Aronija je višegodišnja listopadna biljka koja pripada porodici ruža, kao i malina i kupina. Ova biljka se od davnina koristi kao hrana i kao lek, mada postoje mnogi koji je nikada nisu probali, a možda ni čuli za nju. Aronija potiče sa severa Amerike, ali je svoju popularnost kao lekovita biljka stekla u Istočnoj Evropi. Danas se najviše uzgaja u Rusiji, Češkoj, Poljskoj i Slovačkoj, ali i na našim prostorima, i uglavnom se konzumira u vidu sokova, džemova, sirupa, pa i likera. Osim plantažnog uzgajanja, danas sve više ljudi želi da uzgaja aroniju i u svojim vrtovima, jer je cena aronije na tržištu izuzetno visoka.
Aronija je prepoznatljiva po svojim belim cvetovima, a raste u vidu listopadnog grma. Ovo bobičasto voće predstavlja bogat izvor vitamina, minerala i drugih hranljivih materija. Veoma je korisna za zdravlje čoveka, naročito za zdravlje krvnih sudova. Osim toga, aronija je pogodna i za ekološko uzgajanje, lako se prilagođava različitim uslovima i ne zahteva neke posebne agrotehničke mere. Nešto više o sadnji aronije, njenom uzgoju i sortama možete pročitati u nastavku teksta.
Sadnja aronije
Priprema za sadnju najpre podrazumeva da se obezbede kvalitetne sadnice, koje bi trebalo da imaju dobro razvijen koren i 3-5 izdanaka. Preporučuje se upotreba dvogodišnjih sadnica, kojima potom treba dodati organsko đubrivo. Na taj način će se poboljšati struktura zemljišta. Zemljište treba da bude umerene kiselosti, aroniju treba posaditi na osunčanim mestima. Sadnice treba postaviti u rupe koje su prethodno iskopane i koje su dubine kao i sam koren. Svaku sadnicu treba dobro zaliti, a prostor oko korena treba da se ispuni zemljištem.
Razmak između sadnica zavisi od toga da li će se berba vršiti mašinski ili ručno, ali uglavnom je 1, 5 m, dok je razmak između redova najčešće 3 metra. Ukoliko se aronija sadi u vidu žive ograde, tada je razmak između sadnica svega 80 cm ili 1 metar. Aroniju je najbolje saditi u jesen, kada opadne lišće, mada je sadnja moguća i u toku zime, ukoliko nisu jaki mrazevi ili u rano proleće, sve dok ne počne vegetacija. Aronija se najčešće uzgaja u vidu grma, mada se ponekad uzgaja i u vidu stabla.
Uzgoj aronije
Aronija ne zahteva neku posebnu negu i održavanje, pa je veoma pogodna kako za sadnju, tako i za uzgoj. Aronija može da uspe na veoma visokim temperaturama, a istovremeno je otporna i na zimu i mrazeve, pa se zbog toga često naziva sibirska aronija ili sibirska crna borovnica. Osim što podnosi velike klimatske promene i temperaturne razlike, aronija takođe podnosi i različite vrste zemljišta.
Sadnice aronije se moraju redovno navodnjavati, naročito u prvoj godini uzgoja ili za vreme sušnih perioda. Tokom leta sadnice treba zalivati dva puta nedeljno i za svaku sadnicu koristiti 3-10 litara vode. Kada su u pitanju ozbiljni uzgajivači, preporučuje se sistem navodnjavanja poznat pod nazivom ,,kap po kap”. Ovaj sistem će obezediti najveći i najkvalitetniji prinos aronije. Ukoliko biljka ne dobija dovoljno vlage, plodovi će biti kiselijeg ukusa i biće manjih dimenzija.
