Projino brašno ili belo kukuruzno brašno se dobija mlevenjem belog kukuruza. Ono je bogato ugljenim hidratima i odlično je za varenje. Ne sadrži gluten, pa se u pripremi proizvoda od testa kombinuje sa drugim vrstama brašna, pošto je gluten neobhodan da bi se održala konzistentnost testa.
Projino brašno je veoma zastupljeno u ishrani i od njega se priprema mnogo različitih jela. Svakako su u našim krajevima dobro poznati i omiljeni proja i kačamak, a ono se može nalać i u receptima za testenine, picu, testo za tortilju i druge proizvode.
Prednosti projinog brašna
Kukuruzno brašno je namirnica bogata hranljivim materijama. Kukuruz je žitarica celog zrna, a brašno se dobija njegovim mlevenjem. On je važan izvor skroba, minerala, vitamina B grupe i vitamina E. Skrob iz kukuruza je značajan izvor energije i čini najveći udeo sastojaka u zrnu. Brašno od kukuruznog zrna sadrži korisna biljna vlakna i aminokiseline. Predstavlja jednu od najboljih makrobiotičkih sirovina.
Projino brašno je dobro za brojna zdravstvena stanja. Pomaže u regulaciji nivoa holesterola u krvi i snižava visok krvni pritisak. Dobro je za probavu i lako se vari, zahvaljujući svojim karakteristikama. Ima antioksidativno delovanje i dobro je za prevenciju različith oboljenja, među njima i karcinoma debelog creva i kardiovaskularnih bolesti. Smatra se da je dobro za imuni sistem i generalno pozitivno utiče na zdravlje.
Recepti sa projinim brašnom
Projino brašno je zastupljeno u preko tri hiljade različitih proizvoda. Obično se kombinuje sa pšeničnim brašnom, u pripremi dizanih testa i testenina, ali se često može naći i u bezglutenskoj ishrani, kao dobra i korisna hranljiva namirnica. Projino brašno je dobro i za vegeterijanske, veganske i makrobiotičke recepte. Tradicionalna proja i kačamak su najčešća jela sa projinim brašnom u našem regionu. Sledi nekoliko recepata za upotrebu projinog brašna.
Lagana posna proja – Proja je jedno od standardnih jela u ovom regionu. Poznata kao sirotinjska i jeftina hrana, proja od projinog brašna je zapravo prava riznica energije i hranljivih materija. Zbog strukture projinog brašna je dobra za varenje, daje osećaj sitosti i optimalnu energiju uz druge korisne materije. Sadrži jako malo glutena i zbog toga je odlična za osetljive osobe. Pogodna je i za vegeterijansku i vegansku ishranu. Potrebni sastojci su:
- 250 gr projinog brašna
- 125 gr pšeničnog brašna
- 100 ml ulja
- 350 ml kisele vode
- ½ kašičice soli
- 1 prašak za pecivo
Zagrejati rernu na 220 stepeni i pripremiti tepsiju za pečenje, odnosno obložiti je papirom za pečenje. Pomešati dve vrste brašna, dodati so i prašak za pecivo, a potom i ulje i kiselu vodu. Pomešati da se svi sastojci sjedine, a masa treba da bude nešto gušće strukture nego tečno testo za palačinke. Sipati smesu u tepsiju i peći na najjačoj temperaturi dok se ne uhvati korica i proja ne dobije boju po površini. Smanjiti na oko 200 stepeni i peći još oko četrdesetak minuta uz proveravanje testa.
Makrobiotički kolač od projinog brašna – Projino brašno je izvrstan izbor žitarice za pripremu makrobiotičke hrane. Osim za proju, može da se koristi kao sirovina za za zdrave kolače u kombinaciji sa pšeničnim brašnom. Za kolač sa višnjama je potrebno:
- 250 gr projinog brašna
- 250 gr integralnog pšeničnog brašna
- 200 gr višanja
- ½ šolje mlevenih lešnika
- 2 šolje soka od jabuke bez šećera
- ¼ kašičice sitne morske soli
- 1 kašičica praška za pecivo
Projino brašno se prvo obrađuje pečenjem, tako što se rasporedi po suvom toganju i peče na umerenoj vatri desetak minuta, tek da zamiriše. Nakon toga ga prebaciti u posudu i pomešati sa pšeničnim brašnom, pa dodati ostale suve sastojke. Pomešati i dodati sok od jabuke i na kraju dodati višnje. Može da se korisi i drugo voće po želji, recimo borovnice. Ostaviti testo da odstoji oko sat vremena. U međuvremenu malo nauljiti pleh za kolač ili koristiti kalupe za mafine. Sipati testo i peći u zagrejanoj rerni na 180 stepeni. Testo je gotovo kada dobije finu koricu i boju po površini, a ne lepi se kada se probode viljuškom.
