Najčešće ćemo čuti kako se različite osobe žale da nikako ne mogu da prestanu da jedu i bore se sa viškom kilograma, zbog svojih stečenih navika u ishrani i generalno povećanog apetita iz nekog određenog psihičkog ili fiziološkog razloga. Međutim, isto tako je prisutan i problem smanjenog apetita, koji može veoma štetno da utiče na zdravlje, a pogotovo kada su u pitanju deca u rastu i razvoju.
Slab apetit može da bude uzrokovan različitim faktorima, a unošenje premalih količina hrane vremenom dovodi do sužavanja želuca i creva, zbog čega organizam kasnije više nije u mogućnosti da primi normalne količine hrane. On može da se ponovo vrati u normalno stanje, a kada je ponovo optimalnih razmera i apetit se dovodi u ravnotežu. Proširivanje želuca podrazumeva unošenje većih količina hrane nego što smo navikli, odnosno unošenje po nekoliko dodatnih zalogaja tokom obroka.
Slab apetit i njegovo jačanje kod odraslih
Slab apetit kod odraslih je u najvećem broju slučajeva izazvan psihološkim faktorima. Stres, nervoza, depresija i uopšte sve vrste uzbuđenja koja utiču na naša čula mogu da izazovu opšti pad apetita. Povremeno smanjen apetit usled neke situacije je sasvim normalna pojava. No, ako se to stanje produži, svakako bi trebalo poraditi na njegovom jačanju, upravo da ne bi došlo do sužavanja želuca.
Neka oboljenja, naravno, izazivaju pad apetita i u tom slučaju je najbolje konsultovati se sa lekarom. Fizička neaktivnost može da utiče i na smanjenje i na povećanje apetita. Još neki mogući uzroci izazivaju smanjenje apetita, ali postoje i jednostavni trikovi kako ga povećati.
Kretanje – Pošto neaktivnost i sumorno raspoloženje utiču na slabljenje apetita, dobar savet je lagana šetnja pre obroka, koja podiže raspoloženje i može pojačati i apetit. Dovoljno fizičke aktivnosti svakako troši kalorije i podstiče potrebu za normalnom količinom hrane.
Kvalitetan san – Previše ili premalo sna remeti celokupan metabolički proces i može smanjiti apetit. Savetuje se optimalna količina sna od oko 8 kvalitetnih sati. Potrebe za snom su, naravno, individualne.
Voda – Vodu treba izbegavati pre obroka, zato što popunjava prostor u želucu i stvara osećaj sitosti.
Vino – Vino podstiče apetit i preporučuje se čaša vina pre obroka, što većini osoba uglavnom pomaže.
Cimet – Cimet je dobar prirodan preparat koji pojačav apetit. To se posebno odnosi na slatku hranu ili recimo margarin na parčetu hleba, te se savetuje dodavanje cimeta.
Cink – Nedostatak cinka može da dovede do pada apetita te se preporučuje nadomešćivanje ovog elementa u obliku šumećih tableta.
Vitamini B kompleksa – Vitamini ove grupe dokazano pospešuju apetit. Preporučuje se upotreba tableta pivskog kvasca ili tablete vitamina B kompleksa.
Slab apetit i njegovo jačanje kod dece
Smanjena potreba za hranom kod dece u razvoju je najčešće prolazna faza. Dokle god to ne utiče na opšti razvoj i dete ne gubi na telesnoj težini, nema razloga za paniku. Održavanje zdravog apetita kod dece je svakako važno za njihov razvoj, pa tako postoje praktični trikovi kako bi se kod mališana podstakao normalan apetit.
Fizička aktivnost – Što više provedenog vremena u aktivnosti i na svežem vazduhu ili u sportskim aktivnostima u skladu sa uzrastom podstiču normalan metabolički proces i pomaže podizanju i održavanju normalnog apetita kod dece.
Multivitaminski dodaci – Dodatni vitamini pomažu da se kod dece povrati normalan apetit. Najbolje je odabrati kompleks vitamina u konsultaciji sa pedijatrom, a dodavanje vitamina C se toplo preporučuje.
Ukrašavanje obroka – U fazi slabog apetita maloj deci je hrana često potpuno nezanimljiva i dosadna. Estetski dojam može da pomogne da se podstakne želja za konzumiranjem hrane. Takođe pomaže i da se dete uključi u pripremu hrane.
Redovni obroci – Za održavanje normalnog apetita kod dece ključno je ne odustajati od redovnih obroka, čak i kada dete nije raspoloženo da jede. Dobro je da to budu tri glavna zajednička obroka. Preporučljivo je i nuđenje poslastica nakon obroka, ali povremeno i u maloj količini.
Voda – Decu treba naučiti da redovno piju vodu, a sokove smo u pojedinim prilikama. Količina vode je individualna i zavisi i od uzrasta deteta.
