Grožđe je voće koje obiluje hranljivim i lekovitim sastojcima i koje ulazi u sastav slanih i slatkih jela, sirćeta i sokova, vina, ali i bombona, losiona, krema pa i lekova.
Neko je ljubitelj crnog, neko belog gvožđa. Neko ne može da zamisli kolač ili tortu bez suvog, a neko pak neće pojesti čorbu dok u nju ne naspe malo vinskog sirćeta. Drugi se pak vode savetima lekara, pa obavezno popiju jednu čašu crnog vina na dan radi zdravlja i relaksacije, dok, složićete se, nema dobrog slavlja bez ukusnog belog, suvog ili penušavog.
Značaj grožđa za zdravlje
Posebno hranljivim materijama obiluje kožica crnog grožđa koju uglavnom izbegavamo pri konzumaciji, što je svakako velika pogreška. Te supstance nazivaju se fenoli, i pored toga što su zdrave za čoveka, upravo one daju grožđu karakterističan miris i boju. Grožđe sadrži i brojne antioksidanse koji su bitni za preveniranje maligniteta, ali i za prevenciju aterosklerotskih promena na krvnim sudovima. Tako oni deluju i na smanjenje rizika od nastanka infarkta miokarda i mozga.
Od minerala tu su pre svega kalijum, kalcijum, mangan i gvožđe, a od vitamina – vitamin C, B1 i B6. Belo grožđe slično je crnom, ali je oskudnije u fenolima, kalijumu i kalcijumu.
Smatra se da grožđe povećava nivo melatonina, hormona koji je odgovoran za dobar san.
Dugo se smatralo da suvo grožđe zbog svoje lepljivosti i slatkog ukusa izaziva karijes. Međutim, novija istraživanja su ukazala da ova namirnica, naprotiv, smanjuje razvoj bakterija u ustima koje su odgovorne za nastanak karijesa.
Kada je u pitanju vinsko sirće, ono hladi, pa je dobro za spravljanje melema i obloga, smiruje dijareju, pospešuje cirkulaciju, čisti kožu. Grožđe je prirodni tonik organizma, sprečava starenje, demenciju i nastanak brojnih degenerativnih bolesti.
Jedino se kod osoba obolelih od dijabetesa savetuje oprez pri konzumaciji.
Uzgoj vinove loze
Ukoliko se odlučite da gajite vinovu lozu, morate biti spremni da uložite dosta vremena i truda. U zavisnosti od sorte koju gajite, potrebni su vam adekvatni klimatski uslovi kao i pogodno tlo (nikako ravnice i nizije). Pogoduje im uzgoj u blizini velikih vodenih tokova, sa dosta sunca, ili, ako sadite na suvoj, peskovitoj ili stenovitoj zemlji, redovno zalivajte. Idealne temperature za cvetanje i sazrevanje su od 18-20˚С.
Prvih nekoliko godina obavezno je tlo đubriti i vršiti orezivanje kako bi biljka dobijala dovoljno vazduha i sunca. Tako će i prinos svakako biti bolji. Prve plodove očekujte 2-4 godine nakon sadnje.
Bolesti vinove loze i zaštita
Pored štetočina kakve su insekti i ptice, postoje i mnoge bolesti koje napadaju vinovu lozu. Najčešće su to: Crna, Siva i Bela trulež vinove loze, Palež vinove loze, Eskorioze, kao i Pepelnica i Plamenjača. Mi ćemo ovde opisati nekoliko najznačajnijih.
Pepelnica vinove loze je veoma destruktivna bolest, pa je dobro njene simptome uočiti već na početku razvoja. Ukoliko se rano ne otkrije, izazvaće ogromne štete u vinogradima. Napada sve delove biljke, list, cvet, plod, lastare. Manifestuje se tamnozelenim flekama na listu, a vremenom dolazi i do pojave belog praha nalik na brašno, koji prekriva list. Vrhovi lastara i plodovi se suše.
Suzbijanje pepelnice: Od fungicida se za suzbijanje koriste preparati na bazi sumpora (150 godina unazad). Ipak, sumpor treba izbegavati pri temperaturama vazduha iznad 28˚C, jer on deluje parama, pa je moguć efekat fitotoksičnosti. Od preparata se koriste i Topas, Olymp, Zato, Tilt i drugi.
Plamenjača – napada list, cvet, peteljku, lastare, bobice, dakle sve zelene delove biljke. Simptomi su prvo neprimetni, a kasnije se na listu pre svega javljaju „uljane“ pege, list nekrotizira i izgleda kao da je spaljen. Lastari se savijaju.
Suzbijanje Plamenjače: Zaražene lastare trebalo bi ukloniti, a tlo drenirati. Za prevenciju su dobri bakarni preparati, takozvana bordovska čorba, plavi kamen, gašeni i negašeni kreč, ali i Merpan, Captan, Dithane. Ukoliko se bolest ipak pojavi, koriste se fungicidi Mikal, Flash, Ridomil Gold i drugi.
Siva trulež – javlja se u vreme zrenja ploda, kada ima dosta padavina i kada je vlažnost izrazito velika. Prinos je smanjen, a gubici veliki. Bolest se uglavnom kasno primeti, pa svoj razvoj nastavlja i u hladnjačama.
Za suzbijanje ove bolesti primenjuju se agrotehničke i hemijske mere. To su đubrenje azotom, uklanjanje obolelih listova, kao i upotreba botriticida kakvi su Konker, Kubik plus, Signum, Switch.
Borba protiv ptica i puževa, ali i mnogih drugih štetočina vodi se zaštitnim mrežama.
