Karfiol (lat. Brassica oleracea L.) je povrće koje pripada porodici kupusa, pa zahteva i slične uslove uzgoja. Kada je karfiol u pitanju, u ishrani najčešće koristimo mladi list i belu, zelenkastu, ljubičastu ili žutu cvast.
Karfiol možemo jesti na različite načine, a osim što je veoma ukusan, on je poznat po svom lekovitom sadržaju i dosta se koristi u medicinske svrhe. Ovo dekorativno i zdravo povrće ima izuzetno prijatan ukus i visoku hranljivu vrednost.
U nastavku ovog teksta možete saznati nešto više o tome kako karfiol treba uzgajati, kao i o njegovim lekovitim svojstvima. Takođe, predstavićemo vam i neke od recepata uz pomoć kojih možete napraviti ukusna i zdrava jela od karfiola.
Uzgoj
Karfiol se može gajiti u baštama i na poljima i, kao i svaka biljka, zahteva određene uslove, kako bi mogao pravilno da se razvija i da donese plod. Preporučuje se da se karfiol zasadi u rano proleće, jer ako ostane previše dugo u bašti, onda može da poprimi gorak ukus. Pre sadnje karfiola potrebno je otkinuti najniže listove, a karfiol treba zasaditi na razmaku od oko pola metra. Koren karfiola treba pokriti zemljom, ali morate voditi računa da ne zakopate donje listove. Nakon ovoga, oko svake biljke napravite prsten od zemlje koji će da zadržava vodu.
Kada glavice kupusa budu dostigle prečnik 7-12 cm, pripremite ih za beljenje. Da bi glavica bila bela i da bi karfiol imao sladak ukus, zaštitite glavicu od sunca i kiše. Naime, potrebno je samo da lišće vežete iznad glavice karfiola ili da otkinete jedan list i njime da obložite glavicu karfiola sa svih strana. Samo vodite računa da ne vežete lišće previše jako, kako bi vazduh mogao normalno da cirkuliše i kako bi glavica i dalje rasla. Ukoliko preterano čvrsto vežete lišće može se desiti da se uspori rast glavice jer nema dovoljno vazduha. Beljenje glavice karfiola traje u proseku 5-8 dana. Na sreću, postoje i vrste karfiola kod kojih listovi sami rastu tako da štite glavice od sunca, pa onda nije potrebno preduzimati nikakve mere da bi se sačuvala njihova belina. Karfiol se bere kada glavice dostignu u prečniku 15-30 cm i pre nego što se otvore pupoljci. Ukoliko dođe do otvaranja pupoljaka, karfiol može izgubiti sladak ukus. Prilikom branja potrebno je da odsečete koren što bliže glavici. Karfiol donosi plodove nakon dva meseca od dana sadnje. Po jednom metru kvadratnom se obično dobija 5-8 karfiola, ukoliko su uslovi odgovarajući. Kada je u pitanju plastenička proizvodnja, najbolje su sorte kraće vegetacije.
Što se samih uslova uzgoja tiče, karfiol najbolje uspeva na područjima sa umerenom klimom. Za pravilan razvoj ove biljke najvažnije je redovno zalivanje i provetravanje karfiola, odnosno potrebno je da ima dovoljno vlage kako u zemlji, tako i u vazduhu. Važno je da zemljište bude duboko, rastresito i bogato humusom. Da bi se ostvarili dobri prinosi, potrebno je da se unese oko 50 tona stajnjaka po hektaru i oko 400-600 kg takozvanog NPK đubriva.
Lekovitost
Karfiol je povrće koje je poznato po svom lekovitom sadržaju, pa stručnjaci preporučuju da se ovo povrće redovno nalazi na vašem jelovniku. Pre svega, karfiol je bogat izvor minerala, kao što su kalijum, fosfor, bakar, magnezijum, aluminijum, cink, sumpor i mnogi drugi. Takođe, karfiol sadrži proteine, biljna ulja, suve materije, vitamine C, E, kao i vitamine B kompleksa. Dokazano je da ukoliko pojedete samo 100 g svežeg karfiola, možete dobiti 80% preporučene dnevne doze vitamina C. Od korisnih sastojaka u karfiolu se nalaze i arginin, aceton, lizin, celuloza, fenoli itd.
