Smokva… Simbol plodnosti, mira, blagostanja, života i požude. Hrana pustinjaka i sveto drvo brojnih predanja. Sočna voćka, melem za psihu i telo.
Lekovitost smokve :
Lekovitost smokve ogleda se u obilju hranljivih materija koje sadrži, počev od minerala kakvi su kalcijum, kalijum, magnezijum, gvožđe, preko vitamina A, B6, C, E, beta karotena, pa sve do obilja vlakana, naročito pektina. Zbog niskog sadržaja masti, smokve, kako suve, tako i sveže, imaju veoma veliki uticaj na smanjenje nivoa holesterola u krvi.
Smokve su južno voće koje je izuzetno bogato vodom, čak 80% vode zastupljeno je u svežim smokvama. Takođe obiluju i prirodnim šećerima u jako visokom procentu – oko 60%, te se tako ne preporučuju osobama sa dijabetesom (odnosi se prevashodno na suve smokve), ali se svakako preporučuju u ishrani radi pravilnog funkcionisanja moždanih ćelija, radi njihovog stimulisanja, održavanja budnosti i bržeg toka misaonih procesa.
Ipak, u brojnim studijama i tokom dugogodišnjih naučnih istraživanja ukazano je na činjenicu da smokve mogu imati i pozitivno dejstvo na osobe koje pate od bolesti kakva je Dijabetes Melitus, zbog toga što šećeri kojim ovo voće obiluje stimulišu produkciju tj lučenje insulina od strane pankreasa.
Kada je u pitanju obilje magnezijumom, ova voćka se zbog toga smatra izuzetno povoljnom za pravilno funkcionisanje čitavog mišićnog sistema, pa tako i za pravilan rad srčanog mišića. Takođe, magnezijum igra važnu ulogu i u održavanju kvaliteta krvnih sudova i nervnih vlakana u ljudskom organizmu.
Iako sadrže veliki procenat prirodnih šećera, moramo napomenuti i činjenicu da smokve ne goje, te su tako idealne za kakvu vrstu dijete.
U narodnoj medicini koriste se i kao lek i to sveže, sušene ili u vidu raznih alkoholnih melema ili melema u kombinaciji sa maslinovim uljem. Tako, one mogu lečiti bradavice, čireve, akne, mogu doprineti omekšavanju žuljeva, kurjih očiju, mogu biti od pomoći i u terapiji kašlja, opstipacije (zatvor) i brojnih drugih zdravstvenih tegoba (jačanje imuniteta, protiv virusnih oboljenja, afrodizijak, jačanje kostiju itd).
Uzgoj i upotreba smokve
Smokva jeste listopadno drvo koje, u zavisnosti od sorte (postoji oko 12 vrsta tj sorti smokve), plodove daje jednom ili dva puta godišnje. Radi se zapravo o suptropskoj biljci za čiji je uzgoj optimalna nadmorska visina oko 400 metara. Ipak, ova biljka izuzetno je prilagodljiva tlu na kom raste, te je tako možemo naći i na kakvim zapuštenim, krševitim, stenovitim predelima, gde ona daje svoje plodove bez bilo kakve ljudske brige, jednostavno prilagođavajući svoj korenski sistem okolnom staništu. Stoga, jako dobro podnosi i sušu.
Naravno, smokva najbolje uspeva na plodnim, rastresitim i lakšim podlogama, na temperaturi do 35 ˚C, uz adekvatno navodnjavanje. Tada će njeni plodovi biti najzreliji, najukusniji i najzdraviji.
Svakako da ukoliko je drvo dovoljno zrelo, ono može podneti i jako niske temperature, pa čak i one ispod 0˚C, s tim što se svakako savetuje da, ukoliko je uzgajamo u uslovima kontinentalne klime i u hladnijim krajevima, obezbedimo zatvoren prostor, tj zaštitu od vetra i mraza. U takvim uslovima najbolje ju je saditi na proleće, dok se u uslovima mediteranske klime ona sadi na jesen.
Prilikom sađenja, potrebno je da razmak između sadnica bude oko 4-5 metara, u zavisnosti od sorte. Nakon što zasadimo biljku, na koren stavljamo veću količinu zemlje koju dobro sabijemo, a zatim dodajemo gnojivo. Preko toga stavljamo još jedan sloj zemlje i naše sadnice obilno zalijemo.
Moramo napomenuti da smokve vole sunce i da im je potrebno obezbediti dobro osunčana područja. Rezidbu smokve vršimo svake godine i to uglavnom nakon berbe, pri čemu skraćujemo grane ili pak proređujemo i oblikujemo krošnju, što će nam naravno doneti bolji rod naredne godine ali i poslužiti nam za jedan vid razmnožavanja ove biljke.
Prve plodove smokve možemo očekivati nakon 3 godine od sadnje. Zrele, mesnate i ukusne, ubiramo ih u avgustu i septembru mesecu, kada mogu biti idealna zamena za grickalice. Ipak, smatra se da najbolji rod stablo smokve daje od 5-7 godine od sadnje. Plodovi se beru sa peteljkom i nemaju mogućnost dozrevanja nakon što bivaju obrani. Uglavnom se jedu u svežem stanju, mada se mogu sušiti, čuvati do 6 meseci u zamrzivaču ili se od njih mogu praviti razni napitci, melemi, marmelade.
Smokve u maslinovom ulju – lek za sve
Našu priču o ovoj nadasve lekovitoj i čudotvornoj voćki, ne bismo mogli da završimo a da ne spomenemo trenutno najpopularniji lekoviti recept koji je postao apsolutni broj 1 među svim prirodnim lekovima koji leči najrazličitije tegobe i bolesti, a to su smokve u maslinovom ulju.
Za ovaj recept vam je potrebno 40 plodova suvih smokvi i naravno maslinovo ulje. Za početak vam je potrebna jedna tegla u koju ćete staviti vaše suve smokve, a potom ćete preko njih naliti maslinovo ulje dok ne napunite teglu do vrha. Potom vaš proizvod zatvorite dobro poklopcem i stavite u frižider da stoji 40 dana. Nakon toga možete krenuti sa konzumacijom natašte, tj na gladan stomak, pre obroka (po jednu supenu kašiku), i ubrzo ćete osetiti da se vaše zdravlje značajno popravilo ili da ste makar na ovaj način prevenirali brojne zdravstvene tegobe.
