Biljka oman, ili kako se na latinskom naziva “inula helenium”, u narodu je poznata i pod nazivima: veliko zelje, velika trava, veliki koren, amanovina, aman, ovnak, lepuh, velje zelje ili ivanjsko zelje.
Oman je samonikla, višekodišnja biljna vrsta, koju odlikuju raskošni žuti cvetovi, nalik cvetovima maslačka, tanke stabljike i duguljasti šiljati listovi koji su sa gornje strane hrapavi, a sa donje strane beličasti.
U narodnoj medicini, svi delovi ove biljke, počev od korena pa sve do cvetova, koriste se za pripremu različitih lekovitih preparata.
Najučestaliji u primeni je čaj od omana.
Za šta je dobro koristiti čaj od omana?
Upotreba čaja od omana, pokazala se kao delotvorna u procesu lečenja sledećih vrsta oboljenja i zdravstvenih smetnji:
– Upala pluća,
– Astma,
– Bronhitis,
– Hronični kašalj,
– Usporena cirkulacija,
– Išijas,
– Reuma,
– Malokrvnost,
– Smanjeno izlučivanje mokraće iz organizma,
– Dijareja,
– Upala creva.
Takođe, čaj od omana se preporučuje i osobama koje boluju od dijabetesa, kao i onima sa problemom osetljivosti želuca.
Kako se čaj od omana priprema?
Postupak pripreme čaja od omana je jednostavan. Potrebno je jednu punu kafenu kašičicu čaja preliti sa dva decilitra hladne vode. Zatim, to treba prokuvati do dva minuta nakon ključanja, a zatim ostaviti da u poklopljenoj posudi odstoji oko petnaest minuta. Na kraju, čaj treba procediti i podeliti na tri ravnomerne količine. To treba popiti u toku dana.
Čaj od omana, može se kombinovati i sa drugim vrstama čajeva i to u cilju postizanja boljeg i snažnijeg lekovitog delovanja. Recimo, kombinacija čaja od omana sa čajem od plućnjaka, čajem od majčine dušice i čajem od koprive, je odlična za lečenje bronhitisa i smetnji sa disajnim organima. Ovu čajnu mešavinu, preporučljivo je zasladiti medom.
Ukoliko se sami odlučite za branje ove biljke u cilju pripreme čaja, potrebno je da znate da se u jesen i u proleće bere koren, a u periodu cvetanja, odnosno u julu i avgustu, beru se listovi i cvetovi.
