Kupina spada u višegodišnje biljke penjačice koje pripadaju porodici ruža, baš kao i maline. Ona ima bodlje koje joj služe za penjanje, ali i kao odbrambeni mehanizam.
Kupine nisu previše zahtevna vrsta voća i mogu da uspevaju u raznim uslovima.
Naime, kupine se mogu uzgajati kako u toplim, tako i u hladnijim predelima, a neke sorte dobro podnose i tropske uslove.
Sadnja
Najpre treba pripremiti sadnice kupina. Pri kupovini sadnica, treba se opredeliti za one koje su testirane na bolesti i štetočine. Suve sadnice kupina je potrebno potopiti u vodu nekoliko sati pre sadnje. Kada ste pripremili sadnice, potrebno je pripremiti zemljište za sadnju kupina. Zemljište pre sadnje treba obogatiti humusom koji će regulisati njegovu vlažnost. Važno je znati da se kupina sadi u kasnu jesen ili u toku zime, sve do početka aprila.
Mesec dana pre nego što posadite kupine, važno je da se zemljište obradi do dubine 30-40 cm. Koliki će biti razmak između redova i između sadnica zavisi od sorte i vrste kupina, kao i od sistema za potporu. Sistemi za potporu se razlikuju u zavsnosti od sorte kupina, a mogu biti jednožični, dvožični, višežični, talasasti ili pravi. Ukoliko nema većih opasnosti od uticaja vetrova, kupine se obično sade u pravcu sever-jug.
Uzgoj
Kupina uspeva na gotovo svakoj vrsti zemljišta, ali ipak treba izbegavati zemljišta koja su previše peskovita, kao i previše vlažna i hladna zemljišta. Preporučuje se da zemljište bude umereno kiselo, sa pH faktorom 5,5 – 6,5, i sa sadržajem humusa 2-4 %. Najbolje zemljište za sadnju kupina je muljevita ili peskovita ilovača. Osim kvaliteta zemljišta treba odabrati i odgovarajuće položaje u kojima će se uzgajati kupine. Kupine je najbolje uzgajati na toplim i osunčanim položajima, jer će plodovi usled nedostatka svetlosti biti manje kvalitetni.
Takođe, kupine treba zaštititi od toplih i suvih vetrova koji mogu isušiti zemljište i onemogućiti da se cvetovi oplode.Zatim, od velike važnosti za uzgoj kupina je i klima, pa treba znati da kupinama najviše prijaju umereni uslovi. Zbog toga je potrebno da se na nižim nadmorskim visinama (do 300 m) i u toplijim područjima izbegavaju južni položaji, kao i da se na većim nadmorskim visinama (300-700 m) i hladnijim područjima izbegavaju severni položaji, kako kupina ne bi bila izložena preteranoj hladnoći i mrazevima. Kupina je osetljiva na mrazeve i na niske temperature, a ne prijaju joj ni nagle klimatske promene.
Zatim, zemljište na kojem se uzgajaju kupine je potrebno đubriti 2 puta godišnje, početkom proleća i nakon berbe. Za dobar uzgoj kupina veoma je važna i vlažnost zemljišta. Da bi se održala umerena vlažnost zemljišta, preporučuje se da se posade travnate vrste između redova sadnica kupine.
Kada je u pitanju uzgoj kupina, treba izbegavati zemljišta na kojima su prethodno uzgajani paprika, malina, jabuke, krompir ili breskve. Takođe, dokazano je da kupina dobro uspeva na zemljištu na kojem je prethodno uzgajana zob, raž ili pšenica.
Što se berbe kupina tiče, preporučuje se da se one beru malo pre nego što dostignu potpunu zrelost, dok još ne postanu previše osetljive. Kupine se potom slažu u posude i čuvaju se na tamnom i hladnom mestu, gde mogu da izdrže samo 3-4 dana jer su lako kvarljive. Kada se uberu zrele, kupine treba odmah zamrznuti i čuvati u hladnjači, a taj proces se uglavnom odnosi na industrijsku proizvodnju.
Sorte kupina
Danas je poznato oko 300 sorti kupina širom sveta. Prema vremenu donošenja ploda, sorte kupina se dele na jednogodišnje i dvogodišnje. Jednogodišnje sorte donose plod odmah u toku prve godine, dok dvogodišnje sorte donose plod tek u drugoj godini. Dvogodišnje sorte kupina (Navaho, Jumbo, Triple Crown itd.) se koriste u komercijalnoj proizvodnji. U dvogodišnje sorte kupina spada i nova sorta Loch Ness, koja vodi poreklo iz Škotske i koja predstavlja prvu evropsku sortu kupina bez bodlji. Jednogodišnje sorte kupina su nastale selekcijom raznih vrsta poslednjih nekoliko godina i sve više se uvode u masovnu proizvodnju.
Kupine se mogu podeliti i na uspravno rastuće i puzajuće sorte. One sorte koje rastu uspravno ne zahtevaju nikakav naslon i nije ih potrebno vezivati ni za kakvu potporu. Za razliku od njih, puzajuće sorte kupina ne rastu uspravno i zato uvek zahtevaju fizičku potporu. Privredno najznačajnijom sortom kupina smatraju se kupine bez bodlji koje imaju puzajući rast.