Zahvaljujući svom lekovitom sadžaju, karfiol može da pomogne u prevenciji i lečenju mnogih bolesti i zato bi trebalo svakako da ga uvrstite na svoj jelovnik. Pre svega, karfiol je efikasan u lečenju raka želuca i raka debelog creva, zato što podstiče stvaranje enzima koji mogu uništiti ćelije raka, a takođe pomaže i u slučaju raka dojke kod žena. Zatim, karfiol blagotvorno deluje na zdravlje očiju i sprečava razne očne bolesti, kao što je makularna degeneracija. Karfiol pomaže i ukoliko imate probleme sa štitnom žlezdom, neke bolesti bubrega ili giht. Osim toga, ova lekovita biljka štiti srce i krvne sudove i čuva zdravlje celog kardiovaskularnog sistema. Efikasna je u lečenju reumatoidnog artritisa i poliartritisa, kao i u prevenciji reumatskih oboljenja i multiple skleroze. Dokazano je da karfiol može da pomogne i u lečenju vodenih bolesti. Ako budete redovno konzumirali karfiol, pročistićete vaš organizam i iz njega ukloniti sve štetne materije. Takođe, zahvaljujući brojnim antioksidantskim svojstvima, karfiol će ojačati vaš imunitet, što će vas učiniti zdravim još dugo vremena. Osim u ishrani, karfiol se u medicinske svrhe koristi i u vidu soka ili kapsula.
Napomena. Karfiol se ne preporučuje osobama koje imaju neke poremećaje u varenju i osobama koje muče bolesti creva i želuca. Naime, karfiol sadrži dosta celuloze i zato može da oteža varenje i da dovede do brojnih ozbiljnijih komplikacija.
Recepti
Karfiol je deo zdrave ishrane čoveka i može da posluži kao preventiva i lek za razne bolesti. Kada uberete glavice kupusa najbolje bi bilo da ih odmah iskoristite. Osim što ga možete jesti u svežem obliku, karfiol možete pripremati na više načina, a da pritom sačuva svoja lekovita svojstva. Naime, ukoliko vam je potrebno neko brzo jelo sa karfiolom, možete ga malo propržiti na maslinovom ulju, pa tome dodajte beli luk, đumbir i malo tamari sosa. Zatim, možete da skuvate karfiol uz dodatak kurkume, a možete napraviti i pire od karfiola i začiniti ga semenom komorača. Postoje i razne čorbe od karfiola, koje podstiču mokrenje i jačaju imunitet.
Takođe, možete uzeti kuvani karfiol, začiniti ga maslinovim uljem, solju i jabukovim sirćetom i dodati dosta peršuna i belog luka, kako biste dobili ukusnu i zdravu salatu od karfiola. U nastavku ćemo vam predstaviti recepte za neka zanimljiva jela od karfiola.
Recept 1 (Zapečeni karfiol)
Sastojci:
1 glavica karfiola
1 jaje
2 kašike maslinovog ulja
1 šolja mleka
1 kašika brašna
½ glavice belog luka
1 kašika vinskog sirćeta
Mleveni biber
Začin od sušenog povrća
Način pripreme:
Najpre očistite karfiol, odvojite ga na cvetiće i operite, a onda obarite karfiol u slanoj vodi u koju ste dodali vinsko sirće. Kada obarite karfiol, propržite ga malo na ulju koje ste prethodno zagrejali, pa dodajte beli luk koji ste sitno iseckali, so i biber, pa izručite sve u vatrostalnu činiju. U drugoj posudi umutite jaje, kašiku brašna, kašiku začina od sušenog povrća i jednu šolju mleka. Sve sastojke dobro izmešajte i prelijte smesu preko karfiola pa ga zapecite u rerni koju ste pre toga zagejali.
Recept 2 (Čorba od karfiola)
Sastojci:
1 glavica karfiola
1 glavica crnog luka
1 šargarepa
1 pileća kocka za supu
1 kisela pavlaka
1 jaje
3 kašike ulja
1 krompir
3 l tople vode
So, začin
Način pripreme:
Najpre izdinstajte sitno iseckani crni luk na ulju, pa dodajte šargarepu koju ste isekli na kolutove. Karfiol iscepkajte na cvetiće i dodajte ga takođe u ovu smesu, pa sve prelijte toplom vodom. Kada voda provri, dodajte kockice krompira i kocku za supu. U drugoj posudi izmešajte jaje sa pavlakom, pa dodajte to u čorbu kada već bude kuvana. Na kraju sve izmešajte, posolite i dodajte malo začina i vaša čorba od karfiola je spremna.
Recept 3 (Musaka od karfiola)
Sastojci:
1,5 kg karfiola
400 g mlevenog mesa
1 jaje
2 pavlake
Rendani kačkavalj
Prezle, so, biber, začini
Način pripreme:
Prvo skuvajte karfiol u slanoj vodi, pa ga ostavite da se ocedi. Izdinstajte meso na luku i dodajte začine, a onda dodajte i pavlaku sa malo brašna, kako biste dobili gušću smesu. Spremite vatrostalnu činiju i podmažite je uljem, a onda u nju ređajte karfiol. Pre toga karfiol uvaljajte u prezle. Preko reda karfiola stavite red mesa, pa ponovo red karfiola. Preko toga naspite pavlaku koju ste umutili sa jednim jajetom. Na kraju stavite rendani kačkavalj i stavite činiju u rernu koju ste prethodno zagrejali. Nakon 15-20 minuta pečenja vaša musaka od karfiola će biti gotova.
