Javorov sirup je ukusan prirodni sok i verovatno jedini slatki sirup koji se dobija direktno iz drveća. On potiče od sokova određenih stabala javora, najčešće šećernog, a ponekad crvenog ili crnog javora.
On je karakterističan za severnoamerički kontinent, a najviše se proizvodi u Kvebeku, u Kanadi. Upravo list javorovog drveta se nalazi na zastavi ove zemlje. Drugi vodeći proizvođač javorovog sirupa su Sjedinjene Američke Države. Javorov sirup jenajpoznatiji kao sladak namaz uz palačinke, vafle ili tost.
Poreklo javorovog sirupa i njegove upotrebe
Javorov sirup su prvi put upotrebili američki starosedeoci, a kasnije su ga usvojili evropski doseljenici. Indijanska plemena koja su živela na severoistoku Severne Amerike su prvi umeli da proizvedu javorov sirup i javorov šećer, a arheološki dokazi i usmena tradicija svedoče o tome da su oni koristili sok javorovog stabla upravo zbog njegovog sadržaja šećera, mnogo pre nego što su Evropljani kročili na njihovo tlo.
Severnoamerički Indijanci sa obala Otave su ga prepoznali kao izuzetan izvor energije i hranljivih sastojaka i počeli da sakupljaju ovaj dragoceni nektar, tako što bi u rano proleće, kada sneg počinje da se topi, zasecali koru u obliku slova V i slamkama trske izvlačili sok iz drveta. U kofe u kojima su ga sakupljali, ubacili bi vrelo kamenje za kuvanje i tako dobijali koncentrisani sok. Drugi način obrade je podrazumevao da ga ostave izloženog niskim temperaturama i kasnije razbiju zaleđeni sloj sa površine.
Autohtoni stanovnici su na počecima perioda kolonizacije bilo aktivno uključeni u industriju i proizvodnju i oni su pokazali doseljenicima kako da koncentrišu i obrade javorov sirup. Tako je tokom sedamnaestog i osamnaestog veka javorov sirup bio glavni izvor koncentrisanog šećera, u tečnoj ili kristalnoj formi.
Danas se javorov sirup rado upotrebljava za pripremu različitih poslastica, a osim toga je i koristan za zdrav organizam. Ovaj fini sok od drveta javora je bogat hranljivim sastojcima i zdraviji od drugih šećernih proizvoda.
Priprema javorovog sirupa
Javrov sirup se najviše pravi od posebne vrste javora, poznatog kao šećerni javor, na latinskom Acer saccharum, koji sadrži najviše šećera, kako mu i sam naziv kaže. I druge vrste ovog drveta, kao što su crveni, Acer rubrum i crni javor, Acer nigrum, takođe sadrže šećer i mogu se upotrebljavati za dobijanje sirupa.
Javorov sirup se dobija na starinski način, tako što se tokom zime, kada temperature osciliraju između niskih noćnih do relativno visokih u toku dana, javorova kora zareže i iz nje počinje u kapima da curi sladak sok, koji se potom prikuplja u posude. Prikupljeni sok se nakon toga ukuvava, dok ne dobije gustinu sličnu medu. Sirup se ne prikuplja u posebnim periodima kada se na stablima javora uvijaju listovi, jer se tada iz drveta ne može dobiti sok.
Lekovitost javorovog sirupa
Šećerni sok javorovog drveta ima u svom sastavu saharozu i invertne šećere, a sadrži 64% ugljenih hidrata, 0.4% masti, 0.2% belančevina, 0.6% minerala i smatra se da je hranljiviji i od meda. To je gusti, sladak sok specifičnog mirisa i tamnosmeđe boje.
Detoksikacija – Javorov sirup ima izuzetna svojstva u pogledu čišćenja organizma i detoksikacije. On pomaže da se odstrane nagomilane naslage iz creva i da se ona oslobode kako bi mogla da absorbuju hranljive materije. Zbog toga je izvrstan kao prevencija mnogih bolesti koje nastaju upravo zbog nagomilavanja otrova i štetnih materija u crevima.
Zdrava jetra – Neke naučne studije su pokazale da je javorov sirup izuzetno dobar za jetru. Sprovodeći istraživanja na životinjama, japanski naučnici su došli do zaključka da javorov sirup ima antioksidativna svojstva koja pomažu u regulaciji metabolisanja glukoze i otpuštanja insulina, a takođe smanjuje aktivnost gena zaduženih za proizvodnju štetnog amonijaka. Iako su potrebne dalje studije kako bi se sa sigrnošću utvrdilo ovo korisno svojstvo javorovog sirupa, sigurno je da bi se on mogao uvrstiti na listu namirnica koje blagotvorno deluju na jetru.
