Ravan stomak je san mnogih žena, ali nekad, koliko god se trudile, trenirale i regulisale ishranu, on i dalje izgleda naduveno.
Nadutost stomaka i pojava gasova je veoma rasprostranjen problem, a više od polovine populacije pati od toga, prvenstveno zbog loše i nekvalitetne ishrane.
Ljudi koji pate od gasova često iste ne mogu da kontrolišu, i iz tog razloga se povlače iz društva, postajući sociopate.
Znači, posledice mogu biti velike i rasprostranjene u više sfera.
Uzroci
Nadutost stomaka nije bolest, ali može biti simptom mnogih oboljenja. U većini slučajeva nema čak veze ni sa gojaznošću, pa tako i mnogi mršavi ljudi pate od nadutosti i gasova. Uglavnom se javlja usled gutanja vazduha prilikom jela (još su nas roditelji učili da se hrana žvaće zatvorenih usta) , ali i mnogo ozbiljnijih problema kao što su čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu, upla žučne kese ili zbog problema sa digestivnim traktom koji dovode do pojave gasova. Usporen rad creva usporava ceo proces varenja, zbog čega dolazi do nagomilavanja vazduha u želucu i trbušnoj duplji.
Kao i kod mnogih poremećaja u funkcionisanju organizma, glavni uzročnici za pojavu smetnji su stres i nepravilna ishrana. Duže izlaganje stresu dovodi do hormonskog disbalansa u organizmu, a na stres je posebno osetljiv digestivni trakt (sigurno ste čuli za bolest nervoznih creva).
Nekad čak i zdrava ishrana može biti uzročnik nadutosti i pojave gasova. Hrana koja sadrži mnogo vlakana i skroba ne može u potpunosti da se svari u želucu. Tako nesvarena, ona se premešta u creva, gde bakterije koje nastanjuju crevnu floru, završavaju proces varenja. Kada se ostaci hrane raspadaju usled delovanja tih bakterija, dolazi do stvaranja gasova. Gasovi se često javljaju i kada nepravilno kombinujemo namirnice. Svaka hrana koju unosimo u organizam ima različitu strukturu, i samim tim, svaka namirnica se razlaže na različit način. Prostije rečeno, svaka hrana se drugačije vari. Kada kombinujemo dve takve namirnice, uvek će se jedna razgraditi više, a jedna manje. Od ostataka nerazgrađene namirnice, hrane se bakterije koje stvaraju gasove. Zato je jako bitno da se ne kombinuju:
– Proteini i ugljeni hidrati (npr. meso i skrobasto povrće kao što je krompir, meso i testenina)
– Ugljeni hidrati iz različitih izvora (voće i hleb ili peciva)
– Proteini iz različitih izvora (biljni i životinjski, znači meso i lisnato povrće)
Sigurno ste primetili da posle određenih namirnica podrigujete ili vas muči kiselina u želucu. Vrčlo je verovatno da je vaš organizam razvio određenu intoleranciju na te namirnice, pa tako reaguje. Testovima intolerancije možete saznati koju hranu vaš organizam ,,ne trpi’’ i tu namirnicu blagovremeno isključiti iz ishrane, jer je ona jedan od uzročnika nadutosti i gasova. Najčešće se javljaju intolerancije na mleko i mlečne proizvode, na gluten iz brašna i slično, ali za svaku od ovih namirnica se može naći adekvatna zamena.
Simptomi
U zavisnosti od toga u kom delu sistema za varenje se nakuplja vazduh, tako se razlikuju simptomi. Ako se nadimate u gornjem delu stomaka, javljaju se bol u želucu, osećaj vraćanja hrane u jednjak, kao i podrigivanje i moguća mučnina.
Kada se vazduh nakuplja u trbušnoj duplji, on pritiska njene zidove i oklne organe, posebno creva. Usled tog pritiska javljaju se bol i grčevi, kao i učestala pojava gasova izrazito neprijatnog mirisa.
I podrigivanje i gasovi su prirodni procesi kojim organizam izbacuje višak vazduha iz sebe, i uglavnom se javljaju nakon jela. Ukoliko primetite da su ovi procesi učestali i da se javljaju mnogo češće nego obično, valjalo bi se obratiti lekaru kako bi se otkrio uzrok i prepisala adekvatna terapija.
Lečenje prirodnim putem
Već smo rekli da pojava nadutosti i gasova nije bolest, ali može da stvori određene neprijatnosti. Zato je važno pravovremeno otkriti uzrok i krenuti sa terapijom. Preporučuje se poseta lekaru, ali veliki deo posla prilikom lečenja možete obaviti i sami.
Krenite sa regulisanjem ishrane. Kada otkrijete koja namirnica vam izaziva smetnje, zamenite je zdravijom varijantom i pravilno je ukombinujte u svakodnevnu ishranu. Generalno se preporučuje smanjena upotreba lisnatog i skrobastog povrća, ili njihov drugačiji način pripreme. Povrće bi trebalo konzumirati bareno ili kuvano na pari. U ishranu bi trebalo uvrstiti ribu, posnije meso tipa piletine, žitarice i proizvode od integralnih žitarica. Mleko i mlečne proizvode bi uglavnom trebalo izbegavati, ali se preporučuje upotreba jogurta koji je dokazano dobar probiotik.
Čaj od peršuna je odličan čistač organizma, jer je peršun poznat kao diuretik. Možete ga koristiti i svežeg i suvog. Šaku perčuna prelijte sa litar kipuće vode i ostavite pet minuta da odstoji. Svaki dan pripremite količinu koju ćete popiti taj dan. Pošto je peršun oporog ukusa, čaj možete zasladiti sa malo meda, izbegavajte šećer.
Mešavina meda i cimeta je poznata od davnina kao lek za mnoge bolesti. Zbog prijatnog ukusa i mirisa, prijaće svima. Odličan je lek za probleme sa varenjem. Svako jutro natašte popijte 2 decilitra tople vode sa kašikom meda i kašičicom cimeta. Ova kombinacija deluje blagotvorno na probavni trakt i poboljšava proces varenja.
