Pšenica je jedna od najviše upotrebljavanih žitarica milenijumima unazad i jedna od najstarijih kultivisanih biljaka. Osim što se koristi za pripremu brašna, kuvana ili obrađena na druge načine, u poslednje vreme se na prvo mesto probijaju pšenične klice.
Poklonici zdravog načina života i nutricionisti preporučuju klice različitih žitarica kao odličnu i zdravu namirnicu, a akcenat stavljaju upravo na pšenične klice.
Hranljivost pšeničnih klica
Pšenične klice su izrazito bogate hranljivim i korisnim materijama. Proklijalo zrno pšenice sadrži sedam stotina puta više magnezijuma nego obično seme, zatim pet puta više kalcijuma i dvanaest puta više fosfora. Magnezijum igra vitalnu ulogu u jačanju imunog sistema, zbog čega je ova koncentracija izuzetno blagotvorna za sve osobe.
Pšenične klice sadrže i organske fosfate, koji su značajni za oporavak slabosti u mišićima i umiruju sistem za varenje. Bogate su i vitaminima B1, B2, B6 i E, kao i kalijum karbonatom, gvožđem i cinkom. Vitamin B1 je posebno važan za obnovu nervnog sistema, a vitamin E je antioksidans koji posebno utiče na zdravlje kože. Sadrže i značajan udeo minerala i gvožđa. Takođe sadrže i selen, element koji je važan za čuvanje srca i krvnih sudova. U klicama se nalazi i oktakosanol, sastojak koji deluje na otklanjanje zamora.
Pšenične klice su najhranljiviji deo pšenice u odnosu na masu celog zrna. Najčešće se koriste sveže, ali mogu i da se osuše i pritom ne izgube ništa od svojih korisnih svojstava.
Za šta su dobre pšenične klice?
Pšenične klice se pre svega peporučuju osobama koje pate od nedostatka minerala, upravo zbog zavidne količine ovih korisnih sastojaka. Savetuju se trudnicama, deci i sportistima i svim drugim osobama koje imaju deficit minerala. Smatra se da su dobre i za raspoloženje, te da deluju protiv depresije. Pšenične klice nemaju kontraindikacijei zato mogu bez bojazni da ih konzumiraju i rekovalescenti, osobe koje su pod stresom ili koje pate od hroničnog zamora.
Nutricionisti preporučuju da se za njhov pun efekat unose najmanje tri nedelje, a da se koriste četiri puta godišnje, u periodima smene godišnjih doba. Klice su vrhunac snage same biljke, a pri klijanju se aktiviraju apsolutno sve materije iz semena i prelaze iz složenog u prost oblik. Sveže proklijala zrna se konzumiraju odmah, a najkasnije dan posle, jer posle toga više nisu upotrebljive.
Zagovornici zdrave hrane i upotrebe pšeničnih klica u ishrani zaključili su da one imaju izuzetna svojstva na celokupno ljudsko zdravlje i blagostanje organizma.
- Regulišu vitalne funkcije tela u svakom uzrastu, te podmlađuju i stabilizuju sve telesne sisteme
- Eliminišu neoplazne svih vrsta tumora, polipa i fibroida
- Obogaćuju krv kiseonikom i jačaju kardiovaskularni sistem
- Ublažavaju upalne procese i infekcije
- Deluju antioksidativno i čiste organizam od štetnih materija, otrova i lošeg holesterola
- Normalizuju metaboličke procese i poboljšavaju varenje
- Pomažu u zdravom mršavljenju
Kako se pripremaju pšenične klice?
Pšenične klice se mogu lako proizvesti u kućnim uslovima. Ovaj proces ne zahteva mnogo truda, a daje izvrsnu, bogatu i izrazito korisnu hranljivu namirnicu, sa brojnim blagodetima za ljudsko zdravlje. Za pripremu je potrebna organski zdrava pšenica, staklena tegla, gaza i gumica.
Postupak pripreme – Cela zrna pšenice prvo oprati i potopiti u čistu mlaku vodu, u odnosu od tri prsta voda na dva prsta pšenice. Vreme natapanja zrna je dvanaest sati. Nakon potapanja zrna procediti, a voda se ne baca, već se koristi kao hranljiv napitak, pun vitamina i minerala. Zrna staviti u teglu, prekriti gazom i zavezati gumicom. Vreme klijanja zrna je između tri do četiri dana, a idealna temperatura za klijanje je oko 20 stepeni. Dok ne narastu od 1.5 do 2 cm, klice treba svakodnevno ispirati hladnom vodom, jednom do dva puta. Treba da budu vlažna, ali ne mokra. Kada proklijaju, nekoliko sati pre upotrebe ih treba izložiti suncu, kako bi se formirao hlorofil.
Upotreba pšeničnih klica u ishrani
Pšenične klice mogu da se jedu samostalno, odlične su za doručak i njima može da se obogati svako jelo. Odlično se kombinuju sa voćem, kao nadev za krišku hleba ili da se dodaju u jogurt, omlet ili čorbu. Takođe su dobre i ako se umese u testo za hleb. Mogu da se dodaju i sveže i sušene.
Ono na šta je važno obratiti pažnju kod konzumacije pšeničnih klica jeste to da su prilično teške za stomak i potrebno ih temeljno sažvakati, kako bi se iskoristila sva njihova korisna svojstva i izbegli problemi sa varenjem. Zbog težine ih je najpreporučljivije konzumirati ujutro,a osobe koje pate od gastrointestinalnih tegoba bi pre uptrebe trebalo da konsultuju lekara.