Zdravo srce – Ovaj slatki nektar je odličan i za zdravo srce, pošto sadrži cink, zahvaljujući kome se pojačava rad endotelnih ćeilja, štiteći ih od posledica povišenog nivoa štetnog holesterola. Ove ćelije su sastavni deo krvnih sudova i zato je optimalan nivo cinka, koji može pružiti javorov sirup, od ključne važnosti za zdrave arterije, pa samim tim i zdravo srce. Pored cinka, bogat je i manganom, a ova dva minerala služe održavanju adekvatne količine belih krvnih zrnaca, naše prve linije odbrane od oboljenja i zato je izvrstan za naš imuni sistem.
Upotreba i čuvanje javorovog sirupa
Javorov sirup se koristi kao zaslađivač, umesto meda ili šećera, kao aromatični dodatak i kao industrijska sirovina za pripremu bombona i slatkiša. Omiljen je kao namaz ili toping za razne poslastice, karakteristične za neke delove Amerike i Evrope. Rado se dodaje u palačinke, vafle ili se maže na tost. Koristi se i kao prirodni šećer u pripremi različitih jela i namirnica, kao što su razni kolači, krofne, prženo testo, hleb i torte. Dodaje se i piletini i u pripremi prebranca, a takođe i salatama, žitaricama, svežem voću. Koristi se i kao zaslađivač za kafu, čajeve, milkšejkove i druge napitke.
Neotvorena posuda sa javorovim sirupom može da stoji i do godinu dana, a da ne gubi na kvalitetu. On može da se pokvari poput pekmeza, što se primećuje po tankoj pokorici od buđi koja se stvara na površini. Ona se može jednostavno ukloniti, jer je ostatak sirupa potpuno ispravan i jestiv. Intersantno je da je jevorov sirup takve strukture da se na niskim temperaturama ne može zalediti. Najbolje je da se čuva u staklenim posudama.
Recepti sa javorovim sirupom
Osim kao ukusni i hranljiv toping ili namaz, javorov sirup je odličan izbor zdravog zaslađivača za pripremu nekih poslastica i dezerta.
Ovsene pogačice sa javorovim sirupom – Za ovaj recept je potrebno pola šolje putera, šolja javorovog sirupa, jedno jaje, kašičica soli, četvrt šolje mleka, dve kašičice praška za pecivo, šolja i po brašna, šolja i po ovsenih pahuljica i pola šolje suvih brusnica. Puter i javorov sirup umutiti, pa dodati i jaje. Brašno, so i prašak za pecivo prosejati, dodati u masu i kompaktno sjediniti. Na kraju umešati pahuljice i brusnice, kašičicom vaditi loptice na obložen pleh i peći oko petnaestak minuta na 180 stepeni.
Pločice sa orasima i javorovim sirupom – Za ovaj recept je potrebna šolja i po brašna, dve kašičice šećera, pola šolje putera, dva jajeta, pola šolje šećera, pola šolje javorovog sirua, još dve kašike putera, kašika vanilin šećera i pola šolje krupno mlevenih oraha. Umesiti masno testo od brašna, šećera i putera i rasporediti na podmazan i brašnom posut pleh. Testo peći petnaestak minuta na 180 stepeni, a za to vreme penasto umutiti jaja i šećer, pa toj smesi dodati mlevene orahe, otopljen puter, javorov sirup i vanilin šećer. Ovom mešavinom preliti testo i peći još 25 minuta. Ohlađen kolač se seče na štangle i služi.
Krem brule – Za ovaj poznati dezert je potrebno 375 ml tečne pavlake, 125 ml javorovog sirupa, četvrt kašičice soli, četiri žumanceta i pola kašičice tečne vanile. U šerpici pomešati tečnu pavlaku, javorov sirup i so, pa zagrevati na tihoj vatri tako da ne provri. Odvojeno zamutiti žumanca i vanilu i u tu smesu polako dolivati vrelu smesu iz šerpice, uz pažljivo mešanje. Ovu masu procediti kako bi nestale grudvice i rasporediti u četiri posudice za pečenje. Posudice poređati u pleh i naliti vruću vodu do pola njihove visine. Peći oko sat vremena na 140 stepeni i nakon toga ohladiti posudice van pleha, na sobnoj temperaturi.
Gde ga kupiti i koja je cena?
Mi uskoro otvaramo prodavnicu zdravih proizvoda pa ćete moći da ga nabavite kod nas po povoljnoj ceni. Da ostvarite mogućnost na popuste, prijavite se na našu email listu.
