Meksički krastavac (lat. Sechium edule) je povrće koje po svom bodljikavom izgledu dosta podseća na kaktus.
Ipak, ovo povrće pripada rodu tikvica i na sličan način se koristi u ishrani. Meksički krastavac ima kruškasti oblik, a plodovi mogu varirati od zelene do bele boje.
U zavisnosti od sorte, meksički krastavac može biti sa bodljama ili bez njih. Kao što i samo ime kaže, ovo povrće potiče iz Meksika, a danas se dosta uzgaja u celoj Južnoj Americi, ali i širom sveta. Meksički krastavac se danas gaji i na našim prostorima, mada retko, a nazivaju ga još i čajot, šajot ili jednosemena tikva.
Ovo bodljikavo povrće ne zahteva neke specijalne uslove uzgoja, a ukoliko i sami želite da uzgajate ovu biljku u svojoj bašti, u nastavku možete saznati nešto više o tome kako se sadi i koje sve uslove morate obezbediti za njen uzgoj. Takođe, reći ćemo vam i nešto više o lekovitim svojstvima meksičkog krastavca i o tome koliko je ova biljka korisna za zdravlje.
Sadnja i uzgoj meksičkog krastavca
Dakle, i na našim prostorima danas postoje uslovi za uzgoj meksičkog krastavca, ali se kod nas on gaji kao jednogodišnja biljka, zbog zime koja može biti dosta hladna. Pošto je reč o tropskoj biljci, ona najbolje uspeva u predelima gde ima dosta sunca i gde je toplo. U takvim uslovima meksički krastavac može da donosi plodove tokom cele godine. Najbolje je meksički krastavac sejati na proleće, kada prođe opasnost od mrazeva. Nadzemni delovi ove biljke stradaju i od slabog mraza, ali koren može preživeti, ukoliko se zemljište ne smrzne. Zemljište pre sadnje treba dobro pripremiti.
Čajot najbolje uspeva na plodnom i hranljivom zemljištu, koje je bogato humusom, ali ne treba ga previše zalivati. Prilikom sadnje, nabolje bi bilo da se plod položi u zemljište pod blagim uglom, da mladica bude okrenuta ka gore, tako da vrh ploda viri 2-3 cm iznad zemlje. Biljke treba saditi na razmaku od 3 metra, jer se tokom rasta mogu dosta raširiti, jer meksički krastavac pripada vrsti puzavica. Najbolje je u tom slučaju postaviti oslonac uz koji bi biljka mogla da se penje, ali može se širiti i po tlu. Meksički krastavac na našim prostorima obično može da naraste od 3 do 5 metara. Ono što je velika prednost jeste da meksički krastavac nema mnogo prirodnih neprijatelja, odnosno štetočina koje bi ga mogle napadati. Obično se javljaju samo lisne vaši, ali one se lako uklone uz pomoć zaštitnih sredstava.
Često se preporučuje da se 6-8 nedelja nakon sadnje meksički krastavac prekriva tamnom folijom, ili čak kartonom, u periodu od 16h do 20h uveče. Naime, na taj način će se ubrzati cvetanje i formiranje plodova. Ovo je potrebno raditi sve dok biljka ne procveta.
Cvetovi na ovoj biljci mogu biti muški i ženski, a plodovi se razvijaju iz ženskih cvetova. Jedna biljka meksičkog krastavca donosi oko 100 plodova, odnosno prinos od oko 20 kilograma. Kada je u pitanju razmnožavanje, važno je znati da se plodovi beru pre nego što seme u njima počne da klija i tokom zime se čuvaju na suvom mestu, na temperaturi 5-10 stepeni, kako bi se sprečilo klijanje. Najbolje bi bilo da se svaki plod umota u novine, kako ne bi izgubio vlažnost. U toku zime bi trebalo da se pojave mladi izdanci, koje potom treba zasaditi u proleće, kao što je već opisano.
Lekovitost meksičkog krastavca
Meksički krastavac je od davnina poznat po svojim lekovitim svojstvima. Pre svega, lekoviti deo ove biljke je njen plod, koji se priprema na sličan način kao i tikvice. Osim što ga možete jesti u svežem obliku, možete ga i peći, kuvati, pržiti ili puniti mesom. Najčešće se lagano kuva, kako bi zadržao svežinu i lekovita svojstva, ali veoma je ukusan i u pohovanom obliku. Sirov meksički krastavac se često dodaje raznim salatama i sosevima, a često se marinara sa sokom od limuna. Plod meksičkog krastavca se zbog svoje mekoće koristi i za pravljenje dečjih obroka, raznih testenina i sokova.
Takođe, u ishrani se osim ploda koriste i koren, listovi i mladi izdanci ove biljke. Listovi meksičkog krastavca se pripremaju slično kao spanać, a mladi izdanci se koriste kao špargla. Poznat je i čaj od listova meksičkog krastavca, koji ima odlična diuretička svojstva i pomaže u lečenju hipertenzije, arteroskleroze i kamena u bubregu. Meksički krastavac se smatra najboljim prirodnim lekom za sve ljude koji pate od bubrežnih i želudačnih bolesti.
Lišće meksičkog krastavca je poznato i po tome što ima antiupalna svojstva i što blagotvorno deluje na srce, krvne sudove i na ceo kardiovaskularni sistem. Koren meksičkog krastavca je nalik krompiru i ostalom korenastom povrću, pa se na taj način i koristi. Kada je u pitanju nutritivna vrednost ovog povrća, 100 g meksičkog krastavca ima svega 25 kalorija. Meksički krastavac je bogat izvor dijetalnih vlakana, a sadrži i ugljene hidrate, proteine i vrlo malo masti. Zahvaljujući vlaknima koja sadrži, meksički krastavac blagotvorno deluje na crevnu floru i pospešuje probavu. Ukoliko ga uvrstite na svoj jelovnik nećete više imati problema sa zatvorom i sa tvrdom stolicom. Osim toga, meksički krastavac je bogat mineralima poput kalijuma, kalcijuma i natrijuma, aminokiselinama i vitaminom C, koji pomaže u jačanju imuniteta. Zato bi svakako dobro bilo da ga uvrstite u svoju ishranu.
Takođe, pošto ima malo kalorija, ovo povrće se preporučuje svima onima koji žele da izgube višak kilograma i da se hrane zdravo. Osim što se koristi u ishrani ljudi, meksički krastavac se dosta upotrebljava i kao stočna hrana.
