Uvodna napomena: Ovaj članak je informativnog karaktera, daje osnovni pregled bolesti i eventualnog lečenja. Za sve konkretnije informacije, konsultovati sajtove koji sadrže stručne članke o poljoprivredi i uzgoju šljive.
Šljiva se u Srbiji uzgaja veoma mnogo kako na plantažama, tako i u malim kućnim šljivicima. Plod šljive se u Srbiji konzumira u ogromnim količinama, a brojni su joj načini upotrebe (sveža, suva, u vidu soka, rakije, marmelade, džema ili kao dodatak raznovrsnim receptima).
Najčešće sorte šljiva kod nas su crvena ranka, darosavka, šumadinka, metlaš, belošljiva, moravka, šarica, ranovača, stenli, čačanska i požegača, ali nisu jedine. Neophodno je negovati i štititi šljive kako bi dobro rađale. To su veoma osetljive biljke koje je stalno potrebno preventirati od štetočina i bolesti. Biljku je potrebno redovno preoravati, okopavati, đubriti, prskati. Šljivu napadaju insekti, virusi, bakterije i gljive i za svaku od ovih bolesti u određeno doba godine potrebno je vršiti posebne mere prevencije. Nije je jednostavno zaštititi, jer ni broj bolesti nije mali. Svakako, ne treba koristiti apsolutno sve preparate, već neke osnovne, a zatim treba pratiti biljku, kako bi se znalo tačno koja ju je bolest eventualno napala, pa je shodno tome i lečiti. Neohodno je pridržavati se mera opreza, jer samo tako biljka može imati adekvatan prinos.
Najčešći neprijatelji šljive su plamenjača, hrđa, rogač, šarka, šupljikavost lišća, rak korena, monilija, šljivina osa, lisne vaši, crveno-narandžasta pegavost, šljivin smotavac, trulež plodova, grinje…
Već u vreme zimskog prskanja biljku treba štititi od rogača i šupljikavosti, a u vreme belih balona i cvetanja je štititi od sušenja cvetova i grančica. Zatim sledi vreme precvetavanja, kada je neohodno šljivi pružiti zaštitu od plamenjače, rogača, šljivine ose i lisnih vaši, a odmah zatim i vreme rasta ploda, kada je neophodno brinuti se da biljka bude sačuvana od rđe, pegavosti i šljivinog smotavca. U julu mesecu se treba izboriti sa različitim vrstama grinja.
Kako prepoznati bolest šljive?
Treba biti upoznat sa svim bolestima, a neki od simptoma su sledeći: plamenjaču odlikuje list sa žutim, crvenim i narandžastim pegama, koje izazivaju sušenje lista; rđa se manifestuje crnim pegama, dok rogač napada plod čineći ga sivkastim i zakržljalim; šarka šljive je virusno oboljenje, koje listovima daje izgled mozaika, a na plodu stvara ljubičastu pegu; rak korena napada koren i smanjuje prinose; monolija, gljivično oboljenje, dovodi do sušenja mladica i truljenja plodova; šupljikavost napada i mladice i plodove, a na plodu se manifestuje kao kap smole; šljivina vaš čini list takvim da ima žućkaste pege i da se kovrdža.
Kako se leče bolesti šljive?
Pre svega, sa zaštitom je neophodno početi pre nego što počne vegetativni period, a stabla se premazuju mineralnim uljima i sredstvima na bazi bakra. Nakon toga je potrebno, u svakoj fazi i prilikom svake bolesti pojedinačno, prstakti šljivu različitim fungicidima, uklanjanjati inficirane delove biljke, ali i čitava stabla, ukoliko će to doprineti tome da ostale biljke ne budu napadnute. Takođe, ubrane plodove treba štititi preporučenim agrotehničkim merama. Najčešći preparati za zaštitu od bolesti šljive su bakarni oksiflorid, plavo ulje, galmin i akord.