Iako se smatra izuzetno otpornom biljkom, aronija ipak zahteva redovnu negu i održavanje. Da bi se obezbedio zdrav i pravilan uzgoj aronije, potrebno je redovno uništavati korov, a preporučuje se i sađenje travnate staze između redova. Da bi se pravilno negovao prostor oko stabla, najbolje je koristiti motiku, naročito zato što aronija pušta izdanke iz korena. Kada su u pitanju gljivične bolesti koje mogu zahvatiti aroniju, najveća opasnost preti od pepelnice. Međutim, ovo gljivično oboljenje se ne javlja često i moguće ga je lako ukloniti jer ne zahvata odmah ceo grm. Velika prednost aronije je to što nema truleži, crva, nije potrebno biljku prskati niti koristiti naslone. Na našim prostorima aronija nije u opasnosti od štetočina i prirodnih bolesti, pa zato nije ni potrebno koristiti hemijska sredstva.
Još jedna od mera održavanja aronije jeste redovno đubrenje i orezivanje. Naime, svake godine treba dodavati đubrivo u umerenim količinama. Na taj način biljka će brže da raste, a prinosi će biti veliki. Treba imati na umu da je za aroniju potrebno manje đubriva nego za ostale vrste voća. Preporučuje se da se đubrivo pomeša sa zemljom, da žile korena ne bi došle u direktan dodir sa mineralnim solima i da ne bi došlo do toksičnog delovanja đubriva. Što se orezivanja tiče, njega treba obavljati na nekoliko godina. Aronija može da naraste čak i do 8 metara, ali to samo otežava berbu, pa je najbolje orezati žbunove do svega 2-3 metra visine.
Aronija postaje zrela u avgustu i tada bobice poprimaju crnu boju. Berba se može i odložiti jer zreli plodovi se neće pokvariti niti otpasti ako ostanu još neko vreme na biljci. Prva berba aronije se obavlja u trećoj godini nakon sadnje. Što se prinosa tiče, između pete i sedme godine aronija daje 10 kg po biljci, dok prinosi između devete i desete godine dostižu i do 15 kg. Ukoliko se pravilno uzgaja, aronija može da ima veoma dug životni vek, pa čak i do 30 godina.
Sorte aronije
Selekcijom, ukrštanjem i hibridizacijom dobijene su različite sorte aronije. Sve sorte su grupisane na tri velike grupe, a to su crvenoplodna aronija, ljubičastoplodna aronija i crnoplodna aronija. Crvenoplodna aronija (Aronia arbutifolia) ima veoma sitne crvene bobice koje su odličnog ukusa, a listovi ove biljke se koriste za pripremu lekovitog čaja. Crnoplodna aronija (Aronia melanocarpa) ima veoma tamne, skoro crne, bobice koje su nešto veće nego bobice crvenoplodne aronije. Ova vrsta aronije se najviše koristi i poseduje najviše lekovitih svojstava, kako u plodu, lišću, semenu, tako i u ljusci i u soku. I na našim prostorima se najviše koristi ova vrsta aronije. Ljubičastoplodna aronija (Aronia prunofolia) se smatra hibridnom vrstom, koja je nastala ukrštanjem crvenoplodne i crnoplodne aronije. Njeni plodovi su tamnoljubičaste, a nekada čak i crne boje, a bobice su krupnije od bobica ostalih vrsta aronije.
Danas postoji zaista veliki broj sorti aronije, ali ipak su najpoznatije češka sorta Nero i finska sorta Viking. Sorta Nero, koja je češkog porekla, danas se najviše uzgaja u Nemačkoj, Rusiji, Estoniji i Litvaniji. Ima uspravan žbun i lako se razmnožava, a pogodna je i za mehanizovanu berbu. Sorta Viking potiče iz Finske, ali se najviše uzgaja u severnim krajevima Poljske. Ova sorta je veoma otporna na hladnoću i karakteriše se po velikoj bujnosti, uspravnom žbunu i visokim prinosima. Još jedna od najpoznatijih sorti aronije je Moravska slatkoplodna aronija, koja takođe potiče iz Češke i veoma je slična Nero sorti. Daje velike prinose, ali je manje bujnosti nego ostale sorte. Zatim, postoji i altajska krupnoplodna sorta, koja se gaji u najsevernijim krajevima jer podnosi najveće mrazeve. Još neke sorte aronije su Eliot, Aron, Rubin, Brilijant, kao i mnoge druge koje nisu toliko česte.
