastanka ove bolesti primenjuju se plodored kao i fungicidna sredstva Bravo i Quadris, kao i Ridomil Gold. Vrši se i dezinfekcija zemlje pregrejanom vodenom parom i zalivanjem preparatima na bazi propamokarb-hidrohlorid. Kod masovne zaraze biljke se vade i spaljuju.
Bela trulež – koristi se plodored kao preventiva i uklanjanje zaraženih biljaka. Od fungicida se koristi Switch, a ukoliko se radi o biljkama u plastenicima mora se adekvatno regulisati temperatura i vlažnost vazduha.
Krastavost ploda paprike podrazumeva istu preventivu kao i gore pomenute bolesti. Ovde se plus primenjuju preparati na bazi bakra kakvi su Ridomil Gold Plus, koji može sprečiti širenje zaraze ali ne i nastanak bolesti.
Gangrena korenovog vrata – preventiva za ovu bolest sastoji se u setvi semena tretiranog adekvatnim fungicidima, u dezinfekciji tla, i suzbijanju zaraze. Onde gde se gangrena pojavi treba uraditi sterilizaciju tla.
Siva plesan – u borbi protiv sive plesni moramo adekvatno regulisati temperaturu i vlažnost vazduha, tokom hladnih dana i dana bez sunca smanjiti zalivanje, obolele plodove odstraniti. Od fungicida se primenjuju Bravo, Switch i Folio Gold.
