Zdrava ishrana je i osnova zdravog života i dobrog stanja čitavog organizma. Pored fizičke aktivnosti i sna, ishrana je jedan od stubova pravilnog razvoja, snažnog iimunog sistema, prevencije i lečenja mnogih bolesti.
Neka oboljenja su posebno povezana sa ishranom i u tom smislu promene navika u konzumaciji hrane mogu umnogome da doprinesu izlečenju, a često i potpunom oporavku, bez upoterebe medikamenata. Jedna od takvih bolesti je i giht. Pošto je u osnovi ove bolesti poremećaj metabolizma, tako je ishrana posebno bitan faktor u tretmanu i izlečenju.
Šta je giht i zašto nastaje?
Giht je oboljenje koje je nekada nazivano bolešću kraljeva i plemstva, budući da se najčešće javljala kod imućnih osoba koje su uživale u hedonističkom bogataškom životu uz obilne i ekstravagantne gozbe. Bolest je često prisutna i u moderno doba i najčešće pogađa mušku populaciju srednjih godina, dok se nekada javlja i kod žena u menopauzi. Ova boljka nije zaobišla mnoge velikane svetske istorije. Od gihta su patili Aleksandar Makedonski, Henri VIII, Leonardo da Vinči, Kristofer Kolumbo, Isak Njutn, Bendžamin Frenklin, Čarls Darvin i mnoge druge poznate istorijske ličnosti.
Oboljenje nastaje usled taloženja mokraćne kiseline u tkivima, što dalje izaziva i pojavu kamenca i upale bubrega. Manifestuje se oticanjem zglobova u kojima se takođe taloži, te oni postaju bolni, uvećani i natečeni. Kiselina se skuplja i u koži i mekanim tkivima, gde nastaju mali, čvrsti beličasti čvorići. Danas postoje lekovi koji regulišu nivo mokraćne kiseline u krvi, a najbolji prirodni lek je pravilna ishrana, odnosno dijetalni režim.
Uzroci za nastanak gihta su najviše povezani sa lošom i preteranom ishranom i nezdravim navikama, a mogu ga izazvati i neki drugi faktori. Najčešći uzroci su:
- Prekomerna konzumacija alkohola
- Prekomerna konzumacija namirnica bogatih purinima
- Gojaznost
- Nasledni faktor sklonosti ka povećanom stvaranju mokraćne kiseline
- Upotreba medikamenata poput diuretika, aspirina, levodopa i ciklosporina
- Maligne bolesti i hemoterapija
- Oboljenja bubrega
Dijeta za giht
Ishrana za lečenje gihta podrazumeva da se pacijent pridržava određenih smernica i bude dosledan njihovom praćenju. Ishrana se mahom bazira na smanjenoj konzumaciji namirnica bogatih purinima, što se u najvećoj meri odnosi na određene vrste mesa. Smanjivanjem težine se snižava koncentracija mokraćne kiseline u krvi i ublažava se opterećenje na zglobove. Od ključne važnosti je smanjenje prekomerne telesne težine, ali nikako uz nagli i prebrz gubitak na kilaži, pošto to može imati suprotan efekat. Naravno, nikako se ne preporučuje dijeta bazirana na proteinima.
- Dovoljan unos tečnosti je od velikog značaja, pošto podstiče izbacivanje mokraćne kiseline. Pre svega se misli na dovoljan unos vode, u količini od čak dva do tri litra dnevno.
- Smanjenje unosa alkoholnih napitaka ili njihovo potpuno izbegavanje se takođe podrazumeva. Gornja granica iznosi najviše 3 do 4 jedinice za muškarce i 2 do 3 jedinice za žene dnevno. Jedinica označava odnos jačine i količine alkohola. Čaj i kafa su dozvoljeni, ali u blažem obliku i u umerenim količinama.
- Treba isključiti konzumaciju crvenog mesa, iznutrica, divljači, masne ribe i morskih plodova, jer su te namirnice najbogatije purinima. Pojedine vrste povrća takođe imaju purina, no manje nego u mesu. To su špargle, karfiol, spanać, grašak, sočivo, soja i slično.
- Mleko i mečni proizvodi mogu da budu alternativa za mesne belančevine, zato što su siromašni purinima. Unošenje obranog mleka i niskomasnog jogurta smanjuje rizik za pojavu gihta.
- Sveža jaja se preporučuju kada pacijent nije u akutnoj fazi, jer nadomešćuju neophodne belančevine. Poželjno je i konzumiranje veće količine jaja, čak do pet jaja dnevno. Ovo se preporučuje samo u slučaju da pacijent nije gojazan i nema povišen holesterol.
- Sve vrste voća i agruma mogu slobodno da se konzumiraju, kao sirove namirnice, sušeni plodovi ili kao prirodni sok. Od povrća se kao najbolje preporučuju celer, šargarepa, sok i rasol od kiselog kupusa. Takođe se preporučuju i kuvani ječam, pirinač, kukuruz, proso, pšenica.
- Od žitarica bi trebalo smanjiti unos testenina i hleba, a trebalo bi konzumirati one koje ne sadrže kvasac. Dozvoljen je integralni hleb, u manjim količinama.
Jelovnik za lečenje gihta
Ishrana osoba obolelih od gihta treba da bude što jednostavnija i da sadrži lako svarljivu hranu sa što manje purina. Ishrana je usmerena na smanjenje purina u hrani, a bazirana na namirnicama koje će organizmu mogućiti dovoljan unos drugih belančevina. Pogodna je za osobe koje su gojazne, pate od artritisa ili ateroskleroze, imaju povišen holesterol, krvni pritisak ili boluju od dijabetesa, stanja koja su česti pratioci gihta. Slede primeri dobrih kombinacija za tri glavna dnevna obroka.
Primer obroka za doručak
- Topla limunada, sveži manje masni sir, integralni hleb
- Bela kafa, jabuka, integralni hleb
- Čaj,rovito jaje, integralni hleb
- Mleko, pomorandža, integralni hleb
- Voda, omlet sa svežom paprikom i paradajzom, integralni hleb
- Sok od paradajza, sveži sir, integralni hleb
- Sok od šargarepe, štrudla sa jabukama
Primer obroka za ručak
- Čorba od šargarepe
- Krem čorba od praziluka, mlade tikvice sa razmućenim jajetom
- Griz čorba sa zelenim peršunom, testenina sa sosom od paradajza, zelena salata
- Supa, mlinci sa sirom, zelena salata
- Paradajz čorba, pire krompir i dinstani patlidžan, zelena salata
- Potaž od zelene salate, pirinač sa povrćem i nemasnim sirom, rukola, sok od pomorandže
- Potaž od krompira, salata, palačinka sa rendanim jabukama
Primer obroka za večeru
- Griz ili kaša sa mlekom, kruška
- Paradajz salata, nemstan sir, pasirana jabuka
- Kiselo mleko, kukuruzna palenta
- Voćna salata, blag kakao
- Zelena salata, cvekla, sveži sir, integralni hleb, limunada
- Pečena paprika u sosu od paradajza, slani krompir, kompot od krušaka
- Knedle od šljiva u mlečnom šatou, limunada
