Prostorije u kojima živimo i radimo, se svakodnevno nakupljaju prašinom i štetnim gasovima koje mi ispuštamo disanjem ali koji ujedno sa raznim zračenjima dolaze spolja. Prašinu je uz pomoć raznih uređaja lako u većoj ili manjoj meri ukloniti sa uređaja, iz nameštaja, kreveta, ali uvek ostaju štetni gasovi i zračenje. Pored aparata koji u današnje vreme mogu i to, naravno u određenoj meri, da srede, za prečišćavanje vazduha u našim domovima i kancelarijama najbolje j koristiti biljke koje će nam svojim prirodnim funkcionisanjem, pokupiti otrove i omogućiti da lakpše dišemo, obezbeđujući zdraviji vazduh, i da se lakše nosimo sa zagađenjima i zračenjima koja je nemoguće izbeći u ovom modernoim ili bolje postmodernom društvu gde smo na ulici izloženi svakojakim gasovima iz automobila, fabrika, autobusa, kamiona kao i zračenja koja dolaze od raznih razornih bombi, termoelektrana itd.
Toksini iz sredstava za čišćenje, boja, lakova, mogu prouzrokovati čak i alergije, astmu, glavobolje, iritacije očiju, kao i zračenje iz monitora i televizora, ali neke čudnovate biljke prosto čine da se svi ti toksini smanje i stoga manje utiču na naše psihosomatsko zdravlje. Sve biljke koje se mogu gajiti u saksiji kao ukrasne u našim stanovima i kancelarijama, barem danju kada uzimaju ugljen dioksid, a proizvode kiseonik uveliko doprinse čišćenju vazduha u prostoriji i čine da bolje dišemo. Ali stručnjaci ističu da su najveći prečišćevači vazduha sledeći biljni organizmi.
Najbolje sobne biljke koje čiste vazduh
Aloja vera bukvalno ždere gasove kao što je ugljen dioksid i formaldehid, a upija i zračenje tv ekrana i monitora računara. Pogodna je za pravljenje čaja jer je antikancerogena i preparata protiv opekotina.
Bambus palma je još jedna vrsta palme koja je odličan čistač vazduha. To je tropska biljka koja je jedan od najboljih zelelnih čistača vazduha koja savršeno filtrira formaldehid, trikloretilen, ksilen, toulen. Traži puno svetla, ali ne sme biti izložena direktno na suncu. Ispušta puno kiseonika vrlo lepo izgleda u svakom enterijeru.
Bršljan je puzavica koja raste na zidovima kuća i ogradama, ali može se gajiti i u saksiji. svojim srcolikim listovima ulepšava sobu, a čisti prostoriju od benzene, formaldehida, kiselina i toulena, a dobar je i za spravljanje lekovitih preparata.
Fikus ili Ficus može da poraste do velikih dimenzija, što u veoma mnogo zavisi od veličine saksije u kojoj se gaji i zalivanja mada ne traži i previše vode. Voli tamnija mesta, mada ne ona gde se ne probija ni tračak svetlosti. Drži se na terasi, a zimi mora u prostoriju gde pročišćuje vazduh.
Palma ili rajska palma vlaži vazduh i najvažnije prečišćuje vazduh i osvežava ispuštanjem velikih količina kiseonika u vazduh. Naučna merenja su pokazala da može da proizvede kiseonika koliko je dovoljno za jednu osobu, a tokom celog dana ispušta kiseonik tako da je u vašem okruženju vrlo poželjna.
Sansevijerija (Sansevieria trifasciata) je poznata po tome što preko dana pravi zalihe kiseonika koje koristi noću tako da nema izbacivanja ugljendioksida preko noći. To je čini idealnom za bilo koju prostoriju pa čak i vašu spavaću sobu jer možete da spavate znajući da toksini iz biljke ne zagađuju vašu mikrosveru.
Puzavica ili đavolji bršlja, latinski naziv Epipremnum aureum čisti vazduh od formaldehida i još nekih otrova iz vazduha, a može biti odličan ukras bilo kom prostoru. Ovakva vrsta biljaka se gaji u saksijama koje se kače na zid.
Kada smo kod formaldehida, njega iz vazduha uzima i bambus palma, koja još filtrira i trikloreltilen, ksilen, toluen. Ona traži puno svetlsoti, uz uslov da se nikako ne sme držati direktno na suncu, svetlosti.
Gerber cveta jako lepim šarenolikim cvetovima, koji ulepšavaju prostor, a pored toga što je veoma dekorativan, on čisti vazduh od formaldehida i benzena. Takođe, upija spojeve štetnih gasova koji se nalaze u dimu cigareta. Kada smo kazali šarenolikim cvetovima mislili smo na to da gerber može imati svetove žute, crvene, roze, narandžaste i bele boje, što uveliko zavisi od njegove vrste i ukrštanja jer postoji sto vrsta gerbera i još mnogo njegovih varijacija. Gerber voli sunčana mesta i trpi velike temperature jedino što zahteva je puno zalivanja.
Dracena je tropska biljka poreklom sa Madagaskara i stoga traži vlagu tj. puno zalivanja, ali tamna i topla mesta. Ne sme se izlagati suncu ali ni promaji, niti se sme držati na podu ili hladnim prostorijama. Filtrira mnoge opasne otrovne gasove uz vazduha kao što su formaldehid i ugljendioksid. Uz pogodne uslove može izrasti i do tri metra visine.
Jedarce ili Spathiphyllum je poznata po lepim cvetovima nalik na kale, a manje po tome da upija zračenje tv ekrana i monitora kao i štetnih gasova.
Spatifilum je biljka divnog elegantnog belog cveta, a vrlo je poznata i po tome što se hrani tv zračenjem pa se zato drži pored televizijskog ekrana ili računarskog monitora. Po svom funkcionisanju jako liči na Sqansevijeriju jer apsorbuje benzen, formaldehid, trikloreotilen, ali i amonijak koji se nalazi u srdstvima za čišćenje prašine, ksilen i toluen, ali je i sama toksična jer čak i u malim količinama kod ljudi može izazvati mučninu i umor. U njenim listovima se nalazi sok koji u dodiru sa kožom izaziva iritacije, a delovi biljke ako se progutaju izazivaju bolove u stomaku i povraćanje zbog čega ne sme biti u dodiru sa decom i kućnim ljubimcima.
Zeleni ljiljan (Chlorophytum comosum) u narodu pozbat još i kao ,,pauk biljka“ koja se jako lako uzgaja i zato je pogodna za svaku saksiju i svaku sobu kao i za svakog baštovana početnika. Traži puno zalivanja, a ako je dobor zalivate i držite na toplom može da izraste u pravu zelenu oazu u saksiji.
