Kruška jeste biljka koja pripada porodici ruža. Poreklo vodi sa azijskog kontinenta, a danas postoji čak blizu 40 sorti ovog voća koje uspeva kako kod nas, u Evropi, tako i na azijskom i drugim tropskim regionima.
Kruške se mogu naći u svom divljem obliku, u šumama, žbunju i šipražju, dok se pitome gaje na plantažama, u voćnjacima i vrtovima.
Sadnice, sadnja i uzgoj viljamovke
Sadnice ove sorte kruške, bilo da se radi o crvenoj ili žutoj viljamovki, vode poreklo iz Engleske. Sadnice se jako dobro adaptiraju, izuzetno su rodne, a plodovi su veoma ukusni i zdravi. Zbog toga se viljamovka smatra jednom od najboljih sorti krušaka, te se uglavnom domaći poljoprivrednici odlučuju na njenu sadnju i uzgoj.
Kao i svaku drugu sortu, najbolje ju je saditi u jesen, zbog temperature koja je iznad nule i adekvatne vlage zemlje, a samim tim i postoji veća mogućnost da se biljka primi svojim korenom u pogodno tlo.
Pre svega se svakako tlo mora pripremiti na adekvatan način, a to podrazumeva đubrenje, oranje, drljanje i freziranje. Potom se sadnice postavljaju jedna od druge na udaljenost od 0,8-1m, a razmak koji se pravi između redova je oko 3,8-4m. Kako ova biljka nije samooplodna, ona zahteva i neke biljke koje će služiti kao oprašivači. Dakle, pored ove sorte kruške, u zasadu se mora dodati i još neka druga sorta, koja služi kao oprašivač. Najbolja podloga za sadnju viljamovke je Dunja MA+Kaluđerka i Divlja kruška.
Odmah nakon sadnje u pripremljene rupe od 40-50cm, sledi ponovno đubrenje stajskim đubrivom, a najkasnije se to mora uraditi do proleća. Odgovara joj temperatura iznad 7˚C te je tako bolje da zime budu blage i bez mraza.
Tokom uzgoja, striktno se mora voditi računa o bolestima koje mogu napasti list, cvet, stablo i plod biljke. To mogu biti Buva kruške, Crveni pauk, Cvetojed kruške, ali i Palež, Rđa, Siva pegavost kruške i brojne druge. Kruška se mora okopavati, uklanjati trava kosidbom i otklanjati korov. U te, a i druge svrhe primenjuju se i prskanja raznim herbicidima.
Potrebno je pratiti stablo, list, plod i druge delove, tj imati u vidu da li im se menja boja, da li imaju kakve promene koje mogu ukazivati na bolest, nedostatak vode ili hrane u zemlji. Ukoliko im je potreban neki poseban element primenite specijalna đubriva.
Plodovi i berba viljamovke
Plod viljamovke zri krajem avgusta i spreman je za berbu. Neke osobine ploda kruške jesu te da su pogodne za sortiranje i pakovanje mehaničkim putem, da dobro podnose rukovanje i prevoz, da su prijatnog ukusa i arome, a one za preradu moraju biti dovoljno tvrde, da im meso bude pogodno za sečenje.
Kruška žuta viljamovka ima krupan plod mase oko 200 grama. Nepravilnog je, izduženog oblika, zelene boje, koja pri zrenju prelazi u žutu. Neravne je pokorice, kvrgava sa tamnim pegama. Meso je slatko, mekano, sočno, hranljivo i lekovito. Od njega se mogu praviti svakakve đakonije i poslastice, kompoti, sokovi, kašice, marmelade. Bere se 2 nedelje pre nego sazri i može se držati u hladnjaku i do 5 meseci.
Kruška crvena viljamovka zri par dana kasnije nego žuta, plod joj je crvenkaste boje, kako i sam naziv govori, a meso je nešto lošijeg kvaliteta. Ostali kvaliteti su isti kao i kod prethodne biljke.
Lekovitost kruške i njena uloga u zdravlju ljudi
Veliki značaj ovog voća u zdravlju ogleda se pre svega u tome što je dokazano da ova biljka nema alergene koji kod ljudi mogu izazvati alergijske reakcije, te je tako među prvim proizvodima u ishrani koje se koriste kod beba, uglavnom pasirane, u obliku kašica ili sokova.
Veliku ulogu igraju i antioksidansi koji krase ovu biljku, tj njen plod, a to su pre svega vitamin C i bakar. Oni imaju glavnu ulogu u uklanjanju slobodnih radikala iz organizma te tako preveniraju nastanak maligniteta i multiple skleroze.
Minerali kakav je bor, a kojim obiluju plodovi kruške, veoma su bitni za pravilan rad nervnog sistema, mozga, za bolje rasuđivanje i razmišljanje. Bor ima ulogu i da stimuliše rast estrogena a to je posebno bitno kod žena u menopauzi jer se tako suprimiraju neki problemi toga doba. Od vitamina od velikog je uticaja i prisustvo velikih količina vitamina B, te tako kruške mogu pomoći i u smanjenju stresa.
Spadaju u kalorično voće koje u zavisnosti od sorte na 100 gr ima i do 80 kalorija. U osnovi ploda je jako puno ugljenih hidrata, oko 25% vode, vlakana, i malo masti i proteina.
Od velikog uticaja kao svojstvo diuretika ima i kalijum, te tako ima ulogu i u regulisanju krvnog pritiska, ali i u izbacivanju viška vode pa i peska iz mokraćnih puteva. Dobre su i za terapiju osteoporoze i anemije, a vlakna su izuzetno korisna za dobar rad probavnog sistema.
Pored sokova i marmelada koje se danas prave, dobro je skuvati i kompot od krušaka, pojesti pasiranu, blendiranu krušku u kombinaciji sa drugim voćem, ali napraviti i čaj od lista kruške ili pak svojevremeno popiti kakav liker, vino ili rakiju.
