Za heljdu možemo reći da je jedna vrsta žitarice iako se po botaničkoj kvalifikaciji ne raspoređuje u ovu grupu. Ima sličan hranjivi sastav i sličnu pripremu kao i žitarice.
Unutrašnjost semenke heljde se koristi za spremanje jela, dok su ostali delovi beskorisni za ishranu.
Kaša od heljde je pravi izbor za zdrav doručak, a ako vam ne izgleda primamnjivo, možete je izmiksirati sa svežim ili suvim voćem.
Nutritivna vrednost
Heljda je bogata ugljenim hidratima (oko 73%), belančevinama odnosno proteinima (oko 12%), dok je biljno ulje zastupljeno 2,4%. Sadrži i kalijum, fosfor, kalcijum, magnezijum, natrijum i gvožđe. U manjim količinama se nalazi jod, cink i brom. Od vitamina prisutan je B1, B2 i B6, kao i E vitamin. Sadrži masnoće i to nezasićene tzv. dobre masnoće, kao i dosta esencijalnih aminokiselina, naročito lizin. Lizin se crpi iz belančevina i omogućava pravilan rast i razvoj dece i proizvodi našem telu potrebnu energiju.
Ne sadrži gluten, tako da je pogodna u bezglutenskoj ishrani. U Severnoj Americi često se mogu naći bezglutenske grickalice i slatkiši napravljeni na bazi heljde. Proteini u heljdi donekle zamenjuju meso u vegetarijanskoj ishrani.
Lekovitost
Pomenuli smo lizin koji je značajan za rast i očuvanje kostiju. Pored toga on i ”podmlađuje” krv, povećava cirkulaciju, jača organizam i otklanja umor. U heljdi se nalazi i agrimin, koji smanjuje rizik steriliteta, a i često se može naći i u suplementima ishrani.
Heljdina kaša smanjuje loš LDL holesterol i to biljnim sterolima koji se nalaze oko 0,2% u heljdi. Ova kaša je i izvor je biljnih vlakana koji omogućavaju ubrzanje rada metabolizma, a time sto sadrži dovoljno ugljenih hidrata i belančevina koje obezbeđuju hranjive materije potrebne našem organizmu, utiče na smanjenje telesne težine. Ubrzava rad creva i pokreće ceo naš probavni trakt. Veoma je korisna u lečenju stomačnih oboljenja.
Preporučuje se u lečenju bolesti bubrega i pluća. Snižava pritisak, leči zatvor i povećava lučenje urina. Ne samo da je redovan obrok u bezglutenskoj i vegetarijanskoj ishrani, heljdinu kašu mogu i da konzumiraju osobe koje imaju dijabetes. Naime, heljda ima nizak glikemijski indeks, odnosno minimalno povećava nivo glukoze u krvi, sporije se vari i samim tim produžava osećaj sitosti.
Stabiljka heljde se ne koristi u ishrani, ali reći ćemo da se koristi u farmaciji i to u lečenju bolesti krvotoka, proširenih vena i to zahvaljujući supstanci rutin.
Heljdina kaša – recepti
Heljdinu kašu možete naći u supermarketima, a heljdino brašno najčešće u prodavnicama zdrave hrane. Kašu možete skuvati i jesti samostalno, miksovanu sa voćem ili kao fil za sarmu ili musaku.
Ukoliko želite ukusan i zdrav doručak, setite se da noć pre toga potopite zrna heljde u vodu, a ujutru da ih isperete i izmiksirate sa svežim voćem, orašastim plodovima ili nekim voćnim sokom. Od svežeg voća preporučujemo jabuke, banane, nar, pomarandže, ribizle ili bilo koje drugo bobičasto voće. Za ovakvu kašu kažemo da je sirova, pošto je ne kuvamo. Sirova kaša je možda na izgled odbojna i bezukusna, ali sa pravim voćnim miksom, dobićete pravi ukusni obrok koji se brzo sprema ali i brdo vitamina i minerala.
Ukoliko se odlučite da vaša kaša prođe kroz ceo proces pripreme, neophodno je da pošto heljda odstoji celu noć i pošto je isperete, prebacite u lonac sa vodom tako da voda prekrije zrna heljde. Ukoliko pravite doručak za jednu osobu, dovoljna je količina heljde za jednu šolju za mleko. Zatim sipajte malo soli (jedan prstohvat) i neka se kuva na laganoj vatri dok ne omekša. Po potrebi nalite još vode. Kada heljda omekša, u lonac dodajte suve smokve, banane, sljive ili drugo voće po želji i nastavite da kuvate još 3-4 minuta na tihoj vatri. Ovako skuvanu kašu možete poslužiti sa malo mleka, meda ili sa malo cimeta u prahu.
Heljdinu kašu možete jesti i više puta nedeljno i preporučljiva je i za decu i za odrasle. Uživajte u ukusnom i zdravom obroku!
