Vi se nalazite ovde: Početna » Blog » Normalni otkucaji srca u minuti pri mirovanju i naporu

Normalni otkucaji srca u minuti pri mirovanju i naporu

Srčani ritam se odnosi na broj otkucaja srca u periodu od jednog minuta.

Taj broj može da varira, u zavisnosti od zdravstvenog stanja, starosne dobi i trenutne aktivnosti tela.

Otkucaji srca pri mirovanju tela

Normalan puls podrazumeva puls u stanju mirovanja, odnosno broj otkucaja srca kada telo nije izloženo nikakvoj fizičkoj aktivnosti i nikakvom naporu.

Odrasle zdrave osobe u takvom stanju treba da imaju 60-80 otkucaja srca u minuti. Sve što odstupa od tih vrednosti smatra se usporenim ili ubrzanim radom srca, a uzroci tome mogu biti različiti.

Normalni otkucaji srca u minuti pri mirovanju i naporu

Usporen rad srca pri mirovanju

Ukoliko je broj otkucaja srca manji od uobičajenih vrednosti, znači da vaše srce usporeno radi. Ponekad nije u pitanju nista ozbiljno, ali nekada se radi o ozbiljnim zdravstvenim problemima.

Sindrom sportskog srca. Ovaj sindrom se javlja kod sportista i osoba koje su konstantno izložene napornim fizičkim aktivnostima. Na taj način srce se navikava na usporeni ritam i ne postoje nikakve zdravstvene tegobe i život osobe nije ugrožen. Osobe koje imaju sindrom sportskog srca u stanju mirovanja imaju 40-45 otkucaja u minuti, a nekada se čak može desiti da broj otkucaja u minuti bude samo 35.

Usporen rad štitne žlezde (hipotireoza). Hipotireoza je poremećaj u radu štitne žlezde koji uzrokuje promene metabolizma i usporava srčani ritam. Ukoliko vam je uz to i hladno, opada vam kosa, imate zatvor ili obilnije menstruacije, onda je vrlo moguće da vam štitna žlezda ne funkcioniše pravilno.

Upotreba neadekvatnih lekova. Ponekad srčani bolesnici koriste lekove koji ne odgovaraju njihovom organizmu i broj otkucaja srca u minuti se smanjuje. Usporeni srčani ritam može biti uzrokovan i kombinovanjem različitih lekova.

Često se dešava da se ljudima u starosti uspori srčani ritam, jer su oslabljene funkcije kardiovaskularnih organa. Zato u stanju mirovanja  kod starijih osoba broj otkucaja srca u minuti može da bude samo 50-55.

Ubrzan rad srca pri mirovanju

Kod beba i kod male dece povećan broj otkucaja u minuti je sasvim normalna pojava. Kod veoma male dece može se javiti čak 130 otkucaja srca u minuti. Međutim, kod odraslih osoba ubrzani srčani ritam može da ukazuje na brojne zdravstvene probleme i treba se što pre obratiti lekaru.

Ubrzani rad štitne žlezde. Previše aktivna štitna žlezda je čest uzrok ubrzanog rada srca. Simptomi u ovom slučaju su tanka kosa, mršavljenje bez razloga, pojačano znojenje i nervoza.

  1. Kada u organizmu nema dovoljne količine gvožđa, nema ni dovoljne količine kiseonika u tkivima i tada srce sve brže radi, da bi krv što brže stigla do organa.
  2. Prevelika količina lekova, naročito tiroidnih pilula i sredstava za smanjenje apetita, mogu dovesti do ubrzanog rada srca.

Uzroci ubrzanog rada srca mogu biti i visoka telesna temperatura organizma ili izloženost visokim spoljašnjim temperaturama, nizak krvni pritisak, gojaznost i razna srčana oboljenja. Takođe, do ubrzanog rada srca može doći u stresnim situacijama, u trenucima velike uzbuđenosti ili straha, kao i zbog preterane konzumacije kofeina i nikotina. Ako se na vreme ne kontroliše i ne leči, ubrzani rad srca može da oslabi srčani mišić i da uzrokuje brojna srčana oboljenja.

Otkucaji srca pri naporu tela

Kada je telo izloženo naporu, odnosno prilikom neke fizičke aktivnosti, broj otkucaja srca u minuti je veći od broja otkucaja srca pri mirovanju. Koliki će broj otkucaja srca biti prilikom vežbanja, zavisi od starosne dobi, zdravstvenog stanja organizma, kao i od intenziteta fizičke aktivnosti kojoj je telo izloženo.

Pod pojmom maksimalni puls se podrazumeva najveći puls koji neki pojedinac može da ima. Važno je znati da se maksimalni puls ne može povećati vežbanjem, jer on se genetski određuje i smanjuje se starenjem. Smatra se da se maksimalan broj otkucaja koje srce zdrave osobe može da izdrži dobija kada se od broja 220 oduzme broj godina osobe. Na primer, maksimalan puls kod osobe koja ima 20 godina može da bude 200 otkucaja u minuti, kod osobe od 40 godina puls može da iznosi 180. To je maksimalan broj otkucaja srca koje ljudski organizam može da izdrži.

Međutim, normalan broj otkucaja srca pri naporu treba da bude manji od tog maksimalnog broja. Naime, kod umerenog napora broj otkucaja srca u minuti treba da iznosi negde od 120 do 130. Osobe koje redovno treniraju i bave se sportom imaju manji broj otkucaja srca, jer njihovo srce vremenom postaje otpornije na napor. Sa druge srane, osobe koje nisu u kondiciji pri istom naporu imaju znatno veći puls.

Nasuprot maksimalnom pulsu, postoji i minimalan puls, a njega najpreciznije možete izmeriti odmah nakon buđenja. Najbolje bi bilo da puls merite svakog jutra posle buđenja, u periodu od 5 dana. Nakon 5 dana saberite sve vrednosti i podelite ih sa 5. Na taj način dobićete vaš minimalni puls u stanju mirovanja. On se smanjuje uporedo sa sticanjem kondicije i bavljenjem sportom.

Napomena

Važno je znati da puls kod dve osobe koje su istog pola, čak rođene i istog dana, može biti različiti prilikom identičnog treninga. To se dešava zato što je jedna osoba u većoj kondiciji ili su u pitanju genetski faktori. Jednostavno, neko se rodi sa višim, neko sa nižim pulsom. Sve je individualno i zavisi od osobe do osobe.

Zato je najbolje da se konsultujete sa stručnjakom pre nego što počnete da se bavite nekom fizičkom aktivnošću ili ukoliko primetite nepravilnosti u radu srca. Osnovne mere da sprečite nepravilan rad srca, odnosno ubrzani ili usporeni puls, jeste da pijete dosta tečnosti, da se ne izlažete suncu u toku najtoplijeg dela dana, kao i da obavezno nosite kapu.

Sponzorisano:

Loading...