U prirodi koja nas okružuje postoji na stotine hiljada biljnih vrsta, manje ili više poznatih. Neke od njih služe uglavnom kao ukras, sve one za proizvodnju kiseonika i preradu vazduha, dok je neke čovek uspeo i da pripitomi i da ih uzgaja u svom domu, bilo kao dekoraciju, bilo kao korisnu namirnicu za svoju kuhinju. Za veliki broj biljaka na koje nailazimo u prirodi ne znamo da li su jestive ili ne, da li su manje ili više otrovne, opasne ili bezopasne.
Trovanje biljkama jeste na trećem mestu po učestalosti trovanja u Evropi, posle trovanja lekovima i hemijskim sredstvima. Do trovanja najčešće dolazi usled radoznalosti ili iz neiskustva i mešanja biljnih vrsta, jer za neiskusne i laike, mnoge biljke podsećaju i liče jedna na drugu. U želji da se hranimo na zdrav način, a da pri tom izbegnemo prskane i raznim hemikalijama izložene trave, često odlazimo u prirodu u potrazi za zdravijom varijantom, i tada dolazi do greške.
Takođe, trovanju su često sklona i deca, koja uglavnom iz radoznalosti ili prilikom igre, stavljaju u usta razne liske, cvetove raskošnih boja, ili raznobojne bobice svakakvih biljaka.
Mnoge od ovih biljaka se iz nekog razloga gaje i u svojim dvorištima, baštama i saksijama. Možda je razlog to što neke od njih uprkos svom toksičnom dejstvu, poseduju i neka lekovita svojstva. Zbog toga pojedinci smatraju da bi ove biljke otrovnice trebalo samo „držati na oku i pod kontrolom“ a da ih ne treba iskorenjivati.
Otrovne biljke za ljude
Već se odavnina zna za 5 najotrovnijih biljaka na svetu koje se pominju u svim knjigama i časopisima o botanici. Tu spada pre svega čuvena i svima poznata Kukuta, koja je na smrt osudila i poznatog Grčkog filozofa Sokrata. Ova biljka pored brojnih otrova, u sebi sadrži i onaj najjači koji se naziva „koniin“, a koji izaziva paralizu disanja i rada srca. Ima je kod nas u Evropi i Severnoj Africi.
Tu je zatim i takozvano Rakovo oko sa svojim crnim, crvenim i belim bobicama koje mogu izazvati smrt samo ukoliko se žvaću. Ukoliko se progutaju cele, takve i napuštaju organizam. Imaju inače jednu veoma zanimljivu primenu, a to je da služe za izradu zvečki i nakita, što složićete se i nije tako bezazleno.
Verovali ili ne tu je i Oleander, jedna od najpopularnijih kućnih biljaka, lepa za gledanje ali ne i za jelo. Samoubilačko drvo, nosi zanimljiv i simboličan naziv, gde mu samo ime otkriva da je obično služilo u prikrivanju ubistava, jer ako se doda hrani, lako može da usmrti, a kasnije ga je teško u njoj otkriti, pa su mnoga ubistva greškom proglašavana samoubistvima. I za kraj Ricinus communis kod nas poznatija i kao Krlja, najotrovnija biljka izuzetno opasna po ljude. Ricin je vrlo opasan po ljude, jer samo 4-8 semenki vodi u smrt.
Tatula, velebilje, ambrozija, hibiskus, pa i bršljan, samo su neke od biljaka za koje se, iako imaju i lekovita dejstva, smatra da bi ih trebalo zaobići.
Kao veoma otrovno pominje se još i seme iz koštica kajsije, koje sadrži cijanogene glikozide čijom razgradnjom nastaje cijanidna kiselina koja je veoma opasna po zdravlje.
U velikoj meri biljka Tatula meša se sa Lobodom, biljkom nalik spanaću , pa zbog toga dolazi do trovanja.
Oleander koji je čest gost brojnih domova, izaziva glavobolju, muku, povraćanje, prestanak rada srca pa i smrt.
Fikus izaziva iritacije na koži, a Velebilje, Tatula, Bunika mogu dovesti do simptoma antiholinergičnog sindroma, praćenog suvim ustima, proširenim zenicama, tahikardijama, halucinacijama. Mrazovac se u velikoj meri meša sa jestivim Sremušom.
Iako smo Hortenzije, Beli Narcis, Hrizanteme upoznali kao ukrasno cveće, ipak, ove biljke poseduju u sebi dosta otrovnih materija. Tu su i razne vrste pečuraka sa kojima se možda i najviše greši kada je u pitanju ishrana, a to su neke od najotrovnijih Bljuvara, Muhara, Ludara, Zelena pupavka i druge…
Ukoliko dođe do trovanja bilo kojom biljkom, potrebno je odmah izazvati povraćanje ukoliko je to moguće i hitno transportovati otrovanog u najbližu lekarsku ustanovu. Veoma je bitna i rehidratacija i unos velikih količina vode. Radi prevencije od trovanja poželjno je otrovno bilje ili cveće ukloniti iz svojih domova, bašta i dvorita, ili objasniti deci šta bi smeli da jedu a šta ne, kao i da nikako ne smeju nepoznate biljke iz prirode stavljati u usta.