Prinos paradajza zavisi od agrotehničkih mera koje se primenjuju, od sorte koja se uzgaja, kao i od načina proizvodnje.
Takođe, odgovarajuće mere zaštite su jedan od glavnih preduslova za dobar prinos. Paradajz napada veliki broj bakterija, gljivica, virusa i štetočina, pa su moguća razna oboljenja. Zato je zaštita paradajza od bolesti izuzetno važna.
U nastavku možete videti na koje sve načine se može zaštititi paradajz, u zavisnosti od bolesti i štetočina koje ga napadaju.
Zaštita od bakterija. Bakterijska oboljenja paradajza manifestuju se pegavošću lišća i plodova, ali u tome mogu pomoći razne preventivne mere, kao i bakarni preparati. Ovi fungicidi na bazi bakra ne mogu izlečiti biljku koja je već zaražena, ali mogu da spreče dalje širenje zaraze. Osnovna preventivna mera za zaštitu od bakterija jeste setva semena, koje je strogo kontrolisano od strane nadležne laboratorije. Ukoliko se seme zarazi, bakterija se širi na velika prostranstva i čitavi nasadi propadaju. Ako se zaraza pojavi, zaražene biljke je potrebno odmah iščupati i spaliti, da ne bi došlo do širenja bolesti. Takođe, na kraju vegetacije, sve stabljike paradajza je potrebno spaliti, bez obzira da li su zaražene ili ne. Ono što je važno jeste da se u objektu u kom je došlo do zaraze paradajz može ponovo posaditi tek nakon 3-4 godine.
Zaštita od gljiva. Do gljivičnih oboljenja na paradajzu uglavnom dolazi zbog loših uslova u kojima se rasadi proizvode, a to su velika vlažnost vazduha, slaba osvetljenost i velika gustina useva. Od gljivičnih oboljenja treba spomenuti plamenjaču, pepelnicu, fuzarijum, verticilijum i alternariju. Plamenjača je najčešća gljivična bolest koja zahvata paradajz i koja se ispoljava u vidu maslinastih pega na plodovima, koji kasnije dobijaju mrku boju i počinju da otpadaju, a dolazi i do sušenja i opadanja lišća. Sve gljivične bolesti paradajza moguće je suzbiti uz pomoć fungicidnih sredstava i odgovarajućim merama prevencije.
Zaštita od virusa. Preventivne mere su važne i u borbi protiv virusnih oboljenja. Naime, virusi se veoma lako šire naročito ukoliko u blizini postoje izvori zaraze ili migracija insekata, kao i usled izvođenja raznih agrotehničkih operacija.
Zaštita od pegavosti. Koncentrična pegavost paradajza se javlja na listovima, a često dolazi i do njihovog opadanja. Na plodovima se formiraju smeđe-crne pege sa izraženim krugovima. Treba imati u vidu da fungicidi retko mogu pomoći u suzbijanju koncentrične pegavosti, pa je od ključne važnosti da se proizvede zdrav rasad. Važna je redovna dezinfekcija zemljišta, adekvatno đubrenje, pravilan plodored i navodnjavanje, kao i uništavanje zaraženih ostataka biljke.
Zaštita od štetočina. Što se štetočina tiče, za paradajz su najopasnije zemljišne štetočine, krompirova zlatica i lisne vaši, koje mogu da naprave veliku štetu na paradajzu. Ove štetočine moguće je uništiti uz pomoć standardnih metoda.
Zaštita od korova. Kada su u pitanju korovi u paradajzu, njih je moguće suzbiti uz pomoć različitih vrsta herbicida, u zavisnosti od načina proizvodnje.
Osnovne mere zaštite podrazumevaju da se za setvu mora koristiti deklarisano seme, a rasad se mora nabavljati od pouzdanog proizvođača. Takođe, stabla nekih sorti paradajza se moraju uzgajati uz odgovarajuću potporu, u vidu kolca, špalira ili kanapa. Potrebno je i na vreme uklanjati oštećene grane.
Takođe, važno je da u objektima gde se nalaze nasadi paradajza bude dobra ventilacija, da bi se smanjila vlažnost vazduha, jer upravo ta vlažnost povećava rizik od zaraze. Ono što je takođe veoma važno jeste da se za proizvodnju rasada pripremi tlo na kojem ranije nije bilo rasada i važno je da biljke ne budu previše blizu jedna drugoj. Obavezno je i redovno navodnjavanje i umereno đubrenje zemljišta kalijumom i azotom.
Uz to, važno je od ranog proleća početi sa korišćenjem insekticida i uklanjati iz blizine sve korovske biljke koje mogu biti izvor zaraze. Ukoliko su neke biljke već zaražene treba ih spaliti i počupati.